Odbojka, Dan 2: Moldavci, Čaje šukarije i nelegalno klađenje

112

Poput velikog dela redakcije i meni je pripala čast da u okviru projekta PRODUCE koji Sportindeks kao partner organizuje sa Evropskom univerzitetskom sportskom asocijacijom, karate klubom Hrvatski Dragovoljac, Univerzitetskim sportskim savezom Poznanja i Evropskom asocijacijom sportskih novinara, posetim jedno prvenstvo ovoga leta. Predugačka rečenica, znam, ali zamislite da sam nekoga morao da izostavim. Naljutili bi se iste sekunde. Elem, sudbina je htela da jedan grad u Srbiji u kome nije dozvoljeno da se pije voda sa česme zamenim za državu u kojoj nije preporučljivo da se pije voda sa česme – Poljsku i grad Lođ. Moj zadatak je da sedim na Evropskom prvenstvu u odbojci i prenosim lepe stvari koje sam video i doživeo. Dosta za uvod, da pređem na suštinu.

Finalni dan USSB

S obzirom da su utakmice podeljene u tri sale koje su po čitavom gradu, moram da izaberem jednu u kojoj ću provesti dan. Danas sam odlučio da to bude hala komplikovanog imena i simpatične skraćenice MOSiR u ulici Malahovskego. Rekao sam sebi da ću, pošto sam na godišnjem odmoru, da se naspavam i da neću da žurim. Tako je i bilo. Posledica moje odluke je što sam osuđen na vidove prevoza koji nisu oficijalni autobus.

Kada sam kod kuće, moje omiljeno prevozne sredstvo su tabani, pa sam odlučio da ih i ovde provozam. Tako ću upoznati grad, saznati više o svakodnevnom životu i steći bolji utisak o tome gde se ja zapravo nalazim. Na pola puta sam zažalio. Ne, jer je grad ružan (a nije naročito lep), nego što sam na 30 stepeni morao da pređem sat vremena put. Kada sam na kraju stigao do sale igrale su devojke iz Valensije protiv simpatičnih Finkinja iz Turkua i polako su posao privodile kraju (meč se završio 3:0).

Juče sam već imao priliku da shvatim da će mi dani biti predugi i da se neću nagledati akcije koliko bih voleo. Pauze između mečeva su preduge i ja prosto nisam za to. Kod fudbala makar znaš, ako je 22:15 ostalo je još dvadesetak minuta i ZDRAVO! Međutim, živo me je zanimalo kako će da izgleda ekipa koju prvi put vidim – Državni univerzitet iz Moldavije. Nisam mogao da ne primetim da u ekipi imaju momka od 2.15m i laganim guglanjem da je u ekipi par momaka koji igraju i za reprezentaciju. Igrali su protiv interesantne nemačke ekipe iz Bohuma.

Sat i po vremena bilo mi je potrebno da shvatim zašto i kako mentaliteti oblikuju našu stvarnost – zašto su Nemci produktivniji od, recimo Moldavaca. Krenuše momci da biju po jadnim Bohumćanima i prva dva seta su bila sjajna/tužna za gledanje. Fizičke predispozicije su došle do izražaja i ekipa iz Moldavije je lagano povela 2:0 (25:16, 25:11) i prosto je morala da ih slomi u trećem setu. Međutim, strateg ekipe iz Bohuma je stajao, gledao i upijao. Ekipa je kao jedan tapšala i bodrila svoje momke. Treći set, tras – Bohum 25:21! Iako su vodili dva jedan, neverovatan osećaj nervoze je bio prisutan u ekipi koja je morala da dobije. Taj osećaj nije popuštao ni u četvrtom setu. Nervirali su se i svađali dok su momci iz Nemačke bili sve vreme 100% fokusirani na cilj. Ali, ima nečeg i u fizikalijama, posebno kada ti je srednji bloker 2.15. Savladali su momci iz Moldavije rezultatom 3:1 i pokazali da će ih prvi jači protivnik slomiti ko kiflu.

Ogladneo sam nakon meča i rekoh sebi „Zašto Nenade da odeš tu iza ćoška, kada možeš da šetaš 45 minuta do tržnog centra“. Pokajao sam se posle 15 minuta, ali nema nazad. Međutim, u jednom trenutku iz parka koji se nalazio na mom putu začulo se „Čaje Šukarije“. Poljaci su poznati ljubitelji muzike sa ex-Yu prostora i sve što treba da ukucate na jutjubu je „Goran Bregović Kayah“ ili „Yugopolis“ ili „Yugoton“ i čućete poznate stvari na nepoznatom jeziku. Ali, ni na kraj pameti mi nije da će to neko stvarno da izvodi. Ispostavilo se da je to bio koncert muzičke škole koja se nalazi u blizini.

Poslednji meč bio između komšijskih ekipa iz Bugarske i Rumunije. Momci iz Sofije su juče izgubili meč koji su vodili 2:0, a danas su vratili istom merom – gubili su 2:0 i na kraju slavili. Međutim, glavna tema ovog susreta su bila dva idiJota koja su nekom magijom dobila pres akreditacije bez da ih je iko pitao za koje medije radite. Ne bih rekao da je to propust organizatora, jer za studentsko takmičenje svaka medijska pažnja prija. I instagram profila, i blogova, i vlogova i sl. Situacija bi bila u redu da su idiJoti sa bilo čega od navedenog. Ova dva monstruma rade za sajtove za ilegalno klađenje i gledali su meč da bi javljali kvote. Pa majku vam. Studentski sport je oaza sportskih vrednosti. Mesto gde se ne isplati dopingovati, jer ulog nije toliko veliki. Dođoše da svojim prljavim kandžama zarade koji dinar. Uredno su ispraćeni poslati gde im je mesto.

Sutra je poseban dan, jedva čekam da ga podelim sa vama. Do skorog čitanja 😉

FOTO: Multifoto Andrzej Domiza

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstDan 7: Italijani i Francuskinje na tronu!
Naredni tekstDan II: Dva zlata u rukma domaćina
Apsolvent psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sportsko novinarstvo mi je hobi već par godina i od osnivanja sajta sam u Sportindeksu. Dišem za fudbal, navijam za dobru igru i puno golova (zvanično), a strani su mi samo borilački i auto-moto sportovi. Slobodno možete da mi se obratite na mail nenad.ruzic@sportindeks.rs, rado ću vam odgovoriti. Sportski pozdrav.Moji tekstovi