Tamara Skrlatović – zlatna učiteljica

1375

Prva međunarodna medalja u Pragu učiteljicama je, čini se, bila veliki podstrek da se vrate u Beograd i uzmu ovog puta zlatnu medalju USSB lige. Kapiten učiteljica je Tamara Skrlatović, studentkinja iz Kladova, vaspitačica, veliki zaljubljenik u igru pod obručima i očigledno odličan lider. Posle par nedelja i nakon što su se slegli utisci ona je govorila o atmosferi posle osvajanja USSB lige i predočila neke planove.

Finalni dan USSB

 

Finalni turnir USSB lige tema je broj jedan, kakva je bila organizacija turnira i kako Vi vidite put do zlata?

„Sama organizacija USSB lige je bila na visokom nivou od početka do kraja. Dobili smo poziv da učestvujemo par nedelja pre samog starta lige i bez razmišljanja prihvatili. Takmičenje se igralo po grupama. U našoj grupi za protivnika smo imali ekipu Mašinskog fakulteta, kao i devojke sa Vojne akademije. Žao nam je što se na poziv nisu odazvale i ostale ekipe, kako bi takmičenje što duže trajalo, a i samim tim bilo zanimljivije. Što se tiče protivnika u našoj grupi, sa obe ekipe smo lakše od očekivanog izašli na kraj i ostvarili pobede sa dvocifrenom razlikom. Za protivnika u polufinalu smo imali devojke sa Matematičkog fakulteta, koje su nažalost u poslednji čas morale da otkažu, pa smo se tako ekipa FON-a i mi mogu reći „prošetali “ do finala. Iskreno o finalu nismo mnogo ni razmišljali. Znali smo mogućnosti ekipe FON-a kao i sami roster igrača koji i svih ovih prethodnih godina, baš kao i ove, čine igračice iz najboljih ekipa iz Prve lige Srbije. Nismo se ni unapred predali, ali smo znali da nemamo šta da izgubimo. Medalju smo već imali u džepu. Sam početak utakmice, cela organizacija kao i ceremonija dodele medalja i pehara, bila je  na visokom nivou. Naša je bila čast da igramo finale baš u hali koja nosi ime jednog og legendi srpske košarke. Početak utakmice bio je dosta turbulentan, bilo je dosta nervoze sa obe strane, kao i početnog ispitivanja snaga. Ekipa FON-a je povela sa 4-0, ali tu su stali. Tajm-aut nas je pokrenuo, videli smo da možemo da igramo sa njima, iskustvo iz Praga je dosta uticalo na naše samopouzdanje i u nastavku smo zaigrali mnogo bolje i preokrenuli meč. Imali smo i dosta sreće u nekim situacijama i postigli veoma bitne poene iz dosta teških situacija. Sreću treba zaslužiti i mislim da mi jesmo. U nekim momentima smo imali i dvocifrenu prednost, pa se ekipa FON-a opasno približila na samo 2 poena zaostatka. Ipak smo na kraju smogli snage da privedemo mirno utakmicu kraju i osvojimo pehar. Još jednom bih želela da se čestitam ekipi FON-a na fer i korektnoj igri i poželim sreću u daljem takmičenju. Mi nista ne obećavamo, mi samo igramo i uživamo a videćemo rezultate na kraju sezone.“

Bili ste i član ekipe Učiteljskog fakulteta koja se vratila sa bronzanom medaljom sa Euroijade iz Praga. Kako je tekao put do međunarodne medalje i da li je to bio dodatni podstrek za osvajanje USSB lige?

„Euroijada u Pragu je bilo prvo međunarodno takmičenje za naš fakultet. Prvo želimo i ovim putem da se zahvalim ljudima sa fakulteta koji su nam izašli u susret i nesebično finansirali odlazak na Euroijadu. Mi smo otišli „skromno“ bez ikakvih očekivanja. Znali smo da je to turnir na koji dolaze dosta dobre ekipe i hteli smo da vidimo gde smo mi u odnosu na njih. Sam grad Prag koji je bio domaćin ovog takmičenja, bio je i više nego organizovan. Cela organizacija je bila na zavidnom nivou i može se reći da su zadali domaći zadatak sledećem organizatoru, Berlinu. A o Pragu, nema tu šta puno da se priča, brojke turista govore više od bilo čega. Utakmice su se igrale u subotu i nedelju. Pored ekipe domaćina, učešće na ovom turniru uzele su još ekipe španskih predstavnika Real i Barselona, ekipa iz Hrvatske Zadar kao i još jedan naš predstavnik, devojke sa FTN-a iz Novog Sada. Upravo one su bile naš prvi protivnik. Utakmica je bila neizvesna od početka pa do kraja. Pobedu su ipak uz dosta sreće odnele košarkašice iz Novog Sada. Sledeći protivnik nam je bio domaćin, ekipa Praga. Tu smo znali da nemamo dosta šansi ali baš kao sto sam i naglasila ranije došli smo samo da vidimo gde smo u odnosu na ostale ekipe. Sledećeg dana smo igrali utakmice sa dva španska predstavnika i trijumfovali u oba susreta, sa dosta ubedljivom razlikom. Ekipa Zadra je bila naš poslednji protivnik a ujedno i prepreka u borbi za drugo mesto. Nažalost u ovoj utakmici zbog zgusnutog rasporeda i velikog umora nismo mogli da dođemo do naše igre. Na kraju treće mesto i velika sreća za nas. Čestitam svim ekipama na borbi i želim im sreću u Berlinu a mi se nadamo da ćemo ako ništa bar odbraniti bronzu.“

Sezona u SUUB ligi još nije gotova. Kakva su vam očekivanja u može se reći jakoj konkurenciji?

