U Švajcarskoj sport se više doživljava kao hobi

593

Srbija je zemlja vrhunskog sporta. Bilo na studentskom ili na profesionalnom nivou, naši momci i devojke prave razliku gde god da se nađu. Ne treba da čudi priča mladog Jovana Đokića, momka čiji su roditelji iz Zemuna, koji nastupa za Švajcarsku reprezentaciju. Povod za naš razgovor je studentska liga Švajcarske, u kojoj Jovan nastupa za Univerzitet u Lozani. Pored studentske ekipe igra i za LUC (jedan od najboljih klubova u zemlji), ali je i član švajcarske odbojkaške reprezentacije.

Finalni dan USSB

“Ljudi ne gledaju sport na isti način ovde i u Srbiji. Za Švajcarce sport više predstavlja hobi, dok u Srbiji neki ljudi hoće čak da iskoriste sport da bi izašli iz zemlje. Kada sam počeo da treniram imao sam sreće, jer sam bio na dosta kampova u Srbiji i Crnoj Gori (na Goču, u Topoli, u Budvi). Tu sam naučio tehniku, pošto je naša škola odbojke nemerljivo bolja. Čak nam i trener često pokazuje snimke srpskih igrača.”

Šta možeš da nam kažeš o studentskom sportu u Švajcarskoj?

Na fakultetu ima možda 60 različitih sportova, rekreativnih. Ja predajem odbojku, i deluje mi kao da su ljudi tu čisto da bi ubili vreme posle predavanja. Studentska ekipa u Lozani je sastavljena od švajcarskih igrača. Isti trener trenira i univerzitetsku ekipu, LUC i reprezentaciju. Nemamo neke spektakularne pripreme, jer postoji samo jedno prvenstvo u zemlji i mi ga osvajamo već 12 godina zaredom.

Za Evropska prvenstva se spremamo ozbiljnije i imamo treninge svaki dan, izuzev vikenda.

Kakvo iskustvo nosiš sa Evropskih univerzitetskih prvenstava?

10616530_10205151886773787_8569466529689819719_nPrvi put sam prošle godine igrao u Roterdamu na studentskom prvenstvu i to je Švajcarcima bilo nešto baš strašno. Tu sam upoznao i igrače iz Beograda, za koje to nije bilo ništa. Iako smo osvojili treće mesto ne sećam se da je iko pisao o nama. Dobili smo samo jednu medalju od grada i jedna slika je okačena na sajtu Univerziteta. Prosto, studentski sport nije nimalo ispraćen. Ali ipak mislim da je to dobro iskustvo.

Kao sto sam rekao, Švajcarci smatraju sport kao hobi i reakcija nije neočekivana. Interesantno je da imam dosta drugova koji ne razumeju kako mogu da treniram svako veče i kako mogu stalno da putujem zbog neke utakmice.

U 2015. si sa reprezentacijom Švajcarske posetio još jedno veliko takmičenje – Univerzijadu u Gvangžuu. Kakve uspomene nosiš iz Južne Koreje?

Bilo je baš lepo iskustvo otići u tu zemlju, jer nisam imao nešto vremena da putujem. Osvojili smo 10. mesto, što i nije toliko loše, ali mislim da smo mogli da uđemo u top 8. Imali smo dosta problema sa pripremama, jer su neki igrači zbog obaveza prema fakultetima došli kasnije. Ipak mislim da smo ostavili dobar utisak, s obzirom da nismo imali idealne uslove za pripremu.

Trenutno si treća godina Fakulteta sporta na Univerzitetu u Lozani. Kako postižeš sve obaveze prema fakultetu pored obaveza prema klubu?

Problem na Fakultetu sporta je što imamo mnogo prakse pored predavanja. Imam, na primer, umetničko klizanje, plivanje, ples, itd. tako da kad nisam na treningu moram da se pripremam za te predmete. Ove godine sam tražio na faksu da mi daju status “elitni sportista”, da bi mogao da imam malo više vremena jer često putujemo. Skoro smo bili u Holandiji, pa smo se pre neki dan vratili iz Rumunije. Svaki vikend imam utakmice, tako da mi je možda jedini slobodan dan nedelja.

Za kraj, reci nam nešto o profesionalnoj odbojci u Švajcarskoj. LUC, za koji nastupaš, je trenutno na prvom mestu i imate samo jedan poraz. Možeš li da nam kažeš nešto više?

Igram već 4 godine za LUC. Iako smo trenutno najbolje plasirani, poslednjih par godina Lugano je favorit. Imaju novog predsednika koji je uložio dosta novca, i kupuje najbolje igrace. Za njih igra naš reprezentativac Nikola Rosić. Doduše, Izgubili smo jednu utakmicu protiv njih, ali smo nadoknadili pobedom naredni vikend i izbacili ih iz kupa u 1/8 finala.

topelement

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB