PAK I LED – MOJA SUDBINA

398

Marko Kovačević, kapiten hokejaške reprezentacije Srbije i igrač šampiona Slohokej i domaće lige Partizana, za Student je govorio o svojim počecima, prvoj odigranoj utakmici u reprezentaciji i Partizanu, razlozima zbog kojih se vratio iz Kanade u kojoj je završio studije, trenutnoj situaciji u srpskom hokeju. Svima koji se dvoume da li da počnu da treniraju ovaj sport, Marko poručuje da „Dođite na led!“

Finalni dan USSB

Otkud interesovanje za hokej?

Od sedme godine treniram hokej. Moj tata je bio jedan od onih ljudi koji smatraju da je za dete jako bitno trenira bilo koji sport. Pročitao je da je hokej dobar jer suzbija sve alergije. Razne sportove sam trenirao, ali nakon petog razreda hokej treniram u kontinuitetu.

Brzo si zaigrao za seniorski tim Partizana. Kakav je bio osećaj?

Sa petnaest, šesnaest godina prvi put sam igrao za seniore Partizana. Imao sam tremu jer sam bio najmlađi igrač na ledu i ne mogu da se setim protiv koga sam odigrao . Bilo mi je bitno samo da ne pogrešim. I za reprezentaciju sam počeo da igram vrlo rano, takođe sa šesnaest godina i to je bilo neverovatno iskustvo za mene, jer se sa igranjem u reprezentaciji počinje sa dvadeset, dvadeset jednom godinom. Bio sam mlad i perspektivan, selektor me je poveo da nosim vodu, međutim jedan od igrača se povredio na zagrevanju i ja sam dobio šansu da zaigram. Sve se desilo u pet minuta, sa mnom na terenu su bili igrači od kojih sam ja učio da igram hokej. Momci su me podržali, pomogli su mi, tako da sam ja imao samo pozitivna iskustva kao klinac i u Partizanu i u reprezentaciji.

Sa 17 godina si otišao u Kanadu, koja je hokejaška nacija. Kako si se snašao i da li ti je to pomoglo u daljoj karijeri?

Tamo sam završio srednju školu i fakultet, sa punim stipendijama, što je meni bilo jako bitno, a hokej sam igrao na jednom zavidnom nivou što mi je dalo šansu da dođem i da igram ovde. Vratio sam se jer sam verovao da moj život treba da bude vezan za Srbiju. Tamo sam završio finansije i računovodstvo, vratio sam se u domovinu misleći da će mi znanje stranog jezika, kao i diploma stečena “napolju” pomoći ovde. U isto vreme je Partizan počeo da stvara novu ekipu i da staje na svoje noge, porodica i devojka su mi bili ovde. Sve to je donelo prevagu da se vratim. Međutim, ako za koju godinu kada prestanem da se bavim hokejom, ne budem mogao da nađem posao, uvek ću moći da se vratim, jer ta vrata nisam zauvek zatvorio.

 Da li je moguće porediti hokej u Kanadi i kod nas?

Kod nas nije ništa sređeno, bezveze je da ja grdim savez, ali sve je na niskom nivou. Partizan je krenuo u poslednje vreme da igra dobro, ali ja mislim da je sve to dobra volja jednog čoveka koji je dao dosta para za klub. Ne postoji neka grupa sponzora koja bi pomogla promovisanje ovog sporta. Savez je u neku ruku i kriv i nije, ali ja mislim da sve može da se podigne na jedan viši nivo. Partizan se sve više provlači kroz medije, igramo slovenačku ligu, dva puta smo je osvojili, tako da mislim da se i ovde budi interesovanje za hokej, to je šansa da se on promoviše, a pitanje je kako će savez odreagovati, došli su neki novi ljudi i u reprezentaciju, polako, nadam se, stvari počinju funkcionišu.

 

Dvostruki ste prvaci Slohokej lige. Kakav je osećaj?

To je regionalna liga u kojoj učestvuju pored nas i jedan tim iz Hrvatske, kao i timovi iz Slovenije. Uvek je odličan osećaj pobediti. U poslednje dve utakmice smo imali podršku publike. Dve hiljade ljudi je navijalo za nas, a ono što mislim da je bilo bolje ove godine u odnosu na prošlu je to što su nosioci igre bili domaći igrači. Mi imamo 5 – 6 stranaca, ali mladi domaći igrači su napredovali, tako da je osvajanje Slohokej lige nekako specijalno u tom pogledu.

Je li vam bilo teže prošle godine kada ste osvajali ligu ili ove godine kada ste je branili?

Uvek je teže kada braniš trofej, jer svi imaju motiv više da pobede šampione. Svi su išli na nas, imali su motiv više da nas pobede, svi su pikirali na nas i tokom sezone, a posebno u plej – ofu.

Bio si proglašen za najkorisnijeg igrača. Koliko pojedinac može da utiče na igru tima?

Hokej je timski sport, pet igrača na terenu igra. Možes ti individualno da utičeš na tim, ali više verbalno, nekom podrškom na ledu, a ne toliko da ja uzmem pak, prošetam sve i dam gol. Toga u hokeju nema. Možeš da doprineseš dosta svojim iskustvom, pozitivnim stavom, savetima koje upućuješ igračima, na kraju možda i golovima i asistencijama, ali kada se pogleda sa strane ovo je timski sport i ne može jedan igrač da unese neku drastičnu promenu u igru.

Sedam puta ste prvaci države. Kako ti objašnjavaš dominaciju Partizana?

U poslednje tri godine osim Partizana niko ne igra profesionalni hokej, sve je to na amaterskom nivou što je jedan od najvećih problema srpskog hokeja. U bilo kom sportu ne možeš da imaš jak Partizan ako nemaš jaku Zvezdu i obrnuto, mora da postoji neki rivalitet i igrači koji će da guraju svoj tim i sa jedne i sa druge strane. Reprezentacija takođe ispašta zbog slabe lige. To je naš veliki problem pored nesdostatka novca. Ukoliko nema sponzora i ulaganja, ovaj sport ne može da uspe, jer je hokej jako skup. Pre šest godina su postojala 4 tima u kojima su igrali stranci, ali u svima njima postojao je jedan čovek koji je davao pare, a kada on propadne, propada i klub.

Kakva je situacija na reprezentativnom planu?

Problem sa reprezentacijom je što je slabija od Partizana. Devedeset pet posto igrača reprezentacije su igrači Partizana, ali Partizan ima 6 stranaca U svakom sportu gde je jedan klub jači od reprezentacije, ona ne može da napreduje. Ali pozitivno je što smo svi zajedno, igrači Partizana, trener nam je isti, tako da zna šta može da očekuje od kog igrača, kao familija smo, svi se družimo. Imamo pripreme od mesec dana za Svetsko prvenstvo koje počinje 12. aprila na Islandu. Kvalitet imamo, videćemo da li ćemo osvojiti nešto. Takmičimo se u Diviziji II grupa A, u kojoj smo sa Novim Zelandom, Islandom, Hrvatskom i Estonijom. Možemo da osvojimo sve od 1 do 4 mesta, sve zavisi od Hrvata u kojem će sastavu da dođu, da li će Kanađani igrati za njih, pošto su dobili njihov pasoš. Ja se nadam da ćemo biti drugi, jer nemamo šanse protiv Estonije, iako smo uspeli da ih pobedimo pre dve godine.

Šta bi rekao nekome ko planira da stane na led?

Pre svega ovo je zdrav sport i za razvijanje deteta je izuzetno dobar. Sa druge strane ovo je najbrži kolektivni sport na svetu. Ono što je zanimljivo je to što klizaš na terenu što je neprirodno, jer košarkašima ili fudbalerima je prirodno da trče kao i svakom detetu. Sve što mi radimo je neprirodno u neku ruku i treba da se nauči, ali kad se nauči mislim da je jako interesantno. Hokej je u celom svetu jedan od najpopularnijih sportova. Kada na utakmicama vidim da neko dovede unuka ili sina, imam utisak da se ljudi vraćaju ovom sportu i to puno znači.

Planovi za budućnost?

Ja sam kapiten reprezentacija koja za mesec dana ide na Island, a posle toga videćemo. Mislim da Partizan više nema ambicije da igra tu slovenačku ligu, jer nema smisla da mi osvajamo njihovu ligu dva puta za redom. Postoji mogućnost da se igra mađarska liga, a da li će to uspeti ili ne, stvarno ne znam. A moji planovi zavise od toga koliki će meni izazov biti da igram za Partizan, u kojoj ligi bi igrao. Bilo bi mi teško da prekinem da igram, kao i svakom sportisti. Volim da igram za Partizan, momke gledam kao svoju porodicu, ali moram da mislim i na svoju karijeru, na porodicu koju treba da osnujem. Kad prođe Island, kad se malo odmorim, kad dođe jun, onda ću da pravim planove.

Jelena Medić

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB