Prof. dr Koprivica: Zdravstveni argument najbitniji u podršci studentskom sportu

25

Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja prof. dr Vladimir Koprivica imenovan je za novog predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Beograda. Zaposlen je na pomenutom fakultetu od 1976. godine na predmetu Metodika sportskog treninga. Od 1981. radi kao specijalista za fizičku pripremu sa svim uzrastima, od pionirskog do seniorskog, sa košarkašicama i košarkašima u više profesionalnih klubova i reprezentativnih selekcija. Danas  pored pedagoškog i profesorskog rada sa studentima radi i na podizanju kvaliteta studentskih liga i značaja studentskog sporta. Profesor Koprivica govorio je o tome zašto je važno razvijati studentski sport i doprinositi njegovom napretku, ali i o tome kako motivisati uprave fakulteta da finansijski što bolje podrže studente koji žele da se takmiče u nekoj od studentskih liga.

Zašto je važno podržavati studentski sport?

 „Kada govorimo o studentskom sportu i takmičenju među studentima, moramo spomenuti i da univerzitetski sport ima dugu tradiciju što mnogi zaboravljaju. Studentski sport je nesto sasvim drugačije. Tu je onaj sportski i rezultatski cilj u prvom planu, a važan je i onaj deo u kom mladi nastavljaju da vežbaju. Kretanje mladih ljudi je jako važno i mislim da nikoga ne treba posebno ubeđivati zašto je to tako. Ako me već pitate zašto je to važno, o tome je puno toga i napisano. Još grčka filozofija kaže da ne možemo razvijati samo telo ili samo duh. Moraju se oba razvijati istovremeno. A kada govorimo konkretno o zdravstvenim aspektima, reći ću da je na jednom svetskom zdravstvenom kongresu konstatovano da je 60% bolesti savremenog čoveka prouzrokovano nekretanjem. Još jedan, možda važniji argument je da mladi ljudi, studenti, žive jako stresno. Oni žive od najvećeg oduševljenja do najvećeg razočarenja. To je jako stresno, a sport im pomaže da njegov organizam više luči hormon sreće i da tako uspostavi bolju ravnorežu hormona u telu. Prilikom vežbanja se angažuje i parasimpatikusni nervni sistem i on deluje umirujuće. Mnogo studenata koristi duvan, pilule za smirenje, a pri ruci mu je jedno divno sredstvo za smirenje – vežbanje“.

Profesionalna karijera
Vladimir Koprivica, dekan i redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja nedavno je dobio priznanje od strane studenata Univerziteta u Beogradu. On je izabran za profesora koji najviše motiviše studente na rad i od 20 profesora koliko su studenti izabrali, prof. Koprivica se nalazi na prvom mestu. Tokom svoje dugogodišnje sportske karijere radio je u muškom i ženskom timu KK Crvena zvezda, ŽKK Kovin, a najveću afirmaciju stekao je u muškoj ekipi KK Partizan gde je sarađivao sa Duškom Vujoševićem.

Pored zdravstvenih argumenata, koji bi se još argumenti mogli upotrebiti u korist boljeg organizovanja studentskog sporta i finansijskog ulaganja u sportske timove fakulteta?

„Postoji čitav niz studija koji dokazuju da su oni koji se bave fizičkom aktivnošću bolji i u umnoj aktivnosti. Zdravstveni argument je samo jedan od argumenata. Ja bih spomenuo i socijalni i psihološki aspekt koji zajedno utiču na ovaj prvi, biološki ili zdravstveni. Vežbanje je pitanje biopsihosocijalnog statusa organizma i čoveka. Vežbanje uvek obavljamo sa nekim. Bilo da je to drug, trener, profesor, mi vežbanjem razvijamo naše socijalne sposobnosti. Kada govorimo o psihološkom momentu, tu je najbitnije navići organizam da se kodira na vežbanje. Pokušaću da objasnim. Jednom potrošena energija se vrlo brzo vraća. Stručni naziv za to je superkompenzacija – to znači da se vrati onoliko energije koliko je potrošeno i još preko toga. I tako posle svake fizičke aktivnosti. To je povećan energetski nivo u organizmu i naš mozak nakon toga prosto traži sledeći napor. Svako ko je nekad nešto vežbao zna da kada dođe vreme za trening, a isti se iz nekog razloga otkaže, on oseća neku neispoljenu napetost. Mislim da je danas lako ubediti mlade ljude da se aktiviraju“.

Na koji način biste uprave fakulteta i profesore mogli da ubedite da finansijski ili bilo kako drugačije podrže svoje studente da se bave sportom?

 „Iz neke lične perspektive bih rekao da je svim profesorima jasno zašto studenti treba da se bave sportom, ali do problema dolazimo kada govorimo o finansijskoj podršci, a ne onoj motivacionoj i psihičkoj. Fakulteti su na teretu državi, to svi znaju. Kao novoizabrani predsednik Univerzitetskog sportskog saveza Beograda sada znam da je ceo Rektorat zainteresovan za razvijanje i promociju studentskog sporta. Jedan od motiva njihove zainteresovanosti je i to što se to vrednuje na listama po kojima se fakulteti rangiraju. Ali opet ne smemo zaboraviti ni konkretnu finansijsku podršku za koju se teško nalazi motiv. Ne zato što motiva nema, nego zato što je finansijska situacija najteža do sada“.

Dva zlata za FSFV
U decembru protekle godine futsalerke i košarkašice Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja osvojile su zlatnu medalju, dok su se košarkaši istog fakulteta borili za bronzu kada su, u meču za treće mesto, izgubili od ekipe Poljoprivrednog fakulteta. Nakon uspeha svojih studenata profesor Koprivica je najavio da će se Fakultet sporta truditi da finansijski bolje podrži svoje studente. „Naša ulaganja i podrška sportskim timovima se, nažalost, uopšte ne poklapaju sa uspesima ovih mladih ljudi. Ulažemo mnogo manje nego što ova deca postižu zbog čega se ja divim svim ovim mladim ljudima. U budućnosti ćemo se truditi da to promenimo“, rekao je prof. dr Koprivica.

Kako se taj finansijski problem može rešiti ili bar ublažiti?

 „Mislim da se može rešiti na nekoliko načina. Jedan od njih je da u tome učestvuju i studenti. Recimo, može se pored toliko stvari koje se plaćaju na upisu odvojiti i simbolična cifra od 100 dinara za sport. Svako ko bude želeo da se bavi sportom na fakultetu sa svojim kolegama, neće tu cifru proceniti kao visoku. Ako jedan fakultet upiše godišnje 1000 studenata, preračunajte koliko je to novca za sport. Sa druge strane, postoji mogućnost i da fakultet prosledi određeni deo novca studentskom parlamentu, nakon čega će studenti sami odlučiti koliko će i na koji način novac rasporediti. A ako oni sami odlučuju o tome, siguran sam da će sport biti među prvima na listi za finansiranje“.

S obzirom na to da ste izabrani za predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Beograda, da li će se nešto promeniti u radu USSB-a i ako hoće, koje promene možemo očekivati?

„U organizacijskom smislu se gotovo ništa neće promeniti. Ono o čemu sada govorimo u Savezu je sve u fazi neke ideje i zamisli. Postoje zemljišta na Bežanijskoj kosi koja su u posedu USSB-a i koja bi trebalo pametno iskoristiti. Postoji i ideja o pokretanju teniske lige za studente, što bi bilo jako dobro ostvariti. Ponavljam, to je sve u fazi neke naše dobre volje i ideje. Na nama je da ih u budućnosti sprovedemo u delo“.

Imenovani ste i za profesora koji najviše motiviše na rad na Univerzitetu u Beogradu, ali ovoga puta od strane studenata. Šta je potrebno da biste dobili tu titulu?

 „Ja ne umem da vam odgovorim na ovo pitanje. To je pitanje za studente, a ne za mene. Jedino što ja znam je da se i dalje radujem svakom predavanju koje održim pred punim amfiteatrom. Mada, ja to ne volim da zovem predavanjima. Moja predavanja nisu klasična. Ja volim da razgovaram sa studentima, da me pitaju, da im ja odgovaram. Nekad kada neko postavi i neko čudno pitanje, ja učinim da on ispadne genije pred svima u sali. Tako motivišem svoje studente. I to je bitno raditi i u sportu. Ne sumnjam da i moje kolege to rade i mislim da ćemo zajedno uspeti da održimo značaj studentskog sporta na visokom nivou”.

Fejsbuk komentari