Todor Šiljegović – Budite svestrani, ne dajte da vas određuje samo profesija koju ste izabrali!

701

S obzirom na to da smo svi zaglavljeni u svojim domovima i željno iščekujemo kraj ove pandemije koja je zahvatila celu planetu, rešili smo da popričamo sa studentima koji su se istakli po svojim sportskim priznanjima na studentskim takmičenjima. Jedan od njih je svakako i Todor Šiljegović, član odbojkaške ekipe Elektrotehničkog fakulteta koja je na prošlogodišnjoj UNIADI osvojila drugo mesto, a ovaj momak poneo je sa sobom i titulu najboljeg igrača takmičenja. Šta Todor radi u izolaciji, koji su njegovi saveti za što produktivnije dane, kakvi su njegovi utisci o studentskom sportu i kakav je osećaj visoko se plasirati i osvojiti prestižno priznanje na velikom takmičenju, pročitajte u nastavku.

Finalni dan USSB

Kako na tebe utiče ova situacija? Na koji način koristiš višak slobodnog vremena i koje sve aktivnosti ispunjavaju tvoj dan?

Trudim se da što više iskoristim slobodno vreme koje mi je sada na raspolaganju. Pokušavam da nadoknadim sve ono što sam propuštao zbog velikog broja obaveza sa kojima se mi, studenti suočavamo. Spavam, učim, uživam u filmskoj i pozorišnoj umetnosti, čitam, provodim vreme sa porodicom. Počeo sam čak i da učim strani jezik, a planiram i da se posvetim savladavanju osnova sviranja gitare, iako mi se čini da će mi to već malo teže ići. Sve u svemu, imam obrazac koji koristim, još samo da odredim šta želim tačno i da se tome potpuno posvetim.

Da se osvrnemo na sam početak tvog bavljenja sportom. Zašto baš odbojka? Kakva su bila tvoja prva pojavljivanja na terenu i da li bi izdvojio neki trenutak kao glavnu prekretnicu u karijeri?

Moj ulazak u svet odbojke je bio u trećem razredu osnovne škole. S obzirom na to da su u mom rodnom gradu postojala samo dva, malo razvijenija sportska kluba, fudbalski i odbojkaški klub i da sam ja bio malo krupnije dete, najsporije u odeljenju, definitivno je bolja opcija bila odbojka. Iako ja odbojku nisam krenuo da treniram iz neke ogromne želje, vremenom se ona uvukla pod kožu i postala deo mene, prilično neočekivano. Mada, ja sam generalno ličnost koja voli kolektiv, volim osećaj zajednice i uvek sam više bio naklonjen timskim sportovima. Nekako mi je sama pomisao na fantastičnu atmosferu i druženje, ali i na to da ćemo svi zajedno biti i u pobedi i u porazu samo pojačala ljubav prema ovom sportu. Kao glavnu prekretnicu u svojoj karijeri izdvojio bih osvajanje državnog prvenstva u pionirskoj kategoriji sa maternjim klubom, „Spartakom“ iz Ljiga. Iako je moja generacija tada bila daleko od favorita i iako nismo imali izgrađen neki pobednički mentalitet, odlično smo se postavili, dali sve od sebe i eto, desio se taj veliki, ali i neočekivani uspeh za našu ekipu. Tako je sve krenulo.

Šta bi nam rekao o bavljenju sportom tokom studija? Koje su prednosti a koje mane?

Studentski sport je zaista sjajna stvar. Njegove prednosti su mnogobrojne, ne samo što se bavite sportom i ostajete u dobroj formi, već ste i u mogućnosti da sklapate prijateljstva sa svojim kolegama i studentima sa drugih fakulteta, a možda čak i otputujete negde. Jedina stvar koju mogu da izdvojim kao manu jeste da, kao i sve vannastavne aktivnosti, i sport zahteva posvećenost i sa sobom nosi utrošeno vreme. Mada, sve se to lako rešava dobrom organizacijom. Ako znate kako da upravljate vremenom na pravi način, imaćete vremena i za učenje, druženje, izlaske, ali i bavljenje sportom. Ono što bih svakako preporučio svim studentima jeste da izaberu i priključe se makar jednoj sportskoj sekciji na fakultetu, garantujem im da se sigurno neće pokajati.

Ekipa Elektrotehničkog fakulteta osvojila je drugo mesto na prošlogodišnjoj Uniadi, a ti si poneo priznanje najkorisnijeg igrača turnira. Kakvi su tvoji utisci? Šta ti je donela Uniada i kakav je osećaj biti MVP takmičenja?

