Miloš Vasić – Od Malog Zvornika do velikog Londona

588

Kada kažemo da veslanje nije u žiži interesovanja srpske sportske javnosti, nećemo vam reći ništa novo. Iako uspesi u ovom sportu ne izostaju, pažnja veslanju se posvećuje samo kada naši veslači osvoje neka odličja. Razlog ovakve situacije   leži u tome  da veslanje nije atraktivan sport za naš auditorijum. Međutim, činjenica je da je Srbija „puna“ talenta za ovu disciplinu. Najbolji dokaz za to je Miloš Vasić, reprezentativac Srbije. Skrivenu nadarenost ovog skromnog  Malozvorničanina otkrio je Veslački savez Srbije u akciji traženja talenta za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Vasić je još jedan primer da se sve može kad se hoće, da su visoko obrazovanje i sport na vrhunskom nivou dve neodvojive stvari.

Finalni dan USSB

Srbija je država u kojoj je fudbal sport broj jedna,  zemlja koja se naziva „zemljom košarke“.  Kako  i kada ste  se Vi odlučili baš za veslanje?

Veslanjem sam se počeo da bavim 2006. godine i to slučajno. Do tada nisam znao ni šta je veslanje ,ni da postoji, iako sam pratio i voleo sport. Bio sam osmi razred kada je Veslački savez Srbije pokrenuo projekat traženja talenata pod nazivom  „LONDON 2012“. Na času srpskog jezika pojavio se trener iz reprezentacije i izabrao nekoliko nas. Mi odabrani bili smo poslati u Beograd na testiranje. Tog leta 2006. godine  nas dvanestorica  je otišlo na preglede i testiranje, a sve to prošla su samo četvorica. Na kućnu adresu je stiglo pismo iz  VSS da sam jedan od  talenata za „London 2012“.Otputovao sam  na svoje prve pripreme, da upoznam taj  sport i vidim sta je to zapravo veslanje .To je bio ozbiljan projekat, upisali su nas u školu, plaćali  smeštaj i brinuli o nama. Ali nažalost, od nas četvorice ostao sam samo ja. Bilo mi je žao kada su se ostala trojica vratili u Zvornik.

Opišite nam kako izgleda jedna veslačka sezona i kako se neke druge obaveze, poput fakulteta mogu uklopiti u sve to?

Veslanje je jedan zdrav sport, jer zahteva stalan boravak na vodi i u prirodi ,ali svakako jedan od najtežih i najzahtevnijih sportova. Dnevno treniramo od pet do šest sati. Jutarnji trening se sastoji od trideset  kilometara veslanja – to traje oko tri sata, a posle toga sledi istezanje. Posle podne veslamo  nekih dvadesetak kilometara, a nakon veslanja čeka nas teretana ili trčanje ,što sve ukupno ispadne  šest sati. U zimskom periodu imamo duge i mnogo naporne treninge. Treniranje  traje od oktobra do marta. U  aprilu kreću takmičenja   koje traju do septembra, tako da smo tokom cele godine na priprema.Student sam Visoke škole za moderni biznis i trenutno sam treća godina. Malo je teže usaglasiti školu i sport , ali škola mi izlazi u susret i uspevam  da uskladim sve obaveze.

Miloš Vasić

Izabrani ste za akciju „London 2012“, opravdali ste očekivanja VSS i  ostvarili svoj san da budete učesnik OI. Kako je bilo u Londonu? Kakav je  osećaj braniti boje Srbije na najvećem sportskom takmičenju?

Moj najveći uspeh svakako su Olimpijske igre u Londonu. Igre su san svakog sportiste, pa i moj. Taj san sam ostvario u dvadeset prvoj godini, što je ogroman uspeh. Neopisiva emocija, doživljaj koji  nikada neću zaboraviti! Osećao sam se sjajno u okruženju najpoznatijih  sportista! Bio je sjajan osećaj braniti boje Srbije .Bukvalno , u tom  trenutku srce mi je htelo iskočiti! Na veslanju je bilo preko 40000 navijača što je za nas bilo  iznenađenje, jer kod nas na trkama bude oko  500 ljudi. Olimpijske igre u Londonu  su nešto se nikad ne zaboravlja, ali su mi i podstrek da to ne budu jedine, već da ih bude još.

Opisali ste veslanje kao jednu od najtežih i najzahtevnijih disciplina . Da li je bilo trenutaka kada ste želeli da  prestanete da se bavite ovim sportom? Kad Vam je bilo najteže?

Bili smo na pripremama u Kniću kod Kragujevca. Sve je to za mene bilo novo i bio sam zabrinut da li ću uspeti .Nije bilo lako otići od roditelja sa petnaest godina. Bio je to najteži period. Već posle nekoliko dana hteo sam da se vratim kući, posebno kad pomislim da su moji drugovi na raspustu, a ja se ovde „mučim“. Ali  uspeo sam da prebrodim te dve nedelje, dok mi je u Beogradu  bilo malo lakše, pošto sam imao starijeg brata koji se u prestonici školovao.

dejana

Znamo da ste uz veslanje obišli  Svet i da vam je mnogo toga lepog donelo. A da li vam je nešto oduzelo?

Sa veslanjem sam obišao mnogo toga i ne mogu da se požalim da mi je nešto uskratilo. Jeste da nemam vremena ni za drugove, ni za provod, ali to se sve da nadoknaditi. Jedino što mi  fali jeste  više vremena koje mogu da podelim sa  porodicom i sa devojkom. Zbog priprema i svakodnevnih treninga kući mogu da odem dva puta u toku godine, za novogodišnje praznike i za vreme dvonedeljne pauze koju imam u septembru.

Dolazite iz malog mesta u Srbiji. Kakav je osećaj kada ste najpoznatija ličnost u svom gradu, u Malom Zvorniku ?

Lep je osećaj biti poznat u svom mestu i sve mi to prija. Mnogo mi znači podrška ljudi iz rodnog mesta i okruženja. Svima njima sam na tome  zahvalan. Svaki put kad imam priliku naglasim odakle sam- da dolazim iz malog mesta, iz male opštine Mali Zvornik. Srce mi je puno kada dođem u svoje rodno selo, Donju Trešnjicu.

dvojacOvo leto je za Vas bilo uspešno. Nedavno ste  sa  Radojem Đerićem osvojili bronzu na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore u Austriji. Kakvi su planovi  i kakva su  vaša očekivanja za narednu sezonu?

Ova sezona je bila dosta uspešna, prvi put sam se takmičio u svom uzrastu. U dvojcu sa Đerićem osvojio sam bronzu na Svetskom prvenstvu do 23godine. Kao i svake godine krećemo individualno da se razvijamo  u zimskom periodu , a onda se sklapaju ekipe za sezonu. Najveće takmičenje će biti Evropsko prvenstvo u Beogradu, koje se održava krajem maja, gde želimo što bolje da se predstavimo i napadnemo medalju, a u kojoj će ekipi to biti – nije ni bitno.

Svedoci smo da Srbiju često medaljama obraduju sportisti koji se bave „malim“ sportovima. Recite nam Vaše mišljenje o poziciji koju veslanje ima u Srbiji i šta treba da se uradi da bi ovaj sport postao još popularniji?

Veslanje je mali sport , ali veoma uspešan. Velika je šteta što se tako malo pažnje  u medijima posvećuje veslanju  i ostalim ,, malim sportovima“. Sada kada odem kući na pauzu, obići ću škole, da vidim da li ima neki talenat. Možda još neko krene mojim putem, pa  da zajedno predstavljamo Srbiju na sledećim Olimpijskim igrama.

london-srbija


Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB