“Tedijeva taktika” ili poluprofesionalizam?

176

Takmičenje u ženskoj konkurenciji na Evropskom prvenstvu u fudbalu za studente se zahuktava, a s obzirom na to da ima sedam ženskih ekipa, za dame nije napravljena grupna faza, već se od samog početka turnira bore za plasman. Na terenima SC „Mursa“ posle četvrtog takmičarskog dana, najjači utisak na posetioce ostavile su dve ekipe – Univerzitet Porto i Univerzitet Monpelje. Porto radi na tehnici, ima dobro organizovanu taktiku koju često sa lakoćom sprovodi u delo, te i maskotu medveda koji je uvek sa njima na klupi – za prijatelje, Tedi. Sa druge strane, Francuskinje odlikuje možda najjača disciplina i na treninzima i na utakmicama, samopouzdanje i sigurnost koje može da ima samo osmostruki evropski prvak, ali i kolege sa Univerziteta Franche-Comte koje verno bodre devojke u važnim utakmicama, te često i uz stihove „Marseljeze“. O ženskom fudbalu na univerzitetima u ove dve države, ali i na celokupnom državnom nivou, kao i o sistemu takmičenja i načinu finansiranja timova razgovarali smo sa dvojicom trenera čije se ekipe trenutno nalaze na vrhu tabele sa po tri upisane pobede u tri utakmice – trener Porta Ivan Batista i trener Monpeljea Federik Dumazet.

Finalni dan USSB

Recite nam nešto više o sistemu takmičenja u ženskom fudbalu u vašoj zemlji?

 Ivan Batista: Trener sam na Univerzitetu Porto već pet godina. Kada govorimo o univerzitetskom ženskom fudbalu, mi tokom cele godine imamo na raspolaganju oko 24 ili 25 igračica, a 14 se bira u najbolju ekipu koja se takmiči na turnirima u našoj zemlji pa i šire. Svake godine izgubimo nekoliko igračica kada one završe svoje studije, ali onda dođu brucoškinje koje dođu na probni trening i od kojih odaberemo nekoliko novih koje tek treba da grade svoje mesto u timu. Mi nemamo ligaški sistem takmičenja, već se igramo majski turnir u našoj zemlji i ko pobedi na tom turniru putuje na evropska i druga prestižna prvenstva. Zato mi putujemo na međunarodna takmičenja već pet godina.

Federik Dumazet: U Francuskoj postoji fudbalska liga A za studentkinje i studente. Moj tim nastupa u Prvoj univerzitetskoj ligi, a to je upravo taj A nivo koji sam spomenuo. Ove sezone je i muški i ženski tim našeg univerziteta osvojio titulu prvaka najbolje studentske lige koja broji 16 ženskih i 20 muških timova, tako da slobodno možemo reći da je to velika liga u državi.

Vaši timovi i vi kao treneri u vezi ste sa nekom vrstom profesionalizma ili višeg nivoa ženskog fudbala u vašim državama. Možete li nam objasniti o čemu je reč?

 Ivan Batista: Bio sam trener ženskog fudbalskog kluba Boavista, ali sam napustio taj klub ove godine. Ipak, u našoj zemlji ženski fudbal ne spada u profesionalni fudbal. Jedan od naših protivnika je i ženski fudbalski klub Benfika. One su jako dobre i igraju odličan fudbal. Zanimljivo je da će se takmičiti u grupnoj fazi Lige šampiona upravo sa Osijekom. Ako bih morao da uporedim trenerski rad u klubu Boavista i u univerzitetskom timu Porta, rekao bih samo da zaista volim ovaj tim koji trenutno vodim, jer u studentskom sportu, pa i u fudbalu, mladi ljudi se takmiče zato što to vole i uživaju u tome, a ne zbog novca ili neke druge koristi.

Federik Dumazet: Ono što tim Univerziteta Monpelje povezuje sa profesinalizmom je mnogo igračica koje treniraju, ali i igraju u Prvoj francuskoj ligi za žene. Kada imate nekoliko profesionalnih igračica, one ne moraju da igraju u istom timu u Prvoj državnoj ligi, već je samo dovoljno da poznaju taj nivo fudbala koji se igra i vrlo dobro će se razumeti i na terenu kada je studentski sport u pitanju. Ono na šta nismo mogli da se priviknemo kada smo stigli u Osijek jeste sistem takmičenja sa sedam igračica i skraćenim terenom. One u Francuskoj igraju isključivo veliki fudbal.

Kako se u vašim zemljama rešava pitanje budžeta i izdvajanja novca za sportske timove koji su na domaćim turnirima zaslužili da predstavljaju svoj univerzitet i šire od toga?

 Ivan Batista: Što se tiče novca naše devojke treniraju i igraju za svoj univerzitet, a da za to ne dobijaju novac. Troškove bi trebalo da pokriva uprava Univerziteta, ali nekad se desi da ne mogu da izdvoje novac da sve sportske timove pošalju na međunarodna takmičenja koja su izborili na državnim prvenstvima.

Federik Dumazet: Apsolutno sve troškove koje imamo pokriva uprava univerziteta, ali ne samo fudbalskom timu već i svim ostalim sportskim timovima našeg univerziteta.

Ostalo je još samo nekoliko dana do trenutka kada ćemo saznati ko je evropski univerzitetski  prvak u fudbalu. Iskustvo ovde nije presudno, jer su obe ekipe došle u Osijek sa višegodišnjim iskustvom na ovakvim takmičenjima. Da li će presuditi „Tedijeva taktika“ sa klupe i odlična tehnika ili ipak poluprofesinalni fudbalski nivo koji Francuskinje igraju ostaje nam da saznamo do kraja 11. Evropskog univerzitetskog prvenstva u fudbalu.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB