Šta sve možeš kad si volonter (primer neumornog Milana Rončevića)

891

Zvanične statistike o nezaposlenosti u Srbiji ukazuju da je mogućnost dobijanja dobrog radnog mesta jednaka dobijanju sedmice na lotou. Međutim, nije tačno da se ništa ne može preduzeti po pitanju dobijanja željenog posla dok god se nešto čini pa čak i volonterski, čime je moguće steći brojne korisne kontakte i iskustva. Idelan primer za to je Milan Rončević, koji ima nešto više od dvadeset godina, a njegov CV već obiluje volonterskim ušešćima na velikim sportskim manifestacijama. Za sada je sjajan volonter, ali nije daleko dan kada će baš zbog toga biti i srazmerno plaćen za ono čime planira da se bavi.

Finalni dan USSB

U njegovoj biografiji ponestaje mesta – volontirao je na ukupno dvadeset sportskih događaja među kojima su regionalno košarkaško prvenstvo NLB lige final 4 (2009), Univerzijada u Beogradu (2009), tenisko takmičenje Fed cup (2010), Davis cup (2009-2011), manifestacija povodom sto godina Olimpijskog komiteta Srbije (2010.), teniski turnir Serbia Open (2011), Evropsko prvenstvo u rvanju za seniore (2012). Uz to, Milan Rončević je bio tim lider na šest sportskih dešavanja. Upitan koji su njegovi motivi za toliko volontersko angažovanje, kaže da iako se na svim tim manifestacijama radi ’’za džabe’’, takođe se upoznaje mnogo zanimljivih ljudi iz drugih država i kultura. Takođe, što je najvažnije,zna dosta primera kolega koji su zahvaljujući volonterskom iskustvu dobili željeni posao.

Kada si se zainteresovao za volonterski rad?
Prvi put sam čuo za volontiranje 2007. godine kada je bio EYOF (Evropski olimpijski festival mladih). Drug iz srednje škole je tamo volontirao, a ja nisam tačno znao šta to znači. Veoma mi se dopala ta priča i jedva sam čekao sledeći konkurs za volontere. Onda sam se prijavio za volontiranje na Evroviziji među prvima, i izabrao press centar sa željom da upoznam izvođače i vidim kako sve funkcioniše iza kamere. U kasnijim volontiranjima motivisala me je upravo ta mogućnost prakse, jer se na velikim događajima nauče neke stvari koje se ne mogu naučiti u školi ili na fakultetu.

U Beogradu je održano Evropsko prvenstvo u rvanju (slobodni i grčko-rimski stil) na kome si bio tim lider volontera. Šta sve obuhvataju zaduženja volontera na sportskoj manifestaciji tog značaja?
Svaki događaj ima volontere u nekoliko sektora, najčešće su to logistika, protokol, press, transport, info. Od veličine događaja zavisi i broj sektora, konkretno na rvanju je bio sektor info centar hoteli. Zadatak volontera u tom sektoru je bio da pruže informacije o takmičenju, transportu, povratku u njihove zemlje, dok je u Areni bio sektor protokol, tu su volonteri pomagali VIP gostima, donosili im kafu, rezultate.

 

U čemu je razlika između volontera i plaćenih ljudi koji bi obavljali taj isti posao?
Možda bi događaj sa plaćenim licima bio na boljem nivou, ali su za tako nešto znatno veći finansijski izdaci. Volonteri nemaju toliki nivo odgovornosti i mogu da se posvete drugim stvarima, poput druženja sa učesnicima. Osobe koje su plaćene samo gledaju da odrade svoj posao, dok volonteri već znaju da nisu plaćeni i žele da to vreme iskoriste radeći što kreativnije, žele da se druže sa sportistima, uspostave kontakte, možda čak i poslovne. Radno vreme za nas ne postoji, radimo dokle ima potrebe i naše želje da se zadržimo na događaju. Na primer, na Univerzijadi su pojedini volonteri ostajali od osam ujutro do 10-11 sati uveče.

Kako si od volontera postao tim lider, čija pozicija obuhvata širi krug zaduženja i odgovornosti?
Tim lideri su uglavnom ljudi koji imaju bogato volontersko iskustvo ili su se na događaju istakli svojim veštinama i zalaganjem. Iskustvo sa vođstvom imao sam još na Univerzijadi, kada me je upravo moj tim lider postavio kao šefa smene. Nas je u smeni bilo po 40, moj zadatak je bio da ih organizujem, da ne dođe do toga da 15 ljudi radi, a 10 sedi. Svako je morao da ima neki posao i moje zaduženje je da to omogućim.

Na sportskim manifestacijama često se dešavaju nepredviđene situacije. Postoji li neka situacija koja je posebno obeležila neko od takmičenja?
Prošle godine na Serbia Openu, devojka iz publike je u žaru atmosfere srušila ogradu i ušla na teren da bi uzela peškir Đokovića ili Troickog. Posle su je vratili na tribine, ali mislim da je uspela da dođe do peškira.

Volenteri uglavnom posle svakog događaja dodatno razviju mrežu prijatelja i korisnih kontakata. Tvoj primer najbolje to pokazuj.

Ostali su kontakti sa ljudima koji su volontirali na Univerzijadi, bilo je čak 300 volontera iz Rusije, koji su poslati da bi kasnije na osnovu iskustva mogli da rade na Univerzijadi 2013. godine u njihovoj zemlji, zatim sa jednim dečkom iz Kine, studentom u Zagrebu, koleginicom iz Hrvatske… Druženja i prijateljstva ostaju. Najčešće sam volontirao u press centru koji je centar svih zbivanja iza kamere, tu sam upoznao Vladu Mijaljevića sportskog komentatora, novinara Nebojšu Radovića. Nisam ih lično upoznao, ali sam primetio po ponašanju i pričanju drugih da su prijatni, normalni ljudi teniseri, posebno Nenad Zimonjić i Novak Đoković.

Na kom predstojećem sportskom događaju bi voleo da volontiraš?
Najviše bih voleo da budem deo Univerzijade koja će biti u Kazanu (Rusija) 2013. godine. Prijave su i dalje otvorene, primaju stalne volontere, međutim trebalo bi prijavu napisati i prevesti na ruski, koji je malo zarđao, tako da ide malo sporije. Nadam se da ću uspeti.

Marija Milinković

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstCILJ-USPEH, META-VAN SRBIJE
Naredni tekstPAK I LED – MOJA SUDBINA
SPORTINDEKS je web magazin koji ima za cilj da promoviše stvari koje nikako ne mogu da nađu zajednički jezik – sport i visoko obrazovanje. Naš cilj je da napravimo portal koji bi omogućio studentima da daju svoje viđenje sporta u našoj zemlji i da, koliko je moguće, podstakne neke promene.