Ljubica Milović je studentkinja primenjenih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu na smeru međunarodnog sporta, menadžmenta i biznisa (University of Applied Sciences) i rukometašica u klubu “Krass Volendam”. Od malena je pokazivala interesovanje prema sportu, a karijeru je započela u rodnom gradu Obrenovcu u rukometnom klubu “Radnički”. Zašto se odlučila za rukomet, o svojim uspesima, o uslovima treniranja u Holandiji i Srbiji i o studentskom sportu, govori Ljubica za naš portal.
“Nakon školskog takmičenja u rukometu, tadašnji trener Radničkog iz Obrenovca pozvao me je da dođem na trening. Pošto je većina drugarica iz škole trenirala rukomet, odlučila sam da odem na probni trening, na kom sam shvatila koliko je rukomet zanimljiva igra. Treninzi su bili veoma dobi, a tim složan, te sam odlučila da ostanem na rukometu.”
Nakon četiri godine u Radničkom, otišla je na probu u holandski klub VOC Amsterdam, gde je provela nekoliko godina.
“Za klub VOC Amsterdam igrala sam od 2018. godine. Bili smo prvaci Holandije dve godine za redom. Međutim, kada je počela pandemija virusa Covid-19, morala sam da se vratim u Srbiju. Iako me je nekoliko naših klubova pozvalo da igram za njih, odlučila sam da se ipak vratim u Radnički kako bih uspela da uklopim treninge i školu. Pored toga, u timu su bile moje drugarice i saigračice od pre, što je za sve nas bila prednost.”
Treninzi u Holandiji su prekinuti zbog epidemioloških mera, a povratak u rodni grad i klub Radnički bio je pravi izbor, kako kaže Ljubica.
“Iste godine sam dobila poziv za juniorsku reprezentaciju Srbije. Učestvovali smo na Evropskom prvenstvu u Italiji i osvojili bronzanu medalju, što je za mene predstavljalo jedan od najvećih uspeha u dosadašnjoj sportskoj karijeri.”
Nakon završetka Filološke gimnazije u Beogradu, odlučila je da svoje školovanje nastavi u Holandiji.
“Ove godine u septembru, započela sam školovanje na Univerzitetu u Amsterdamu, na smeru međunarodni sport, menadžment i biznis. Osim toga, nastavila sam da igram rukomet u klubu Krass Volendam.”
Nakon nekoliko meseci provedenih u rukometnom klubu Krass Volendam, uporedila nam je uslove treniranja u Holandiji i Srbiji.
“Uslovi treniranja se veoma razlikuju. Najpre hala u kojoj se odvijaju treninzi. Imala sam sreće što se tiče dvorane u Obrenovcu, ali je nažalost jedna od retkih hala sa dobrim uslovima u Srbiji. Sa druge strane, u Holandiji skoro svaki klub ima svoju salu u kojoj trenira, pa je samim tim broj termina veći i treninzi duže traju. Takođe, dvorane su često izgrađene kao kompleks, pa se u njima pored sale nalaze i teretane, sale za gimnastiku ili bazen. Oprema je kvalitetnija, što je veoma značajno za sportiste.”
Osim što se uslovi treniranja razlikuju u ove dve države, Ljubica govori i o tome da je velika razlika i u samom načinu igre rukometa.
“U Holandiji je glavni cilj brzina i napad, dok se u Srbiji podjednako radi i trenira i na odbrani i na napadu.”
Nije se još uvek oporbala u studentskim ligama, ali je učestvovala na različitim turnirima u okviru fakulteta.
“Primetila sam da se u Amsterdamu često okupe studenti i tako osnuju neki sportski klub. Studenti sa mog fakulteta su se pre nekoliko godina okupili i osnovali fudbalski klub. Igraju holandsku fudbalsku ligu, ali nastupaju pod nazivom koji nije vezan za fakultet. Takođe, na fakultetu postoje razna sportska takmičenja. Tokom prvog semestra učestvovala sam na turniru u odbojci, košarci i fleg fudbalu.”
Smatra je da je bavljenje sportom značajno kako za sve tako i za studente, da navike koje steknemo tokom treniranja mogu uticati na svakodnevni život.
“Kroz sport iskusiš razne situacije i stičeš iskustvo koje se može primeniti na život. Sportisti su navikli na rad i disciplinu, takođe i na rad pod pritiskom. Upoznaš mnogo ljudi, brzo se uklopiš i prilagodiš okruženju i situaciji. Sve ove navike pomažu nam i u studentskom životu – bolje se organizujemo, redovno učimo i obavljamo studentske obaveze. Nakon treninga se uvek bolje osećam i dobijem energiju za rad i učenje” – zaključila je Ljubica.
Fejsbuk komentari