Strahinja Jovančević na tronu srpske kraljice sportova

1377

Kada se kroz život vodimo starom, mudrom izrekom prvo skoči pa reci hop, možemo reći da nismo ishitreni i da se ne zalećemo. Međutim, šta se dešava kada to uradi Strahinja Jovančević na zaletištu svoje životne discipline skok u dalj i to skokom od 7,98m. Apsolvent Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član AK Crvena zvezda, osim što je aktuelni šampion Srbije, zaslužio je  i odlikovanje za najboljeg atletičara Srbije 2018. godine koje mu je dodelio Atletski savez Srbije.

Finalni dan USSB

 

,,Prošla godina će ostati u dobrom sećanju. Osim što sam proglašen za najboljeg srpskog atletičara, skočio sam svoj lični rekord od 7.98m, postao sam prvak Srbije u svojoj disciplini skok udalj  i približio se magičnoj cifri od 8m. U mojoj disciplini skok u dalj, ko skoči 8m svrstava se u elitu te discipline. Takođe kvalifikovao sam se na Evropsko prventsvo koje se održava u Glazgovu 1. i 3. marta”, rekao je Jovančević prisetivši se minule godine.

Strahinja je primer da su istrajnost i upornost najbitnije osobine na putu do uspeha. Sa 22 godine sedeo je na prestolu Balkana i izdvojio tu godinu kao prekretnicu u karijeri.

,,Kada bih izdvojio svoju najuspešniju godinu, rekao bih da je to 2016. godina. Ona mi je ostala u dobrom sećanju jer sam te godine postao prvak Balkana i pomerio svoj lični rekord za 30 cm. Pre toga sam skočio 7.64m i onda sam na prvenstvu Balkana nekoliko puta pomerio taj lični rekord, da bih na kraju skočio 7.92m.

Za sreću nam je potrebno malo, a Jovančeviću  je tačno tri centimetra falilo za njegovu sreću.

 ,,Te godine bilo je Evropsko prvenstvo u Amsterdamu, nažalost falilo mi je samo 3cm da ispunim tu normu da bih otišao. Tu sam isto izgubio priliku da odem na Olimpijske igre., ali verovao sam u sebe i bio sam siguran da sam spreman da skočim i jednu i drugu normu.” 

Da je put do uspeha trnovit put, naš sagovornik u crveno-belom dresu iz iskustva priča o tome.

,,Pre dve godine sam debitovao na Evropskom prvenstvu u Beogradu u Beogradskoj areni. Nažalost mesec dana pre toga sam povredio zadnju ložu i na tom takmičenju nisam uspeo da ostvarim neki bolji rezultat.”

Kao što to biva sa najvećima, posle padova vraćaju se još jači. Po povratku na stazu, osam meseci nakon operacije, Strahinja je potvrdio svoju spremnost da još jednom osvoji Balkanski šampionat i ovog puta zablista na predstojećem Evropskom prvenstvu.

,,Pripreme za zimsku sezonu su dobro protekle i jako sam zadovoljan. Trener i ja smo saradjivali sa Goranom Obradovićem, on nam je pomagao oko tehničkih stvari. Tempiram formu za Evropsko prvenstvo u Glazgovu koje se održava 1. i 3. marta. Zlato na državnom prvenstvu mi je potvrda da sam spreman i zadovoljan sam nastupom. Sledeće takmičenje za koje se pripremam je Balkansko prvenstvo i tu je cilj zlatna medalja. Konkurencija će biti jaka, ali ja se nadam da ću uspeti da se izborim za najsjajniju medalju.”

Pored toga što je uspešni sportista, naš sagovornik je i apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je predstavljao na Univerzijadi u Tajpeju. Pored Olimpijskih igara, Univerzijada je najbrojnije takmičenje na svetu, na kome je Strahinja zauzeo visoko osmo mesto.

,,Dosta mi je olakšalo to što mi je otac trener, pa sam mogao uvek da uskladim trening prema obavezama na fakultetu. Mislim da je i dobro planiranje ključ da bi ste bili uspešni i u jednoj i u drugoj sferi. Sada sam apsolvent i nadam se da ću do kraja ove godine diplomirati. Odlazak na Univerzijadu je veliko iskustvo za mene. Tu sam zauzeo 8. mesto pored 54. takmičara i jake konkurencije.To mi je jedno od najvećih takmičenja i stvarno je prelep osećaj, jer je stadion bio pun.”

Za kraj razgovora, Jovančević se osvrnuo na univerzitetski sport u Srbiji i podržao ideju o boljem promovisanju studentskog sporta.

,,Svi znamo kako je na zapadu i koliko oni gaje tu tradiciju sporta na koledžu.Ti se prvenstveno takmičiš za svoj koledž, dobijaš stipendije od univerziteta i imaš veliki podsticaj za postizanje rezultata. Pa tek onda se takmičiš za državu ili sebe.  Mislim da  naši fakulteti zaostaju na tom polju, osim samostalnih organizacija koje to podržavaju, studentski sport nema dovoljnu podršku samih fakulteta. Nadam se da će se u budućnosti popraviti situacija.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB