Stefan Gajić – bronzani mašinovođa

499

Po završetku ovogodišnje USSB futsal lige, došlo je vreme da se sumiraju utisci, a nama je u susret izašao Stefan Gajić, kapiten selekcije Visoke železničke škole. Železničari su ove sezone ponovili uspeh iz prethodne i osvojila treće mesto, pobedivši Beogradsku poslovnu školu 9:8. Već četiri godine, Gajić guli đonove po salama diljem beogradske periferije i stekao je status skipera svoje ekipe, a taj status se ne stiče ispod kafanskog stola. Usred još jednog u nizu ispitnih rokova, uspeo je da odvoji frtalj vremena kako bi odgovorio na nekoliko pitanja o prethodnoj sezoni, očekivanjima u nastupajućoj, ali i o teranju bubamare po neravnim terenima beogradskih nižih liga.

Finalni dan USSB

 

S obzirom na to da ste i ove godine takmičenje završili na trećem mestu, da li ste zadovoljni ostvarenim?

“Pa generalno ja kao kapiten nisam zadovoljan, a nisu ni moji saigrači. Kao što kažeš, prošle godine smo bili treći tako da smo ove sezone sebi postavili veći cilj da budemo u finalu, ali eto, opet smo završili kao treći. Nisam siguran da li mogu da kažem da, ako ništa, bar smo opet uzeli to treće mesto, pošto mi nije isti osećaj kao prošle sezone. Verovatno je zbog toga što smo sebi ove godine postavili najveći mogući cilj, ali opet moramo da čekamo sledeću šansu i da probamo konačno to da ostvarimo. Naravno, nikoga ne potcenjujemo, ne opuštamo se nimalo iako pojedini igrači igraju ovu ligu već tri godine.”

Deluje da ste mogli korak dalje, ali Vas je loša realizacija koštala finala. Kakvi su Vam utisci sa tog meča?

“Svakako smo znali da nam neće biti lako pošto znamo kakve igrače ima Pravni (sportsko udruženje “Vicotira”) i da će se pojaviti u najjačem sastavu što je pokazalo prisustvo pojedinih prvoligaških igrača. Zadovoljni smo igrom u tom meču, ali nismo imali sreće da nam se takav pristup ispalti. Treba napomenuti da smo za protivnika imali jako kvalitetnu ekipu.”

Finalni meč USSB lige pripao je ekipi Singidunuma koja je nakon boljeg izvođenja penala savladala kolege iz Sportskog udruženja “Victoria”. Ko je po, Vašem mišljenju, više zaslužio pehar i zbog čega?

“Više poznajem ekipu Singidunuma jer smo do sada igrali nekoliko puta protiv njih. Oni su veoma uigrana ekipa sa dobrim pojedincima. Protiv Pravnog smo sada prvi put igrali I takođe su dosta jaka ekipa, ali mislim da je Singidunum opravdano osvojio titulu.”

Koliko je bilo teško motivisati ekipu u meču za treće mesto?

“Jeste bilo veoma teško da se motivišemo. Kao da smo pali posle tog poraza u polufinalu, tako da nam je svima bilo teško da igramo, ali smo se dogovorili da i tu utakmicu odigramo i probamo da uzmemo još jedan pehar. Bilo nam je teško na početku, ali smo se podigli i uspeli da opet ostvarimo nešto. Iako je u pitanju treće mesto, doneli smo školi još jedan pehar.”

Koliko je interesovanje Vaše škole za futsal sekciju i da li vam pomažu na neki način?

“Naša škola nema toliko interesovanja za sportove koje igramo, a pored futsala tu su košarka i rukomet. Tako da priču oko sportova održavamo mi studenti i mislim da je to lep način da predstavimo našu školu. Počeli smo da donosimo i nagrade školi, a znači nam i jer se više družimo međusobno. Hteo bih da napomenem da nam redovnu podršku pruža profesor Goran Tričković koga sam ja upoznao u prvoj godini kada sam upisao fakultet. On je tada bio asistent i od tada redovno gleda naše utakmice. Generalno smo uvek imali njegovu podršku tako da je postao deo ekipe.”

Kako biste ocenili ovogodišnju organizaciju takmičenja?

“Meni i mojim saigračima se više svidela organizacija iz prethodnih godina. Sada je u nekim trenucima sve to delovalo neozbiljno, tačnije utakmica za treće mesto koja se igrala kao obična grupna utakmica. Prethodnih godina je odigravana zajedno sa finalnim utakmicama kada su se dodeljivale medalje što je po meni normalno. Bilo je još nekih sitnica kojima nismo zadovoljni i koje su prethodnih godina bile na višem nivou.”

Koliko često trenirate tokom takmičenja i da li timski duh prenosite na vreme koje provodite na i oko fakulteta?

“Generalno, mi nemamo mnogo okupljanja, pošto nemamo neku salu gde bismo se okupljali i mogli više da se posvetimo uigravanju ekipe. Mislim da je bitno što su moji saigrači aktivni pored ove lige i igraju veliki fudbal. Bitno mi je da su aktivni, pa shodno mogućnostima igramo termine i tako se uigravamo. Velika je prednost što se družimo pored fakulteta i posle predavanja, pa mogu da kažem da se dosta znamo i to nam drži atmosferu u ekipi koja je najbitnija i naravno, svi imamo isti cilj.”

Planirate li da priljučite neko pojačanje za naredni ciklus takmičenja?

“Za sada zadržavamo ekipu koja je igrala ovu sezonu što nam je i cilj dok su svi na fakultetu. Novajlije ubacujem za sezonu od oktobra kada nam dođu novi momci u prvu godinu i vremenom ih uigravamo da bi kasnije oni, kao i ja, bili ovde evo već četiri godine, tako da sada imamo iskusniju ekipu.”

Šta očekujete u sledećoj sezoni, možete li da se domognete velikog finala?

“Od sledeće sezone opet imamo za cilj to veliko finale, ali svakako nećemo da se opustimo. Borićemo se da konačno uđemo u finale. Ostajemo svi na okupu i to nam je bitno da budemo kompletni i da idemo korak po korak do kraja.”

Stefan i dalje igra veliki fudbal, a u prethodnih par godina je promenio nekoliko klubova. Jednu polusezonu je proveo u posrnulom Balkanu iz Mirijeva koji se nakon godina igranja u beogradskoj Zoni sada bori za opstanak u Prvoj beogradskoj ligi. Trenutno je član Železničara iz Kusatka, kluba iz njegovog rodnog mesta koji se takmiči u okružnoj Podunavskoj ligi.

Uzevši u obzir ne baš uspešnu polusezonu, da li mislite da Balkan iz Mirijeva, nekada stabilan zonaš, ima šanse da izbori opstanak u Prvoj beogradskoj ligi?

“Pa ja se iskreno nadam da će opstati i da će se sledeće godine vratiti u Zonu. Ja sam tamo igrao do leta prošle godine i nismo imali mnogo sreće. To je bila ekipa koja koja je napravljena na polusezoni i imali smo veoma težak zadatak da ostavimo Balkan u Zoni, s obzirom na loše odigran prvi deo sezone. Sada je to mlada ekipa uz par iskusnih igrača i znam da je veoma teško ekipama koje ispadnu u Prvu beogradsku, što se vidi po rezultatima. Ja se, međutim, nadam da mogu da opstanu i onda za narednu sezonu da pokušaju da se vrate u Zonu.”

S obzirom na to da je član “ponosa Mirijeva” bio u sezoni 2017/2018, igrao je pod dirigentskom palicom Petra Bojčića  koji preko dvadeset godina, sa manjim ili većim uspehom, predvodi niželigaške klubove od Padinske Skele do Vinče. Poznat kao trener starog kova, ovaj po struci nastavnik fizičkog, uvek je sa sobom donosio dobro raspoloženje kombinovano sa veoma napornim treninzima.

 

Kako je bilo sarađivati sa prekaljenim trenerskim liscem kakav je popularni Bojke?

“Ovo moram kroz smeh da odgovorim pošto je Bojke pored svoje posvećenosti održavao atmosferu u klubu. Mogu da potvrdim da je Bojke, kao što kažeš, stari lisac. Ima te neke metode koju su se ranije koristile i on ih se drži i dan danas. Imao sam dobru saradnju sa njim dok sam bio u klubu i nadam se da će sa Vinčom, ukoliko je i dalje tamo, uspeti da uđe u Zonu.”

Kolike su šanse da se Partizan ili neko drugi domogne titule, uprkos velikom bodovnom zaostatku u odnosu na Crvenu zvezdu?

“Pa, pored toga što navijam za Zvezdu, mislim da trenutno ona ima bolju ekipu i pojedince generalno. Mislim da neće ispustiti titulu ni ove godine.”

Koliko očekujete od naše reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020?

“Iskreno, nisam mnogo upućen, pa stoga ne mogu da najbolje odgovorim na to pitanje. Mogu da kažem samo da se nadam da će ostvariti dobar uspeh i želim im svu sreću”, završio je Gajić.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstSrđan Todorović u dresu FK Modriča Alfa!
Naredni tekstFON šampion Omladinske lige Beograda!
Student sam Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo. Trenirao sam fudbal osam godina, sada ga igram rekreativno. Volim sport generalno, ali najviše fudbal, košarku i američki fudbal. Jednog dana voleo bih da budem sportski komentator.