UNIADA je jedno veliko otkriće za mene. Nisam ranije bio upoznat sa takvom vrstom takmičenja, međutim kada sam video na kom je sve to nivou organizovano i opremljeno, oduševio sam se i stvarno bih pohvalio sve ljude koji su doprineli da UNIADA u svemu bude na veoma visokom nivou. Način na koji su sve ekipe bile dočekane i sama atmosfera na takmičenju bila je fantastična. Voleo bih da svake godine ovakva vrsta turnira bude sve masovnija i da se ljudi što više odazivaju. Što se tiče plasmana ekipe ETF-a, niko to nije očekivao. Lomili smo se do poslednjeg trenutka da li uopšte treba da učestvujemo i na kraju smo tu došli samo sa jednim ciljem, da se igramo odbojke. Drago mi je da smo na kraju osvojili to drugo mesto uprkos tome što je naša ekipa zapala u jednu od težih grupa. Izgleda da nas je to i motivisalo. Međutim, posebno mi je drago što mi je baš UNIADA donela prvo individualno priznanje u karijeri, i to MVP priznanje. Zahvalio bih se celoj svojoj ekipi koja me je izgurala u prvi plan i bila uz mene u svakom trenutku. Bez njih nikada ne bih dobio titulu MVP igrača i nikada ne bismo ostvarili tako visoki plasman. S obzirom na to da je odbojka timski sport, mnogo veći značaj nosi ta naša srebrna medalja nego bilo koje individualno priznanje. Možete nas očekivati i sledeće godine, u još jačem sastavu, da pokušamo da odbranimo srebro i eventualno napadnemo zlatnu medalju.

Elektrotehničari su u dosadašnjem delu SUUB sezone neporaženi. Kako bi ocenio igru svoje ekipe i da li ima prostora za neke promene u daljem nastavku takmičenja?

Ne možete da budete nezadovoljni igrom svoje ekipe kad još uvek niste pretrpeli nijedan poraz. Ali naravno da uvek ima mesta za napredak, to je i cela poenta bavljenja sportom, da iz dana u dan budete sve bolji. Mi smo kao ekipa uvek funkcionisali najbolje u tim nekim najtežim trenucima, kao da smo se baš za njih i pripremali i to je glavna stvar koju ne bismo da menjamo, tu uigranost na visokom nivou onda kada je najpotrebnije. Nadamo se da ćemo posle ove situacije malo posvećenije trenirati i još više se taktički pripremiti kako bismo mogli da se nadamo i osvajanju neke medalje u studentskoj ligi.

Kada govorimo o celokupnoj ekipi ETF-a, kako bi je opisao jednom rečenicom? Šta je to što vas čini drugačijim od ostalih?

Ovo mi je definitivno omiljeno pitanje. Iako je ovo sigurno već uradio neki sportista pre mene, daću sebi za pravo da to učinim i ja, a to je da parafraziram jednog od najboljih trenera na ovim prostorima, Duška Vujoševića koji je rekao da tim nije skup najboljih pojedinaca, već pojedinaca kojima se najviše igra, u našem slučaju, odbojka i koji imaju najveću želju za pobedom. A što se tiče toga šta nas čini drugačijim od ostalih ekipa… Hm, ne znam, možda timbilding u kafanama. Šalim se, naravno. Verujem da je spoj želje za dobrom odbojkom i dobrim druženjem to što nas čini posebno dobrom ekipom.

Šta bi poručio studentima, kako da izvuku najbolje iz ovog vremena „izolacije“? Imaš li možda neki savet na koji način da ostanu u što boljoj formi i treniraju kod kuće?

Prvo i osnovno, ostanite kod kuće kako bismo sve ovo što brže prevazišli i vratili se nekom normalnom životu. Brinite o sebi i o svojim najbližima, naspavajte se, naučite nešto novo, gledajte seriju koju ranije niste stigli zbog obaveza i, naravno, odvojite makar pola sata dnevno i odradite neke osnovne vežbice kako biste ostali dobrog raspoloženja i u dobroj formi. Ukoliko želite da probate nešto novo i posvetite vreme proučavanju stvari koje bi prijale vašem telu, potražite neke vežbe i programe na internetu. Siguran sam da to i te kako može pomoći da se svi osećamo dobro u svojoj koži.

FOTO: UNIADA

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstMiloš Glavonjić – Futsal kao dečačka ljubav
Naredni tekstLuka Pešić – Veća je trema pred intervju nego protiv Crvene zvezde
Iva Jevtić - studentkinja novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, veliki ljubitelj košarke i budući košarkaški sudija, strastveni navijač Partizana, san mi je da jednog dana imam svoju emisiju u kojoj bi gostovali svi prestižni srpski, pa i svetski sportisti, treneri, sudije, novinari ali i drugi poznavaoci sporta