Sestre Pavlović: Očekuje nas finale pre finala

478

Svetski sport ima sestre Vilijams, Srbija ima sestre Moldovan i  Dabović, a studentska rukometna liga ima sestre Pavlović. Marija i Jovana su rukometašice Fakulteta bezbednosti, a pored nastupanja za studentsku ekipu, ove bliznakinje rukometom se bave i profesionalno.  Jovana je srednji bek u ORK Beograd, dok je Marija golmanka Sloge iz Petrovca na Mlavi. Fakultet bezbednosti pokušaće da treću godinu za redom izbori finale, a jedne od najzaslužnijih za dobre igre ovog fakulteta jesu upravo njih dve. Pehar im je izmakao u sezoni 2012/13, a ni  godinu dana kasnije  nisu imale sreće da se okite zlatom. Rukometašice FB ove sezone su grupnu fazu  završile sa jednim porazom, a u nedeljnom polufinalu probaće da se revanširaju Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, koji ih je savladao u prošlogodišnjem finalu.

Finalni dan USSB

Kada se prate utakmice Fakulteta bezbednosti, čini se da je Jovana impulsivnija, dok je Marija tu da smiri situaciju  i “spusti loptu”. Koliko vam znači to što ste i na terenu povezane i koliko tada utičete jedna na drugu?

Jovana: Iskreno, ja sam generalno takva, impulsivna, ne razmišljam mnogo kako to može da utiče na igrače, tok utakmice ili sudije. Marija je ta koja me povuče za rukav. Najbolje me poznaje i zna kako da me smiri kada preteram. Takva sam, unesem i poslednji delić sebe u svaku utakmicu. Često nisam ni svesna  koliko uspem da se iznerviram. Marija zato i jeste kapiten ekipe, neko ko nas mirno i staloženo vodi.

Marija: Neko mora da bude “hladne glave”. Pogotovo kada se utakmica lomi. Jovana je već i rekla da je  ona  generalno takva, impulsivna i van terena. Takva nam je dinamika čitavog života I uvek se trudimo da nekako nađemo balans. Dešava se ponekad i da zamenimo uloge tako da ja budem ta koja plane, pa ona smiruje mene. Što se tiče naše povezanosti na terenu, imamo internu šalu da joj toliko verujem da mogu da joj kontru bacim zatvorenih očiju i da znam da će je uhvatiti.

Bezbednost već dve godine uzastopno igra finale, ali niste uspele da osvojite titulu. U sezoni 2012/13 Farmacija je osvojila trofej, a prošle vas je porazio FSFV. Šta vam je prethodnih godina nedostajalo da se okitite zlatom?

Jovana i Marija: Sreća najviše. Prošle godine smo imali problema sa igračkim kadrom. Mali broj članica tima i obaveze su dovele do toga da u finale uđemo sa igračicom manje na terenu. U drugom poluvremenu  bile smo na broju, ali je prednost kvalitetnog protivnika već bila nedostižna.

Ove sezone ste grupnu fazu završile sa jednim porazom od debitantske ekipe FON-a. Bio je to tesan poraz. Kako ste zadovoljne prvim delom takmičenja?

Jovana i Marija: Generalno smo zadovoljne prvim delom, moglo je bolje, ali ne žalimo se. Znale smo da ce biti teška utakmica protiv FON-a, da nisu nimalo naivna ekipa. Imaju kvalitet i zasluženo su pobedile.

sestre3Prošle sezone Bezbednost je u finalu igrala protiv rukometašica FSFV-a, a ove  su vam protivnik u polufinalnom meču. Kakva su vam očekivanja od te utakmice?

Jovana i Marija: Biće to dobra i zanimljiva polufinalna utakmica. Očekujemo neizvesnost do samog kraja i verujemo da će sitnice i želja presuditi ko će pobediti. S obzirom da je protivnik jako kvalitetan, rekle bismo da će to biti nešto kao finale pre finala.

Pored vas, u ekipi Fakulteta bezbednosti  ima još devojaka koje se profesionalno bave rukometom. Koliko to može da bude vaša prednost u polufinalu?

Jovana i Marija: Uvek je prednost imati u ekipi igrače koji se i dalje aktivno bave rukometom. Pored toga, nas nekoliko je iz istog kluba, tako da se već dobro poznajemo.  Dobra nam je međusobna komunikacija, devojke su borbene, daju svoj maksimum na utakmicama i verujemo da su to ključne stvari koje će nas dovesti do pobede.

Studentska liga obiluje  igračicama koje rukomet igraju aktivno u klubovima I tamiče se u raznim rangovima.  Kako biste vi ocenile kvalitet  studentske lige?

Jovana i Marija: Drago nam je što se više aktivnih igračica uključilo u ligu i samim tim učinile da liga postane kvalitetnija i ozbiljnija nego prethodnih godina. Ranije se nije posvećivala velika pažnja ženskom studentskom rukometu. Sad već cela liga dobija neku ozbiljniju notu i to je očigledan napredak. Nadamo se da će u nekom budućem periodu studenska liga biti jače i ozbiljnije takmičenje.

Studentima sportistima je veoma važno da imaju podršku uprave fakulteta. Koliko Fakultet bezbednosti izlazi u susret studentima koji se bave sportom?

Jovana i Marija: Na našem fakultetu sport nije toliko zastupljen. Uprava fakulteta nije mnogo angažovana u sportskim dešavanjima. Imamo njihovu podršku, ali je ona dosta manja u odnosu na onu koju dobijaju ekipe ostalih fakulteta koje se takmiče sa nama u ligi.

Koliko je univerzitetski sport važan za studente?

Jovana i Marija: Veoma je važan sa društvenog aspekta. Stičes nova iskustva i to čini jedan deo studenskog života. Za sve ove godine učestvovanja na različitim takmičenjima koje je organizovao Univerzitetski  sportski savez Beograda, upoznale smo dosta različitih ljudi, imale kontakta sa različitim fakultetima i razvile prava prijateljstva sa ljudima, koji su kao i nas dve, učestvovali u svemu tome. Kroz sport se, sem rekreacije, dobija mnogo toga lepog i dragog.

Vaši klubovi se takmiče u Prvoj ligi- centar. Kako ste zadvoljne klupskim sezonama?

Jovana: S obzirom da ORK Beograd ne igra baraž za plasman u Super ligu, za nas je sezona gotova. Moglo je bolje, ali sa šta je tu je. Trenutno kristališem svoje planove za dalje i kada sumiram sve utiske, doneću odluku da li i naredne sezone ostajem u klubu.

Marija:  Sloga iz Petrovca na Mlavi je drugoplasirana u Prvoj ligi – centar i igra baraž za ulazak u Super ligu. Ako budemo  igrale baraž onako kako smo igrale prvenstvo, mislim da neće biti problema sto se tiče ulaska u Super ligu. Ekipa je jako kvalitetna, uslovi su odlični i imam samo reči hvale za sve ljude iz kluba i saigračice. Zadovoljna sam sezonom, uvek može bolje i uvek  ima mesta za napredak , ali je najvažnije da smo mnogo toga uradili i ispunili sva očekivanja koja su pred nas stavljena na samom početku.
sestre 2

U studenskoj ligi ste saigračice, ali igrate u različitim klubovima u Prvoj ligi-centar.  Kakav je osećaj kada se nađete na suprotnim stranama?

Jovana: I do sada se dešavalo da ne igramo u istim klubovima, ali nam se lige, a ponekad i zemlje nisu preklapale, pa se nije dešavalo da igramo jedna protiv druge. Ovo je sad prvi put da se borimo na suprotnim stranama i za mene je to potpuno novo iskustvo. Podržavamo se mnogo  i uvek pred utakmicu kažemo jedna drugoj da damo sve od sebe, pa neka bolji pobedi. Imam uvek neku pozitivnu tremu kad igram protiv nje, poznajemo se odlično te više moram da se potrudim da bih postigla gol.

Marija: Bilo je jako neobično igrati protiv Jovane, ali uvek se maksimalno podržavamo i bodrimo, tako da to nije izostalo ni sada. Desilo nam se na poluvremenu, dok smo išle u svlačionicu, da smo jedna drugoj davale savete. Potpuno smo zaboravile da igramo na suprotnim stranama, što je bilo baš komično. Pravi je izazov igrati protiv nekoga ko zna u potpunosti  kako razmišljaš, igraš, dišeš.

Kako biste prokomentarisale  položaj rukometa u Srbiji?

Jovana i Marija: Ovde definitivno ima prostora za mnoga poboljšanja, jer nije dovoljno popularizovan. Generalno su loši finansijski uslovi klubova i kao posledica toga kvalitet liga je u konstantnom padu. Klubovi često nisu u mogućnosti da sebi priušte kvalitetne igrače niti da stvore uslove za razvoj istih, tako da mladi talenti, nažalost, često završe van granica Srbije.

 

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB