PORTRET: Luka Bašić, biser evropske odbojke

30

Foto: Facebook/Spacer’s Toulouse

Luka Bašić, odbojkaš i student Univerziteta u Tuluzu, proglašen je za MVP-a nedavno završenog Evropskog univerzitetskog prvenstva u odbojci, koje se održalo u Poljskoj. Sa srebrom vicešampiona oko vrata i figurom najkorisnijeg igrača u rukama vratio se u rodnu Francusku, iako mu koreni leže na Balkanu.

Najbolji odbojkaš Evrope bez oklevanja je pristao da sa nama porazgovara preko Skajpa i tako podeli svoju životnu priču. Dogovorili smo se da razgovor obavimo po odbojkaškim pravilima (uz minimalne izmene) – na tri osvojena seta uz po jedan tehnički tajm-aut u svakom.

Luka nam se uz širok osmeh na licu javio iz Poreča, gde je na odmoru zajedno sa porodicom. Iako mu to nije maternji jezik, moram priznati da dobro govori srpski. Kada bi mu zafalila pokoja reč, snalazio se ”pozajmljenicama” iz engleskog i francuskog jezika, ali se izuzetno potrudio da ga što bolje razumem. Ako bih ovog momka morala da opišem na osnovu njegovog porekla i zemlje u kojoj je rođen, rekla bih da su se geni i uticaj sredine stopili u idealnu kombinaciju – balkanska srdačnost uz francusku prefinjenost, šarm i lepo vaspitanje.

Visok 201 cm, sa izuzetnim odrazom, Luka je svojim fizičkim predispozicijama, ogromnim talentom i prikazanom igrom na terenu mnogo puta do sada privlačio pažnju ne samo skauta i trenera, već i medija i brojnih ljubitelja odbojke. Ništa drukčije nije bilo ni u Poljskoj. Međutim, evropski vicešampion priznaje da bi titulu MVP-a rado menjao za zlatnu medalju oko vrata.

,,Drago mi je što sam baš ja dobio to priznanje, ali bi mi bilo draže da smo pobedili u finalu. Poljaci su zaista bili predobri, a nas je stigao umor. Imali su 14 igrača, koji su podjednako doprineli u tom meču i svi su bili odlični, dok smo u našem timu nas sedmorica bili nosioci igre i na kraju smo se umorili. Ja sam baš zadovoljan celim turnirom, stvarno smo super odigrali”, rekao je Luka na početku razgovora.

Usledio je naš ”okršaj na mreži”. Međutim, izgleda da brzina mojih ”nezgodnih” flot-servis pitanja nije bila dovoljna da zbuni najboljeg igrača Evrope, koji je uzvraćao neočekivanim odgovorima iz kontri i iznova me ostavljao bez teksta.

luka basic

Foto: Facebook/EUSA Volleyball 2017

            PRVI SET: ODBOJKA U GENIMA

Luka Bašić rođen je 29. januara 1995. godine u Renu. Već sa šest godina prvi put se susreo sa odbojkaškom loptom, a priznaje da su glavni ’’krivci’’ za to bili roditelji.

,,I mama i tata su profesionalno igrali odbojku. Zato sam tako rano i počeo da treniram. Ne sećam se prvog treninga, ali se sećam da mi je bilo lepo. Nikada nisam razmišljao o nekom drugom sportu.’’

Otac Veljko rođen je u selu Kadijina voda u Bosni i Hercegovini, dok je mama Jasmina iz Poreča u Hrvatskoj. Oboje su, pored bogate klupske karijere, nastupali i za reprezentaciju Jugoslavije, a ljubav između njih rodila se upravo na odbojkaškom terenu. Veljko je ostao u odbojci i danas podjednako uspešno obavlja posao trenera i selektora, dok se mama Jasmina, pored brige o porodici, posvetila obrazovanju. Pre Luke dobili su kćerku Mirnu (27), a kako iver ne pada daleko od klade, i ona je bila uspešna odbojkašica.

,,Tata je trener turskog Fenerbahčea i selektor Crne Gore, a mama studira sofrologiju i uskoro će diplomirati. Sestra je najpre diplomirala na fakultetu primenjenih umetnosti, a sada i na fakultetu za sport. Dugo je igrala odbojku profesionalno, ali se posle posvetila učenju. Sada igra u francuskoj trećoj ligi’’, sa ponosom priča Luka o svojoj porodici.

            Tehnički tajm-aut: Tiganj i varjača u svakodnevnoj upotrebi

Porodično gnezdo Bašića nalazi se u Renu, ali ih je odbojka udaljila i poslala na različite strane sveta. Luka je trenutno igrač Tuluza, sa kojim ima ugovor na još godinu dana. Sedam stotina kilometara je udaljen od porodice i živi sam, a zbog toga je morao da nauči mnoge stvari, pa čak i da kuva.

,,Da, sam spremam hranu, ali dobro…navikao sam’’, rekao je primetivši iznenađenost na mom licu, a potom uz veliki osmeh dodao: ,,Po tome sam pravi Francuz’’.

Recepte jela koje sprema odlučio je da sačuva za sebe. Priznaje da retko kuva za druge, ali i da nikada ništa nije skuvao za svoju mamu.

,,Kuvam dobro, ali za sebe, ne i za nju. Mislim da ona jako voli kada mi kuva, jer tokom sezone, kada smo razdvojeni, ne može, tako da se i ne trudim da je impresioniram.’’

290199547

Foto: Facebook/Spacer’s Toulouse

Iako su mu se roditelji profesionalno bavili odbojkom, Luka ističe da nikada nisu pokušali da utiču na njega po pitanju odbojkaške karijere. Bili su tu da motivišu i daju vetar u leđa, ali ništa više od toga.

,,Roditelji su mi uvek bili najveća podrška, ali ne kao nekadašnji odbojkaši i sportisti već isključivo kao mama i tata. Nikada se nisu mešali sa tog profesionalnog aspekta. Nikada me nisu gurali, uvek su želeli samo da uživam.’’

Kada je još kao dečak profesionalnu karijeru započinjao u rodnom Renu, tata Veljko, mama Jasmina i sestra Mirna bili su najvernija podrška na tribinama. Danas kada su 700 kilometara udaljeni od sina i brata, uglavnom njegove utakmice prate preko interneta, iako nam Luka prenosi da bi jako voleli da mogu da dođu.

,,Znače mi njihovi saveti i iskustvo. Pošto su igrali odbojku, znaju mnoge situacije kroz koje i ja sada prolazim. Trude se da mi ukažu na neke stvari i ja im u potpunosti verujem.’’

Život svakog profesionalnog sportiste zahteva brojna odricanja. Luka priznaje da u njegovom slučaju najviše ispašta upravo porodica.

,,Stalno mi nedostaju, a najviše kada mi je teško, kada imam loš dan. Razdvojeni smo čak i za Božić, praznike, moj rođendan i to mi uvek teško pada’’, nostalgično govori jedan od najboljih mladih odbojkaša u Evropi.

 

            DRUGI SET: ODLUČAN NA TERENU, NEODLUČAN U ŽIVOTU

Luka studira na fakultetu za sport na Univerzitetu u Tuluzu, ali priznaje da nije baš student za primer.

,,Studiram, ali baš teško, iskreno. Na tom fakultetu sam već četiri godine i sve pomalo dajem ispite. Teško je uklopiti obaveze sa odbojkom, a i nije mi to zanimljivo, ne sviđa mi se. Sa tim fakultetom možeš da budeš profesor fizičkog, a ja to neću. Čak razmišljam da promenim studije.’’

Iako vrlo mlad, Luka Bašić je igrač koji itekako ume da prelomi utakmicu. Kada je na terenu, u svojih devet metara, odlikuju ga odlučnost, sigurnost, hrabrost, borbenost… Međutim, kada je van odbojkaškog terena, priznaje da je poprilično neodlučan.

,,Vrlo sam neodlučan po pitanju profesije kojom bih želeo da se bavim van odbojke. Tražim nešto stvarno, ali još uvek nisam našao. Znam da mi je to problem. Radoznao sam po pitanju svega i sve mi se sviđa, ali ništa baš 100 posto. Moram brzo nešto da pronađem.’’

            Tehnički tajm-aut: I posle odbojke, odbojka

Kada sam ga pitala da li ima neki hobi, kao iz topa je rekao: ,,Odbojka’’, upitavši me uz široki osmeh da li je to legitiman odgovor. Međutim, postoji nešto što za ovog harizmatičnog mladića predstavlja pravo uživanje, a to je gajenje cveća. Nisam mogla da sakrijem iznenađenje na licu, pa je Luka odmah pokušao da mi objasni zašto je baš to ono u čemu uživa kada ima slobodnog vremena.

,,Tebi to zvuči čudno, ali baš volim cveće. Kada sam sam ili ne radim ništa posvećujem se svom cveću. Gajim cveće i to me baš opušta’’, priznaje ovaj 22-godišnji momak.16299022_1812621965666138_3776868836885648438_n

Foto: Facebook/Spacer’s Toulouse

Za razliku od svojih brojnih vršnjaka, Luka ne koristi društvene mreže. Ima Fejsbuk profil, ali njegova poslednja objava na tom nalogu datira iz perioda kada je bio tinejdžer. Kako sam kaže, život mu je dovoljno zanimljiv i ispunjen i bez društvenih mreža.

,,Imam Fejsbuk, ali ga ne koristim. Imam ga samo da bi neko mogao da me nađe.’’

Tvrdoglav, miran i veran – to su osobine koje je najbolji igrač evropske univerzitetske odbojke izdvojio kao one koje ga odlično opisuju.

,,Umem da budem poprilično tvrdoglav, a miran sam u smislu da ponekad volim da budem sam, da imam svoju privatnost i mir. Kada kažem veran, mislim na porodicu i prijatelje. Ne volim da izdam ili zloupotrebim nečije poverenje već se trudim da budem dobar sa svima’’, objašnjava detaljno. Međutim, daleko od toga da ovaj momak ne voli da izlazi i provodi vreme sa društvom. Naprotiv, itekako ume da đuska i uživa u noćnom provodu.

 

            TREĆI SET: U TULUZU PRONAŠAO SREĆU

Odbojkaški klub Tuluz je pre godinu dana prepoznao Lukine igračke kvalitete i odlučio da ga dovede u redove svog prvog tima. Nakon debitantske sezone u plavo-žutom dresu, ostala mu je još jedna godina koju mora da odigra po ugovoru, ali MVP prvenstva u Poljskoj priznaje da je presrećan što je deo takvog kluba.

,,Tuluz je odličan klub, posebno za mlade igrače koji tek treba da napreduju i da se pokažu. Jako sam zadovoljan uslovima za treniranje, a i grad je prelep.’’

Nakon što je u rodnom Renu pokazao ogroman talenat, njegova naredna destinacija bio je Kan, u kom je  imao priliku da zaigra sa srpskim odbojkašima i reprezentativcima Dušanom Petkovićem, Milanom Rašićem i Dejanom Radićem, pod dirigentskom palicom Igora Kolakovića, bivšeg selektora našeg nacionalnog tima.

,,Svi srpski odbojkaši sa kojima sam do sada igrao su stvarno super momci. Sa Rašom sam se sreo sada u Poljskoj, pošto je bio trener Univerziteta u Nišu. Mi smo bili drugi, a oni treći. Što se tiče trenera Kolakovića, ne mogu da kažem kakav je trener, nisam ja sad neki majstor da bih o tome pričao. Meni lično je i kao stručnjak i kao čovek bio jako dobar. Mislim da je odličan trener za nas mlađe igrače, mnogo sam od njega naučio’’, ističe ovaj harizmatični momak.

Luka je do sada prošao kroz sve mlađe selekcije reprezentacije Francuske, najčešće kao kapiten i predvodnik ekipe. Sada nestrpljivo iščekuje početak nove sezone, ne bi li se dokazao i zaslužio poziv seniorskog tima, koji je nedavno osvojio Svetsku ligu.

            Tehnički tajm-aut:  Blajhanom kosom do medalje

Za pobedu i velike rezultate u sportu nije uvek najzaslužnija dobra igra na terenu. Nekada je potrebno imati sreću ili taliju, svojevrsni ritual pred velike utakmice i takmičenja, koji obećava uspeh. Nisam mogla a da ne podsetim Luku na Evropsko prvenstvo za igrače do 20 godina, koje je održano u Slovačkoj i Češkoj 2014. godine. Tada su svi igrači francuske reprezentacije, zajedno sa njim kao kapitenom, došli na šampionat ofarbani u plavo. Luka otkriva da je to tradicija u mlađim selekcijama reprezentacije, ali naglašava da više nikada neće menjati boju kose.

,,To je jednom uradila mlada reprezentacija i osvojila prvenstvo. Od tada je tradicija da se svake godine bar jedna mlada selekcija ofarba u plavo i došao je red na nas. Super je to fora za turnir, ali kada se takmičenje završi i vratiš se kući, onda je katastrofa. Treba sa takvom kosom izaći na ulicu. Kad se ofarbaš pa ne uradiš ništa, onda je strašno. Mi smo pred polazak na put otišli svi kod frizera i ofarbali se, a moram da priznam da nam je donelo sreću – osvojili smo bronzu’’, priseća se Luka ne krijući osmeh.

luka plavusan

Kada je u pitanju univerzitetski sport, najbolji odbojkaš Evrope priznaje da mu klub ne dozvoljava da odigra sve utakmice za svoj univerzitet.

,,Dozvole mi da odigram samo završne turnire ili kao što je sada bio slučaj, da igram velika međunarodna takmičenja. Kvalitet univerzitetskog sporta je u Francuskoj solidan. U odbojci konkretno postoje možda četiri ekipe koje su baš dobre i mogao bih da ih uporedim sa nivoom  igre na kom se igralo i prvenstvo u Poljskoj.’’

 

            SET-MEČ LOPTA

Za kraj našeg razgovora, pitala sam Luku šta mu je životni san, a on mi je svojim odgovorom još jednom pokazao da je skroman i lepo vaspitan momak.

,,Želim da osnujem porodicu i budem srećan, da imam lep život’’, ukratko je odgovorio mladić koji pretenduje da postane jedan od najboljih odbojkaša sveta. Kada je odbojka u pitanju, ambicije su daleko veće.

,,Najveća želja mi je da osvojim Olimpijske igre. Voleo bih da to bude kruna moje karijere’’, dodaje za kraj.

Obećao mi je da ćemo popiti kafu prvom prilikom kada bude dolazio u Beograd. Ako to ne bude u skorije vreme, neka bude bar nakon tih osvojenih Olimpijskih igara. Ja obećavam da ću sačuvati svesku u kojoj sam zapisivala pitanja i njegove odgovore nakon našeg razgovora. U pokojem ćošku ispisanih listova papira, ostalo je mesta za autogram olimpijskog šampiona i MVP-a Igara. Do tada…au revoir.

 

 

Fejsbuk komentari