Sa Šekijem na ti

287

Priča o Dragoslavu Šekularcu nije priča o jednom čoveku. To je priča o jednoj fudbalskoj epohi, o popularnosi i idolopoklonstvu kao socijalnom fenomenu, o transformaciji fudbala od igre do biznisa.

Finalni dan USSB

Poznavaocima prilika u današnjem fudbalu verovatno apsurdno zvuči činjenica da je popularni Šeki „svoj prvi ugovor potpisao za dve ploče Katarine Valente. Za drugi ugovor sam dobio stan, a za treći su mi taj stan zamenili većim, imao je sobu više“. Iako su tadašnja bila mala kada se uporede sa današnjom situacijom, Šeki je živeo pristojno, po mnogima i ekstravagantno, a kao primer navode čuvenu priču o „brisanju“ cipela novčanicom od 5000 din. „To je u stvari bila šala između mene i mog dobrog prijatelja Vladice Popovića. On je što se novca tiče bio pomalo stegnut, a ja, kako bih mu pokazao da sam dobio malo više para, izvadio sam novčanicu, obrisao cipelu i vratio je u džep. Međutim, ni dan danas ne mogu da ubedim ljude da je tako bilo“. Mogao je Šeki i do velikog novca, torinski Juventus mu je nudio ugovor od čak 530 000 dolara, ali je transfer stopiran zbog „ljubomore narodnih heroja. Oni su hteli da Anjeli dođe u Beograd u svojstvu vlasnika FIAT-a, da razgovara sa njima, a on je došao da razgovara o transferu. Posle sastank a na Brionima rekli su mi da otpada prelazak, da ja moram da ostanem da zabavljam našu radničku klasu“.

Sjaj Zvezdine zvezde

11 sezona proveo je u Crvenoj Zvezdi. U nju je došao kao dečak „na preporuku Singe, foto-reportera „Borbe“, jer prethodno na probi nisam prošao. Kasnije sam takođe imao sreću prilikom ulaska u prvi tim, jer su im glavni igrači otišli na turneju u Južnu Ameriku, dok je ovde ostao drugi tim. Ja sam kao igrač podmlatka ušao u taj tim, više slučajno, jer su im falili igrači, nego što su znali da sam talenat. Na prvu utakmicu je došlo 200-300 ljudi, ja sam bio najbolji. Već na sledećoj utakmici je bilo 2 000 gledalaca, na sledećoj 15 000 i onda su me priključili prvom timu“. U tom timu su igrale legende poput Kostića, Mitića, Beare, ali Šeki ipak naviše duguje čika Mitketu, treneru iz mlađih kategorija, što je postao kompletan igrač. „Ništa nisam umeo da uradim levom nogom, pa mi je zato čika Mitke zabranio da šest meseci koristim desnu nogu. Nakon toga, svi su mislili da sam levak, a ne dešnjak“. Osvojio je 5 titula, a igrao je i polufinale Kupa evropskih šampiona 1957. Tada je Zvezda nakon dvomeča ispala od Fiorentine, rezultatom 0:1. „To su bili počeci Lige šampiona, a za nas su Italijani bili pojam, elegantni, u uniformama. Ja sam više mislio šta ću da kupim u Italiji nego što sam mislio o utakmici. Bili smo bolji, zaslužili smo prolaz, ali nam je nedostajalo iskustvo“. Osim u Zvezdi, Šekularac je i u reprezentaciji igrao jednu od glavnih uloga, sa dosta uspeha. Sa Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva ima srebrne medalje, a na Svetskom prvenstvu je stigao do polufinala. „Svako takmičenje u inostransvu za mene je bila atrakcija. Ipak, ja bih odvojio Svetsko prvenstvo, jer ako tu igraš dobro napravio si ime. Ja sam jedini sa ovih prostora koji je ušao u tim sveta koji su izabrali novinari i ponosim se time“.

Suspendovana karijera

Na pomen kobne utakmice i suspenzije od čak godinu i po dana koja je usledila zbog napada na sudiju, sa Šekijevog lica nestaje uobičajeni osmeh i glas mu poprima ozbiljniji ton. „Ja sam na Svetskom prvenstvu doživeo ovacije, doživeo sam da mi Urugvajci stanu u špalir, tako da sam došao malo više uobražen nego što treba. Naleteo sam na sudiju početnika, koji me je isprovocirao, a partizanovci su jedva dočekali razlog da me debelo kazne. Mislim da mi je tu i uništena karijera, ona prava, koju sam trebao da doživim“. Nakon ovog incidenta, Šekularac se seli u Južnu Ameriku, gde je igrao za Independiente Santa Fe i Milionere iz Bogote. „Tamo nije kao u Evropi, gde je bila markacija, grubi faulovi, gde se više vodilo računa o taktici. U Južnoj Americi je bilo „lako ćemo“, muzika, tako da je to meni sasvim odgovaralo pod stare dane. Baš su me pre neki dan zvali na proslavu Santa Fea. Dirnulo me je da su me se setili, posle tolikih godina“. Karijeru je završio u nemačkom Karslueu, a oprobao se i kao trener. Vodio je reprezentaciju Gvatemale,  ali i svoju Crvenu Zvezdu u sezoni koja je prethodila njenom najvećem uspehu, tituli šampiona Evrope. „Osvojio sam duplu krunu, to mi je bila velika satisfakcija, jer su mnogi mislili da sam neozbiljan. Međutim, nastala je neka frka posle Kelna i otišao sam, a Ljupko je osvojio KEŠ sa tim timom. Moram da kažem da najveću zaslugu za stvaranje tog tima imaju Branko Stanković, Sljepčević, direktor robnih kuća i Begović koji je radio u banci, a vidim da se danas busaju u grudi oni koji prstom nisu mrdnuli. Neka im je na čast“.

Nisam imao tu sreću da ga gledam, jer u vreme kada je Šeki igrao ni moji roditelji nisu bili u planu, a upravo u tome je najveća vrednost legende o Šekularcu. Njegovo umeće, energija i magija prevazilaze generacijski jaz, prenose se poput herojskih epova sa kolena na koleno. Bilo je i biće velikih igrača na ovim prostorima, ali je samo Šeki, umesto fudbala, na terenu igrao tvist.

Vladimir Kovačević

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstKotrljajuće kamenje- sport koji osvaja Srbiju
Naredni tekstKorfbol
SPORTINDEKS je web magazin koji ima za cilj da promoviše stvari koje nikako ne mogu da nađu zajednički jezik – sport i visoko obrazovanje. Naš cilj je da napravimo portal koji bi omogućio studentima da daju svoje viđenje sporta u našoj zemlji i da, koliko je moguće, podstakne neke promene.