Zdravko Aničić – Trofejni doktorand FSFV-a!

2178

Prošlo je nešto više od mesec dana od kako su svetla ovogodišnje odbojkaške studentske pozornice ugašena. Poslednji na sceni ostao je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Uvek predani i borbeni, odbojkaši FSFV-a su, osvojivši ligu Sportskog udruženja Univerziteta u Beogradu, vratili trofej u njegovo prirodno okruženje.

Zdravko Aničić je stub igre ove ekipe već šestu sezonu zaredom, a osvojio je svoju treću ligašku zlatnu medalju. Dokazao je da je uvek spreman da bezuslovno brani boje svog fakulteta, a ništa manje nije posvećen i uspešan na polju obrazovanja. Student je doktorskih studija, a ključ uspeha vidi u želji za usavršavanjem.
Korektor šampionske ekipe i neko bez koga igra DIF-a nikako ne bi bila ista, na samom početku se osvrnuo na proteklu sezonu.

„Generalno, utisak je super. Samo ime i prezime našeg fakulteta nam govori da moramo uvek da budemo u vrhu. Iz godine u godinu ima sve više kvalitetnih ekipa, pa nam je teško da održavamo taj rezultat. Ove godine smo vratili fakultet tamo gde mu je i mesto. Pokušaćemo da nastavimo taj pobednički niz.“

Grupnu fazu je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja završio kao drugoplasirani, zabeleživši četiri pobede i dva minimalna poraza od ekipa Medicinskog i Pravnog fakulteta. Plej-of je počeo duelom protiv večitog rivala, Mašinskog fakulteta. Iako je neizvesni drugi set otišao na stranu protivnika, Aničić je u odlučujućim momentima preuzeo odgovornost i odveo svoju ekipu u polufinale.

„Uvek volim da igram protiv Mašinskog. Tamo imam dosta dobrih drugara, a priča Mašinski – DIF datira još od prethodnih sezona kada su oni bili dominantni. Dobijali su nas u finalu, to su bile njihove dobre utakmice. Stari smo rivali i već dugo godina igramo u završnicama Univerzitetske lige. Za nas je bilo jako bitno da dobijemo to četvrtfinale, jer znamo da su kvalitetni što se i pokazalo na utakmici. Bio je neizvestan meč do samog kraja, ali smo uspeli da preokrenemo rezultat u našu korist. Posle tog meča smo se podigli za polufinale, pogotovo za finale.“

Epitet najkvalitetnije utakmice koju je odigrao u studentskoj ligi, ponelo je polufinale protiv Filozofskog fakulteta. Drugoplasirani iz grupe B, sa samo jednim izgubljenim setom, pa i postavom koja se nije menjala tokom čitave sezone, Filozofski je pokazao da može da se nosi sa najboljim ekipama. Čak su bili na korak do finala, ali ipak je DIF posle preokreta trijumfovao.

„Filozofski do sada nije bio u vrhu, ali su pokazali da su jako kompaktna ekipa. Popunjeni su na svim igračkim mestima, igraju timski i dobro se brane. Polufinale protiv Filozofskog je za mene bila najneizvesnija i najteža utakmica koju sam igrao u studenstskoj ligi. Bila je to ubedljivo najkvalitetnija utakmica, a mi smo imali više sreće da odnesemo pobedu u taj-brejku.“

Usledilo je dugo očekivano finale protiv ekipe Pravnog fakulteta, koji na putu do odbrane trofeja nije izgubio ni jedan set. Prvi period igre je u potpunosti pripao pravnicima, ali u nastavku je FSFV zaigrao u svom stilu i rezultatom 3:2 otišao na zasluženo slavlje.

„Čekali smo ih za to finale, jer su nas prošle godine pobedili u polufinalu. Važili su za najkvalitetniju ekipu. Prvi set su odigrali dominantno, pomislio sam da ako nastavimo onako da igramo, nemamo šta da tražimo tamo. U nastavku smo podigli nivo igre, a oni su počeli da padaju. Četvrti set je prošao bez mog zabeleženog poena, ali peti je odigran znatno bolje.“

U završnici se istakao jedan novi igrač i pokazao da u godinama koje dolaze DIF može ozbiljno da računa na njega. Ovo je prva godina za Lazara Marinovića, kako na fakultetu tako i na studentskim terenima, a već je uspeo da se nametne.

„Pored finala, četvrtfinale i polufinale je odigrao izuzetno. On je momak koji važi za jednog od najtalentovanijih mladih igrača trenutno u Srbiji. Predviđaju mu lepu karijeru, a inače je moj klupski saigrač. Nadam se da će na tom nivou nastaviti da igra za DIF.“

Aničić se 2012. godine priključio ekipi koja je u svojim redovima brojala dosta superligaša, a otkrio nam je i kom saigraču iz tog tima duguje veliku zahvalnost.

„U to vreme su bila dominantna dva tima – FON i DIF koji je bio superligaška ekipa. Znalo se, ko zapadne u grupu sa jednom od te dve ekipe boriće se za treće mesto. FSFV je dve godine zaredom bio bolji, a od spektra superligaških igrača možda bi najzvučnije ime bilo – Neven Majstorović, sadašnji libero reprezentacije. Tu je bio i njegov brat, Nikola Majstorović. Verovatno bi i on igrao, samo da ima vremena da trenira. Asistent je na našem fakultetu i to je čovek koji mi je najviše pomogao na DIF-u. Jedan je od najboljih ljudi koje poznajem.“

Iako se bavi i skijanjem koje za njega predstavlja način života, odlučio je da se posveti dvoranskom sportu.

„Prvo sam trenirao džudo, pošto je otac bio džudista. Posle košarku jer mi je porodica generalno košarkaška. Trenirao sam kratko fudbal, a skijanjem se bavim od treće godine i to mi je sport broj jedan. U sedmom razredu sam se na nagovor majke, a po uzoru na ujaka, opredelio za odbojku i ostao u njoj do dan danas.“

Prve odbojkaške korake napravio je u rodnom Užicu, brusio je talenat u mlađim selekcijama Crvene zvezde, a danas brani boje prvoligaškog Železničara.

„Počeo sam da treniram u Užicu. U srednjoj školi sam prešao u Crvenu zvezdu i tu sam se dugo zadržao. Sa mlađom selekcijom uvek sam učestvovao na završnicama finalnih turnira. Onda je usledio Obilić u kom sam igrao sa Majstorovićem i Milošem Krsteskim koji mi je sad jedan od najboljih prijatelja među odbojkašima. Posle Obilića sam igrao za Jedinstvo iz Stare Pazove, onda za Železničar gde sam i dan danas i gde ću biti narednih 20 godina.“

Dobri rezultati ove sezone vetar su u leđa Železničaru koji za narednu ima ozbiljne planove.

„Sezona je protekla zadovoljavajuće. Bili smo pozicionirani na sredini tabele, ali može da se kaže da je uspešna sezona. Za narednu se ozbiljno spremamo i imamo ambicije da napadnemo vrh.“


Igranje za fakultet ima potpuno drugačiju dimenziju u odnosu na mečeve u klubovima. Aničić kaže da više uživa kada igra sa drugovima sa Košutnjaka.

„Dodatne utakmice u studentskoj ligi mogu da doprinesu u sticanju iskustva. Generalno, klubovi ne dozvoljavaju mnogim igračima da igraju za fakultet jer smatraju da je to bespotrebno, sa čim se ja ne slažem. Igranje za fakultet i igranje za klub se skroz razlikuje. Igranje za klub ima imperativ pobede, dok je ovo drugo dosta interesantnije, opuštenije, ali sa ništa manje takmičarskog naboja.“

Sokrat je rekao: „Iskustvo je najbolja škola, samo je školarina vrlo skupa“. Iako bi možda zaigrali za svoj fakultet, igrači često nailaze na brojne prepreke.

„Klubove nije interesovalo obrazovanje sportista. Važi pravilo da su profesionalni sportisti najneobrazovaniji ljudi, jer klubovi očekuju da igrači budu maksimalno posvećeni terenu. Fakultet je povezan sa obrazovanjem, što znači da sportista sigurno neće igrati za fakultet. Kad se taj trend promenio, klubovi su opet osporavali igranje za fakultet jer je postojao rizik od povrede. Međutim, mislim da se to popravlja iz godine u godinu.“

Istakao je i problem koji postoji na njegovom fakultetu, a tiče se podrške koja se (ne)pruža profesionalnim sportistima.

„Po završetku Zubotehničke škole, između Stomatologije i DIF-a sam se odlučio ipak za Fakulet sporta zbog profesionalnonalnih obaveza. Međutim, na FSFV-u nemaju toliko razumevanja za profesionalne sportiste. Nemaju beneficije kao na nekim drugim fakultetima. Mora se prisustvovati predavanjima, vežbama, a ljudi koji treniraju ne mogu to sebi da priušte zbog brojnih klupskih obaveza. Tu dolazi do sukoba i završava se tako što se neki ljudi ispišu sa DIF-a ili ga uopšte ne upišu, nego upišu neke druge fakultete.“

Ipak, zadovoljan je izborom koji je napravio.

„Pronašao sam se upisivanjem DIF-a, mislim da je to fakultet za mene. Smanjio sam obim treninga u klubu, pa sam uspeo da te obaveze uskladim. Međutim, organizacija je ključ svega, ali i želja za usavršavanjem.“


Na akademskom planu beleži izuzetne rezultate. Najmlađi je student doktorskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, a početkom jula će biti i istraživač pripravnik.

„Do sada mi je bio cilj da upišem doktorske studije. Kad sam to dostigao, tražim neki drugi konkretan cilj i želim da nastavim da plivam u tim vodama. Nadam se da ću na taj način da doprinesem sportu, a pošto sam bio sportista mislim da mogu mnogo da doprinesem. Od jula krećem da radim na fakultetu u laboratoriji za istraživanje. Reč je o proučavanjima nekih stvari koje mogu da pomognu trenerima i stručnjacima u praksi.“

Ovih dana iskoristio je priliku da budeo deo tima koji radi sa odbojkaškom ekipom Volero iz Ciriha, a ističe da će mu ovo dosta značiti u daljem usavršavanju.

“Kod nas su na testiranje pre dve nedelje došle igračice Volera iz Ciriha. Doveo ih je Vlada Radonjić, po mom mišljenu jedan od naših najboljih kondicionih trenera u Evropi. Većinom su strankinje, tu su dve-tri naše devojke. Želeo sam da vidim kako to funkcioniše i Vladi dugujem veliku zahvalnot za to što sam prisutan na njihovim treninzima. Dosta će mi to značiti, čast mi je da učestvujem u radu ekipe koja je jedna od najboljih u Evropi.“


Odbojkaška reprezentacija Srbije je izborila plasman na završni turnir premijernog izdanja Lige nacija. Zdravko misi da ovaj tim može da zabeleži dobre rezultate.

„Tek sad ulaze u formu i mislim da će daleko dogurati. Nadam se da ćemo biti među četiri najbolje selekcije, a verujem i u dobar plasman na predstojećem Svetskom prvenstvu.”

Svetsko prvenstvo u fudbalu uveliko je u toku, a slobodne trenutke koristi da pogleda po neku utakmicu.

„Navijam za naše i biće fantastično ako prođu grupnu fazu. Dopada mi se igra Španije za koju verujem da će osvojiti prvenstvo, a dobre timove imaju i Francuska, Brazil i Hrvatska.”

Nije želeo mnogo da otkriva, ali odbojkaška ekipa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja sprema iznenađenja za narednu sezonu. Cilj je naravno najviše postolje, a kakve će partije pružiti ostaje da vidimo.

„Sledeće sezone ostajemo u istom sastavu, ali ćemo imati i pojačanja. Mislim da ćemo imati mnogo jaču ekipu nego ove godine“, zaključio je Aničić.

Fejsbuk komentari