Pavle Maksimović – Supermen u vodi kojeg deca obožavaju

1362

Pavle Maksimović je dvadesetjednogodišnji vaterpolista i student Visoke sportske i zdravstvene škole, ali ono što ga izdvaja od kolega jeste da je njegova trenerska karijera već počela. Ovaj superemen u bazenu, kako ga zovu deca iz Školice plivanja „Pingvin“, svoju takmičarsku karijeru trenutno gradi u Vaterpolo klubu „Beogard“, ali paralelno sa tim uspešno završava svoje akademske obaveze.

 

Već kao jako mali, Pavle je fudbalsku loptu zamenio bazenom. Odluku da najpre počne da se bavi plivanjem doneo je na nagovor oca, iako na samom početku ovaj mladi Beograđanin nije bio oduševljen idejom.

„Bili smo na moru kada sam se okliznuo i upao u vodu, međutim, na zaprepašćenje svih okupljenih, uspeo sam da izronim i sam doplivam do plićaka. Nakon toga su rešili da mi bace mišiće i otac mi je rekao da moram da krenem na plivanje. Pristao sam, iako sam mislio da nema potrebe da treniram jer ja to već znam. Veoma brzo sam uspeo da savladam sve stilove plivanja, što niko nije očekivao od tako malog deteta“, započinje priču Pavle.

Ubrzo je klub u kojem je počeo da trenira plivanje bio zatvoren zbog hladne vode na bazenu Banjica. Tada je Pavle plivanje zamenio vaterpolom koji mu se činio kao mnogo zanimljiviji sport. Najbolju školu vaterpola tada je imao Vaterpolo klub „Partizan“, što nije mnogo obradovalo ovog strastvenog navijača Crvene zvezde.

„Nisam želeo da treniram u Partizanu, želeo sam da igram u Zvezdi, što će se kasnije ispostaviti da je bila bolja opcija za mene. Bilo je dosta negodovanja sa moje strane i sa tatine strane, ali sam ipak na kraju završio u Partizanu. Sećam se da je bio 5. ili 6. septembar 2003. godine kada sam krenuo da treniram“.

Već na samom početku vaterpolo je počeo da igra ključnu ulogu u Maksimovićevom životu, svi ostali segmenti, osim škole, bili su podređeni treninzima i utakmicama.

 „Sve se organizovalo tako da mogu uvek da stignem na trening. Roditelji su usklađivali smene kako bi mogli da me voze na trening. Što sam postajao stariji, to sam sve češće morao da treniram da bih više napredovao i da bih stekao formu za utakmice. Uvek je vaterpolo bio primarni cilj. Međutim, uslov za odlaske na treninge bio je da zadržim dobar uspeh u školi, jer obrazovanje nije smelo da pati na račun treninga“, objašnjava Maksimović.

 

Po završetku srednje škole Pavle je upisao Visoku sportsku i zdravstvenu školu smer – sportski trener vaterpola i plivanja, a svoje akademske obaveze uspeva da uskladi sa obavezama oko vaterpola.

 „Nije mi problem da uskladim obaveze oko učenja sa treninzima, jer kad nešto voliš nije teško. Imam veliki broj praktičnih predmeta koji su veoma korisni. Profesori imaju dosta razumevanja. Često mi se dogodi da zbog treninga zakasnim na čas 15 do 20 minuta, ali se trudim da ispratim što je više moguće. Mnogo lakše se polažu ispiti ukoliko prisustvuješ predavanjima“.

Maksimović je trenutno član Vaterpolo kluba „Beograd“ i kako sam kaže zadovoljan je svojim statusom u klubu.

„Treninzi su stvarno odlični, treniramo dva puta dnevno, ujutru i uveče. Napravljena je selekcija mladih i perspektivnih igrača sa ciljem da uđemo u Jadransku ligu, a možda kasnije i u neku evropsku, nikad se ne zna“, ističe Pavle.

Da godine nisu prepreka da se baviš trenerskim poslom ako to stvarno želiš dokazao je Pavle kada je u saradnji sa kolegom koji drži školicu plivanja „Pingvin“ na Košutnjaku, otvorio školicu plivanja „Pingvin“ na bazenu „25. Maj“.