„Ove godine  SUUB liga je i više nego izjednačena. Prag nam je zaista dosta pomogao da se uigramo a i samim tim da steknemo neophodno samopouzdanje za nastavak ovog takmičenja. Za sada stojimo dobro na tabeli, imamo četiri pobede i jedan poraz. Idemo polako utakmicu po utakmicu, pa ćemo videti dokle će da doguramo. Ne „pretimo“ nikome niti sebi postavljamo visoke ciljeve ali slagali bismo Vas ako bismo rekli da se ne nadamo nekoj od medalja.“

Trenutno u NBA ligi igra mnogo igrača sa naših prostora, pratite li njihove utakmice i kakvo je tvoje mišljenje o ovoj ligi?

„NBA je neki kažu najjača liga na svetu. Ja se ipak ne mislim da je to tačno. Za mene Evropa je mesto gde se igra najteža košarka. Pratim NBA i navijam za Sakramento. Jasno vam je i zašto. Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica su postali ono sto su za Kingse nekada predstavljali Vlade Divac i Peđa Stojaković. Pratim dosta i Dalas zbog Luke Dončića jer ono što radi to dete koje ima samo 19 godina, ostavlja bez reči i svaki komentar o njemu bio bi suvišan. Miloš Teodosić i Boban Marjanović se nisu najbolje snašli, ali to ne umanjuje njihovu vrednost kao igrača. Sa druge strane, Jokić u Denveru radi strašne stvari i stiže do neverovatnih brojki. Mnogo mi je drago što je u NBA-u dosta naših igrača koji su postali lideri svojih ekipa. Od američkih igrača za mene jedan jedini je bio Kobi Brajant, ikona Lejkersa. Sada mi je omiljen igrac Stef Kari i kada god stignem, gledam njegove utakmice i pokušavam da skinem neki potez.“

Ženska košarkaška reprezentacija pod trenerskom palicom Marine Maljković beleži dobre rezultate prethodnih godina, kakvo je vaše mišljenje o samoj reprezentaciji?

„Ženska reprezentacija Srbije je u samom vrhu evropske i svetske košarke u poslednjih nekoliko godina. Zasluge za to svakako idu Marini Maljković koja je pre svega svojim znanjem a i samom hemijom koju je stvorila unutar ekipe, dovela našu reprezentaciju tu gde nam je i mesto, u samom vrhu košarke. Roster čine igračice koje igraju u najjačim ekipama koje se takmiče u najjačim Fiba takmičenjima. Dobra stvar je svakako i to što mnoge igračice sazrevaju, igraju dobro u svojim klubovima i nadam se da će jednog dana činiti okosnicu prvog tima i voditi Srbiju do zlatnih medalja.“

Kako biste opisali trenutno stanje košarke u Srbiji?

„Stanje košarke u Srbiji nije bas sjajno. Kvalitet je dosta opao za razliku od nekih prethodnih godina. Odlaze nam mlade košarkašice i na koledže pa i u Evropu i to sve dosta rano. Menadžeri danas igraju veliku ulogu i tu se manje-više igrači ništa ne pitaju. Vodeći klubovi u Srbiji Partizan i Zvezda nemaju po jednu, dve mlađe selekcije a to je ono na čemu bi trebalo da se gradi ekipa i stvara baza za prvi tim.“

Pored fakulteta, vi igrate košarku profesionalno. Kakvi su bili vaši počeci i šta dalje planirate na tom polju?

„Moja košarkaška priča počela je u Kladovu 2005 godine. Posle toga sam prešla u Eurobasket. Povrede su me omele da nastavim sa aktivnim bavljenjem košarkom ali sada mi se sve to vraća kroz studentsku ligu, gde nekako ostvarujem sve ono što nisam mogla i uživam u tome. Ove godine stigao je poziv iz ekipe Požege koji sam bez razmišljanja prihvatila. Pokušaću da pomognem ekipi da se vrati u najviši rang takmičenja u Srbiji. Trenutno uživam u košarci pa šta će dalje biti, videćemo, ne razmišljam o tome jer radim ovo iz ljubavi.“

Planirate li da ostanete u košarci i posle studija?

„Naravno koliko god mi privatni život to bude dozvoljavao, košarka je jedna od mojih najvećih ljubavi. Košarka je za mene više od običnog sporta.“

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB