Nemanja Milošević: Rusi žele od njihove univerzitetske lige da naprave novi NCAA

1468

Kada bismo danas rangirali univerzitetske košarkaške lige širom sveta nesumnjivo je da bi NCAA odneo ubedljivu pobedu po pitanju kvaliteta. Veliki broj momaka se odluči da svoju karijeru gradi upravo „preko bare“ u nadi da će jednog dana svetla velikih evropskih ili američkih košarkaških pozornica biti uprete upravo u njih. Međutim, ima i onih igrača koji izaberu nešto drugačiji put. Nemanja Milošević je dvadesejednogodišnji mladić koji svoje mesto pod košarkaškim nebom traži daleko od kuće, u Rusiji gde je branio boje i Uralskog federalnog univerziteta – Uralmaš.

Finalni dan USSB

Košarkašku karijeru Nemanja je započeo u rodnom kraju, beogradskom naselju Borča u istoimenom klubu. Međutim, košarka nije bila njegov prvi izbor.

„Prvo sam trenirao aikido u Osnovnoj školi „Rade Drainac“. Onda sam video neke svoje drugare kako igraju basket. Pitao sam oca da li hoće da me upiše, da li ima neki klub. On je pristao, ali me je pitao zašto menjam aikido. Rekao sam mu da me je smorio i da hoću da treniram košarku. Odveo me je u košakaški klub Borča, u istoj školi gde sam trenirao i aikido. Otac je poznavao trenera Baneta i njega je pitao da li mogu da treniram. Došao sam sa nekom grupom i odradio trening posle kojeg su me svrstali u određenu generaciju. Bio je to početak četvrtog razreda, imao sam deset godina“, započinje priču Milošević.

Nakon što je nekoliko godina proveo u Borči, ovaj mladi Beograđanin je kao junior karijeru gradio u Košarkaškom klubu „Torlak“ odakle je prešao u dorćolski „Dinamik“.

„Završio sam bio juniorsku sezonu u Torlaku, bio sam izlazno godište i došlo je vreme da pređem u seniore. Otac Jovana Baltića, Milika, je rekao da hoće mene i još nekoliko momaka da odvede na probu u Dinamik koji je otvorio Miroslav Muta Nikolić i njegova ekipa sa ciljem da igraju Prvu B ligu Srbije. Otišao sam na prvi trening na kojem su bili Muta, njegov prvi asistent Nikola Marković i Goran Grbović“.

Uspešno je Milošević prolazio selekciju u novoformiranom beogradskom klubu, na kraju ostala su njih desetorica koji su bili pozvani na pripreme.

„Na pripremam je bilo oko šezdeset igrača. Došli su bili i stranci, ali oni ne mogu da igraju našu Prvu B ligu. Bio je tu Nino Čelebić, Aleksandar Lazić, reprezentativac Bosne i Hercegovine. Došao sam do tog najužeg kruga i uopšte nije bilo starijih igrača. Posle četiri dana na pripremama su se pojavili Stevan Nađfeji, Bojan Krstović, Slaviša Bogavac i Ivan Stefanović. Ja sam tu imao šansu, jer nisu imali plejmejkera, sva četvorica starijih igrača bili su na drugim pozicijama i oni su zatvorili pozicije ostalim mladim igračima“.

Na prvoj utakmici, debitantskoj za njega u seniorskoj kategoriji, ali i debitantskoj za Dinamik Nemanja nije bio u sastavu tima.

„Počela je sezona. Igrali smo Prvu B ligu i u prvoj utakmici nisam bio u sastavu, pošto sam bio klinac i nisam imao nikakvo seniorsko iskustvo. Jedva smo dobili tu prvu utakmicu. Glavni trener bio je Bojan Kusmuk, on mi je na treningu posle prve utakmice rekao da će mi dati šansu protiv Srema. Igrao sam 30 minuta, dao sam 12 poena i imao sam sedam izgubljenih lopti“.

Prvu utakmicu za Dinamik Milošević će pamtiti i po pismu izvinjenja koje je morao da piše Miroslavu Muti Nikoliću.

„Rekao mi je da ne dozvolim da me protivnički igrač probija, a ja sam mu odgovorio da me ne probija. Morao sam da napišem pismo gde se ja, Nemanja Milošević izvinjavam pomoćniku selektora A reprezentacije što sam mu odgovorio drskim tonom. Imao sam i kaznu za sedam izgubljenih lopti da odradim 50 kamikaza, ali mi je Kusmuk to skratio“, objašava Nemanja i kroz šalu dodaje: „Sad Lebronu Džejmsu da date da odradi 50 kamikaza od ponedeljka do petka pitanje je da li bi mogao. Možda bi on jedini i mogao“.

Dobru minutažu na utakmicama ovaj mladi košarakaš imao je sve do sedmog kola prvenstva nakon kojeg je na njegovoj poziciji doveden novi igrač.

