„Ragbi je huliganski sport koji igraju džentlmeni”

805

Sara Muždalo je devojka koja spaja nespojivo. Studira Poljoprivredni fakultet, a osim što igra u odbojkaškom timu svog fakulteta, ona se bavi i jednim sportom koji nije tipičan za devojke u Srbiji. Sara trenira ragbi u Partizanu. U ovom intervjuu otkrila je šta je to što izdvaja ragbi od ostalih sportova, koje su sličnosti između odbojke i ragbija i kako se devojke snalaze u „muškom“ sportu. Saznali smo i kakvi su njeni planovi za sledeću sezonu što se tiče odbojke i Univerzitetske lige.

Finalni dan USSB

10629613_562088343921555_4879941267461188731_nŠta misliš o univerzitetskom sportu u Srbiji i kakva je njegova uloga?
Smatram da sport ima vrlo bitnu ulogu, ali se mladi jako malo bave sportom. Trebalo bi da na vreme razmišljaju o zdravlju. Bavljenje sportom u kasnijim godinama podmlađuje i pomaže čoveku da uvek bude zdrav i u formi.
Trebalo bi da se uvedu obavezne fizičke aktivnosti na fakultetima i da Ministarstvo  omladine i sporta više sarađuje sa Ministarstvom prosvete. Mnogi fakulteti nemaju  dovoljno novca da plate
kotizaciju za učestvovanje u Univerzitetskoj ligi. Mislim da bi  bilo bolje kada bi učestvovanje bilo besplatno.

Ženski odbojkaški tim tvog fakulteta se trenutno nalazi u Drugoj ligi. Kakvi su vam planovi za narednu sezonu i misliš li da možete da pređete u Prvu ligu?
Ove godine smo dovele nove igračice, podmladile smo ekipu. Imamo jake individualce koji su ranije trenirali zajedno. Atmosfera je dobra i mislim da imamo kvaliteta za Prvu ligu. Družimo se sa momcima koji igraju košarku za naš fakultet, oni su bili treći  ove sezone. Pružaju nam veliku podršku i nadam se da ćemo u novoj sezoni ostvariti zacrtani cilj.

Iako si u odbojkaškom timu svog fakulteta, ti zapravo treniraš ragbi. Možeš li da napraviš paralelu između odbojke i ragbija? Koje su sličnosti, a koje razlike između ova dva sporta?
Postoje i sličnosti, a i razlike. Sličnosti se ogledaju pre svega u zajedništvu i u takmičarskom duhu. U odbojci se boriš za poen, a u ragbiju se boriš za metar. Prva očigledna razlika je u tome što je ragbi, za razliku od odbojke, kontaktni sport. Takođe, ragbi nije toliko popularan kao odbojka. U ženskom ragbiju u Srbiji postoje samo tri registrovana kluba, pa nemamo priliku da često menjamo klub. Samim tim ljudi sa kojima treniraš ti postanu porodica. Mnogo si privržen klubu i saigračima. Sa druge strane, odbojka je dosta popularizovana, postoji veliki broj klubova. Igrači često menjaju klubove, pa, po mom mišljenju, timski duh nije toliko jak.

S obzirom na to da ragbi nije naročito zastupljen među ženskom populacijom u Srbiji, kako si došla na ideju da počneš da treniraš? Šta je to što te je najviše privuklo?11009515_406479652859372_1992959803_o
Gledala sam TV i slučajno sam nabasala na žensko prvenstvo u ragbiju. Odmah mi se dopalo to zajedništvo i timski duh. Podsetilo me je na musketare – Svi za jednog, jedan za sve. Dopalo mi se takođe i što je u pitanju kontaktni sport. Pošto sam trenirala odbojku to je za mene bilo nešto novo i drugačije. Zatim sam 8.marta otišla na trku u znak podrške ženama obolelim od raka dojke. Tamo sam videla ragbistkinje Partizana. Prišla sam im i samo sam rekla: „Ja želim ovo da treniram!“

Kako stižeš da uskladiš obaveze na fakultetu sa treninzima?
Može sve da se postigne, potrebna je samo dobra organizacija. Bitna je dobra komunikacija kako sa profesorima, tako i sa trenerom. Obrazovanje je uvek na prvom mestu. Sport je hobi, a obrazovanje je za ceo život. Zbog brojnih obaveza na fakultetu, ponekad treninzi ispaštaju, ali sve u svemu, uspevam da dobro isplaniram vreme i da budem uspešna na oba polja.

11050963_406479649526039_55874653_nZašto bi preporučila devojkama da treniraju ragbi i koji bi savet dala onima koje odluče da počnu sa treniranjem?
Preporučila bih im da počnu da treniraju jer će steći nova poznanstva i imati priliku da upoznaju neverovatne ljude. Shvatiće koliko su jake, a da toga nisu ni bile svesne. Ovim sportom mogu se baviti svi, bez obzira na konstituciju. Za ragbi svi imaju fizičke predispozicije, nije potreban određen tip građe da bi se neko bavio ragbijem. Onima koje odluče da počnu da treniraju ragbi, rekla bih da budu uporne i tvrdoglave, da nikad ne odustaju. Svaki početak je težak, ali trud i zalaganje se u ragbiju definitivno isplate. Činjenica da sam ja postala kapiten tima pokazuje da se uz rad i upornost sve može postići. Poručila bih im da se oslobode predrasuda vezanih za ovaj sport. Nije tako nasilan kao što u prvi mah deluje. Ragbi su osmislili muškarci, ali su ga žene dovele do savršenstva. Mi u klubu se šalimo kako sve volimo da se valjamo po blatu, ali uveče kad zajedno izađemo, prave smo dame. Ragbi nije rezervisan isključivo za muškarce, on je i damski sport.

Da li postoji ženska ragbi liga u Srbiji i da li idete na međunarodna takmičenja?
Postoji liga, ali pošto imamo malo klubova u Srbiji, više se koncentrišemo na međunarodna takmičenja. Takođe, mi organizujemo turnire u Beogradu, a organizovali smo i razne kampove. Dosta putujemo, uskoro nas očekuje put u Split, gde će se održati jedan u nizu ragbi 7 turnira.

Kakva je atmosfera u klubu i koliko sarađujete sa muškim kolegama iz  kluba? Da li vam pomažu, daju sugestije u vezi sa treningom?11008837_406479656192705_1086454527_n
Atmosfera je odlična, trenutno ima 13 devojaka u klubu i nadam se da će nam se još neka priključiti. Sve devojke koje žele da treniraju su dobrodošle. Konkurs je stalno otvoren. Dosta radimo na širenju ragbi kulture u Srbiji, učestvujemo u „Get into rugby“ programu. Idemo u osnovne škole i promovišemo naš sport. Sa momcima imamo sjajnu saradnju. Družimo se sa njima, uigravamo se zajedno, oni  nam dosta pomažu, savetuju nas i znamo da uvek možemo da se oslonimo na njih. U  ragbiju postoje muško-ženska prijateljstva i dugo traju.

Da li su česte povrede u ragbiju?
Nisu toliko česte, kao što svi misle. Do povrede dolazi uglavnom usled nepažnje samog igrača ili kada igrač nespreman uđe u kontakt. U ragbiju čak ima manje povreda nego u nekim nekontaktnim sportovima.

I za kraj, šta je najvažnija stvar koju si naučila trenirajući ragbi?
Porodica nije samo krvna veza. Mnogo znači kada sa nekim proživljavaš i dobre i loše trenutke. Ragbi me je naučio koliko je važna zajednica. Kažu da je ragbi huliganski sport koji igraju džentlmeni. Preporučila bih svima da dođu na trening i da iskuse sjajnu atmosferu koja vlada među saigračima. 

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstRukomet – najava četvrtog kola
Naredni tekstVeterinari upisali prvu pobedu
Studiram italijanski, bavim se glumom već 12 godina. San mi je da radim u informativnoj ili sportskoj redakciji. Omiljeni sportovi su mi atletika i zimski sportovi zbog velikog broja raznovrsnih disciplina.