Od studenstke lige do Crvene zvezde

898

Svakako jedan od retkih studenata-sportista koji bi radije izabrao rukomet nego studije, objašnjava to rečenicom „Rukomet za mene predstavlja smisao života“. I ako malo bolje pogledate njegov put, shvatićete da je zaista tako. Kao dete je počeo da trenira u svom rodnom gradu, Smederevu, na red je došao fakultet a sa njim i RK Obilić. Prelazak u RK Moravu iz Velike Plane, označio je početak sazrevanja, ali i krčenja puta ka uspehu. Kao jedan od najboljih strelaca lige preselio se u Crvenu zvezdu, te sa njom zabeležio samo dva poraza u dosadašnjem delu sezone. Za Sportindeks svoju priču ispričao je student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i rukometaš Crvene zvezde, Petar Bugarinović.

 

Kako je odlučio da se bavi sportom i zašto je izabrao baš rukomet bilo je jasno već nakon prve rečenice. Rukomet za mene predstavlja smisao života. Kao klinac sam naučio sve ono što on nosi sa sobom, odrastao sam uz njega, postao jača ličnost. Svaki klinac prođe mnogo sekcija i uglavnom izabere fudbal ili košarku, eto ja sam valjda kao mali voleo da se tučem sa ostalom decom, pa sam hteo da vidim kako će mi rukomet ići“, započeo je Bugarinović.

Početak karijere vezan je, naravno, za njegov rodni grad, Smederevo, u kom je napravio prve korake ka uspehu, ali i u kom su se desile značajne promene od njegove poslednje utakmice. „Krenuo sam da treniram sa deset godina i tada je rukomet u mom gradu bio na mnogo višem nivou, nego što je to sada slučaj. Mislim da sam tada bio jedan od najmlađih igrača, sa 16 godina sam igrao sa svim tim starijim igračima i to je bila velika stvar za mene. Sada se mnogo toga promenilo i mnogo mi je krivo zbog toga. Koliko se sećam, Smederevo je 2012. ispalo iz Superlige. Ni u školama sport nije toliko razvijen, kod nas na fakultetu postoji termin „plava ruka“ i to predstavlja profesora koji samo izbaci ruku i baci loptu deci na času fizičkog, niko ne radi sa njima i to je veliki problem“.

Već 2012. godine ovaj srednji bek imao je priliku da zaigra za kadetsku reprezentaciju Srbije, a iz tog perioda svakako nosi najlepše uspomene. „Zaista je neponovljiv osećaj igrati u dresu repezentacije sa 16 ili 17 godina i to će svaki sportista reći, jer je to svakome od nas san. Kada je reč o A selekciji, trenutno ne razmišljam mnogo o njoj, sada mi je prioritet dokazivanje u Zvezdi.  Ako budem dobro igrao, to će verovatno neko videti. Jako mi je drago što sve više igrača iz naše lige dobija poziv za igranje u A reprezentaciji, nalaze se i na širim spiskovima, pa čak i na užim. Recimo drugar i kolega, Stefan Ćirić, koji se nalazi u ekipi Obilića, ranije je igrao za FON, a sada je na spisku reprezentacije“.

Nakon nekoliko godina na red je došao i fakultet, a Bugarinović se, nekako logično, odlučio za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Već u prvoj godini našao se u rukometnoj ekipi koja je sa njim i izborila ulazak u Prvu univerzitetsku ligu 2014. godine. Samo dve godine kasnije, ali bez Petra u timu, FSFV je stigao i do polufinala. „Znam da je došlo do nekih promenam,ali iskreno sada ne pratim toliko dešavanja u studentskoj ligi, jer zaista nemam vremena. Ja sam u toj ekipi bio od prve godine i to je bila odlična priča, bilo je mnogo druženja i to je zapravo bila poenta. Bila je odlična atmosfera, znali smo da ostajemo zajedno nekoliko sati posle utakmica. Već u drugoj godini sam dosta slabije igrao, većina momaka je otišla iz ekipe jer su završili fakultet, pa se tako i moja priča završila“.

Zajedno sa upisom na fakultet došao je i potpis za RK Obilić, u kom, kako sam kaže, nije pronašao sebi mesto. „Kada sam upisao fakultet  praktično sam završio sa Smederevom. Generalno je tamo postala lošija situacija kada su ispali iz Superlige, ostali smo mi mlađi, ali vremenom je svako negde otišao, između ostalih i ja sam došao u Beograd da studiram. U tom periodu Partizan i Zvezda nisu bili opcije, neki treneri su smatrali da nisam dovoljno dobar za njih i ja to poštujem. Tada se i Obilić otvorio, ali tamo nisam našao sebi pravo mesto. Nisam zabeležio mnogo minuta, često sam sedeo na klupi i menjao igrače, sa kojima sam do tada lagano igrao. Ipak, ta prva godina mi je svakako poslužila da se priviknem na neke nove stvari, a i da zadržim rukomet, koji mnogo volim. Mislim da sam jedan od retkih koji bi radije izabrao rukomet nego fakultet, on mi je prioritet. To možda nije dobro, ali rukomet mi je sve dao. Fakultet mi služi da se usavršim“.

Godinu dana kasnije, Bugarinović je ponovo promenio klub. Preselio se u RK Morava iz Velike Plane, ali je ovog puta sezonu  završio kao najbolji strelac lige. „Mene su oni zvali dosta ranije, dve ili tri godine pre toga Morava je ušla u Prvu ligu i stekla status dobrog i stabilnog kluba. Ipak, trebala mi je ta prva godina da se prilagodim, hteo sam da budem u Beogradu i ostao sam u Obiliću. Međutim, video sam da tamo stojim u mestu, nisam igrao, nisam napredovao i to nije valjalo. Usledio je prelazak u Moravu, vratio sam se u Prvu ligu i proveo tamo dve godine i evo me sada u Zvezdi“.

Kao srednjem beku, Bugarinoviću je glavni zadatak je razigravanje saigrača, ali mu očigledno nije strano ni postizanje golova. Kako sam kaže, to ga je verovatno i dovelo u Crvenu zvezdu. „Moj glavni zadatak jeste da razigravam  saigrače, moj primarni zadatak nije postizanje golova i prihvatio sam tu ulogu. Više me ispunjava to nego postizanje golova. U Moravi sam imao istu ulogu prve godine, ali kasnije već ne, postao sam prvi strelac lige. Naravno da mi i golovi jako mi znače i nadam se da će ih na svakoj utakmici biti sve više i više, jer da sam u Moravi samo nameštao golove drugima, možda sada ne bih ni bio u Zvezdi“.

FOTO: Privatna arhiva
FOTO: Privatna arhiva

U avgustu ove godine, Petar je potpisao ugovor sa RK Crvena zvezda i zadužio dres sa brojem 13. Predvođeni trenerom Nenadom Peruničićem, crveno-beli rukometaši sezonu su otvorili osvajanjem Super kupa, gde su u finalu savladali ekipu Vojvodine, a u dosadašnjem delu sezone zabeležili su svega dva poraza. „Nije postojao bolji način da otvorimo sezonu i to se videlo tada u Aranđelovcu, gde smo se radovali kao klinci. Taj trofej mnogo znači i klubu i svima nama pojedinačno. Nadam se da će sve biti kako treba, da ćemo odbraniti Kup i ostvariti što bolji rezultat u prvenstvu.Ciljevi su u Zvezdi uvek najviši, naravno. Kada dođeš ovde, moraš da se navikneš na konstantni pritisak. Svaka utakmica, bilo kod kuće ili na strani, nosi određeni pritisak, uvek moraš da ideš na pobedu, ali to su stvari koje prosto moraš da prihvatiš. Za sada su ciljevi Zvezde da se nađe u plej-ofu, mislim da je to ostvarljivo, a videćemo za kasnije“, završio je Bugarinović.

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstLjiljak + Radović = trijumf
Naredni tekstTurizmolozi lako protiv pravnika

Student novinarstva na Fakultetu politickih nauka. Želja mi je da se bavim isključivo sportskim novinarstvom, a san mi je da izveštavam sa Svetskog prvenstva u fudbalu.