 „Svako ima određene mogućnosti da ostvari svoje planove u životu. Ja sam imao raznorazne ideje, a jedna od njih je bila i školica plivanja. Prošle godine prijatelj me je pozvao da uskočim kao zamena kod njega u školici plivanja, jer jedan trener nije došao, meni se mnogo dopalo da radim sa decom jer je opuštajuće, dok na drugoj strani deci se svidelo da ih ja treniram. Nakon tog prvog treninga, ponovo me je zvao jer deca nisu htela da uđu u bazen dok ja ne dođem da ih treniram. Kako sam ja njih animirao, pravo da ti kažem ne znam, ponašao sam se samo kako sam ja hteo da se moj trener ponaša prema meni kad sam bio mlađi. Tada sam dobio ponudu da ostanem u toj školici da radim jer su me obožavali i deca i roditelji. Kasnije su počeli da me zovu i iz drugih školica jer su čuli kako radim i tada sam pomislio da ukoliko me deca toliko vole i ukoliko meni to dobro ide, da je odlična ideja da otvorim svoju školicu plivanja. Razgovarao sam sa čovekom koji me je pozvao prvi put, koji drži „Pingvin“ na Košutnjaku i on mi je pomogao da otvorim školu plivanja „Pingvin“ na bazenu „25. Maj“ “.

Danas ovaj mladi trener pokušava da znanje koje je stekao u bazenu i ono koje je stekao tokom svog školovanja upotrebi u radu sa najmlađima.

„Upravo je obrazovanje značajno kada se radi sa decom. Moramo njima da prenesemo određeno znanje, da im budemo primer. Mene ispunjava kada delim savete, kako deci tako i roditeljima. Međutim, sa decom je mnogo lakše. Oni samo razmišljaju o treningu, jedva čekaju da dođu i uživa se u radu sa njima“.

Da bi radio svoj posao najbolje što može, Pavle se trudi da ostvari drugarski odnos sa decom, a sa roditeljima trudi da bude što kolegijalni, a to mu uspeva objašnjavajući im koliko je za decu značajno da se bave plivanjem.

„Deci su njihovi roditelji sjajni, pa i ja ukoliko želim da izgradim što bolji odnos sa njima, moram   da budem sjajan“,kaže u šali Maksimović i nastavlja „Svesni su roditelji da je plivanje zdravo za razoj deteta, ali kada im dodatno objasnim da ono doprinosi pravilnom razvoju kičme, kordinaciji kako na suvom, tako i u vodi, pravilnom radu srca oni se oduševe, steknem njihove poverenje, jer je njima ipak zdravlje deteta najbitnije“.

Za kraj razgovora Pavle je otkrio šta se to dešava na kraju treninga zbog čega ga deca toliko vole, a roditelji poštuju.

„Kad sam bio mali pri kraju treninga sam uvek razmisljao o tome kako da se odmorimo, jer smo baš mnogo plivali. Kada sam počeo da držim školicu plivanja primetio sam da deci koju treniram nije primarno da stekni neku veliku snagu. Za njih je jedan trening od sat vremena zahtevan i posle 45 minuta oni se baš zamore. Zato sam smislio da pred kraj treninga dođem do sredine bazena, raširim ruke i kažem im da se zakače za mene. Oni se svi uhvate i ja ih vučem duž cele staze i nazad, ali im kažem da ne smeju da rade ništa, osim da dišu najnormalnije. U tom trenutku je najveće oduševljenje na bazenu. Dovoljno je da im kažem supermen u vodi i oni se raspamete još više, nastane pometnja u bazenu. Deca uživaju, smeju se, roditelji ne znaju šta se dešava, kad vide, uzmu da snimaju. Oni budu presrećni na kraju, a kada su oni srećni i ja sam srećan“, završio je Maksimović.

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstFutsal: Najava petog vikenda SUUB lige
Naredni tekstOdbojka: Najava SUUB lige
Studiram sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo sam trenirala karate, ali sam ga nakon deset godina zamenila tekvondoom. Želja mi je da se u budućnosti bavim sportskim novinarstvom i da izveštavam sa velikih sportskih događaja.