„Šansu sam dobijao finu do derbi utakmice u Plani. Izgubili smo taj meč, oni su uzeli prvo mesto, mi smo bili drugi. Cilj ekipe je bio da se razigravaju mladi igrači i da se uđe u KLS. Realno, ja sam bio mlad, nisam imao nikakvo iskustvo i nisam mogao to da uradim pa su oni doveli Saleta Radulovića i od kad je on došao ja sam bio do kraja sezone zakucan za klupu“.

Nakon jedne sezone provedene u beogradskom Dinamiku, Milošević je napravio veoma važan iskorak u svojoj karijeri, spakovao je kofere i otišao put daleke Rusije.

„Imao sam ugovor sa Dinamikom do kraja te prve sezone i plus  još jednu godinu ukoliko oni hoće da produže i ukoliko ja hoću da produžim. Na kraju sezone rekli su mi da će još videti kakav će tim biti pošto smo ušli u KLS. Počeo sam da radim sa svojim trenerom Goranom Stefanovićem koji je dugo u Rusiji. Sad je u Spartaku iz Sankt Peterburga, a bio je u Zenitu, Dinamo Trijumfu i dosta igrača trenira individualno. Nakon mesec dana treninga sa njim došao je i rekao mi da je na tržištu potreban plejmejker i pitao me da li sam zainteresovan. Pozvao sam Dinamik i oni su mi rekli da nisu zainteresovani za produžetak saradnje. Tako da sam pristao da odem u Rusiju. Imali smo probni trening gde su nas Rusi sve videli, bili su zadovoljni sa mnom, tako da je sve bilo gotovo za dve, tri nedelje“.

U prvoj sezoni u Rusiji on je zaigrao za Uralski federalni univerzitet  Uralmaš gde mu je trener bio Sergej Ježov.

 „Prva sezona prema mom mišljenju je bila loša. Prvu polovinu sezone nisam igrao ništa, predsednik je stalno pretio da će me oterati kući. Međutim, na utakmici protiv Magnitogorska sam dao 33 poena, to je podiglo moje samopuzdanje, a na neki način predsednik je video i da ja mogu. Od te utakmice sam krenuo sve bolje i bolje. Potom sam u Kupu dao koš sa polovine terena za pobedu i prolaz u top 16, izgubili smo u utakmici za prolaz na Final 4. Moskovaljani su nas pobedili sa 25 razlike. Nakon prve sezone oni su odlučili da me zadrže jer su videli da mogu da igram“.

Nakon godinu dana provedenih u Rusiji Nemanja je postao prvi plejmejker ekipe URFU Uralmaš, a samim tim su bila i velika očekivanja od njega.

„Prvu sezonu sam igrao rezervnog pleja, a u drugoj sam postao prvi kec u ekipi. Dosta toga je zavisilo od mene. Imao sam dobru statistiku, dobro sam igrao. Bio sam zadovoljan ovom drugom sezonom“.

Kako bi igrao univerzitetsku ligu Milošević je u Rusiji upisao i višu školu za hotel menadžera.

„Igrao sam za Uralski federalni univerzitet, ali pošto sam bio loš učenik u Srbiji nisam imao bodove da studiran kod njih pa su me ubacili na višu školu. Odatle su me pozajmili i igrao sam za univerzitet koji je među top deset univerziteta u Rusiji, objašnjava Nemanja, koji ističe da je ruska studentska liga veoma kvalitetna i da su nju igrali čak i momci koji sada nose dres A nacionalnog tima Rusije.

„Liga je veoma dobra. Sada su uveli pravilo da mogu i profesionalci da igraju univerzitetsku ligu. Imaju ograničenje kada su godine u pitanju. Ove sezone samo 1993. godište i mlađi su mogli da igraju, od sledeće sezone to će biti 1994. Neki profesionalac koji igra za CSKA i studira na Moskovskom univerzitetu može igrati univerzitetsku ligu ukoliko se uklapa u starosnu granicu. Tu ligu je ranije igrao i Miša Kulagin, koji je nastupao za MGAFK Malahovka, a sada je igrao na Final 4 Evrolige za CSKA“.

Ove sezone trofej u ligi podigla upravo bivša ekipa Miše Kulagina, MGAFK Malahovka, dok je Kup takmičenje osvojio najveći ruski univerzitet, Moskovski državni univerzitet, a Milošević nam je otkrio i koji cilj su sebi zacrtali čelni ljudi Košarkaške federacije Rusije.

„Liga je veoma ispraćena. Rusi hoće da naprave da to bude kao NCAA u Americi. Svaka utakmica se snima. Trenira se dobro. Hale su isto veoma dobre. Treneri su uglavnom stariji i veoma iskusni. Mislim da je univerzitetska liga odlična prilika za one koji ne mogu odmah da dobiju šansu u profesionalnoj košarci, jer će tamo igrati, dobijaće priliku da se razvijaju i onda posle toga mogu da idu dalje. Andrej Kirilenko se dosta zanima za univerzitetsku košarku i počeo je da ulaže u nju. On je prisustvovao i ovogodišnjem Final 4 univerzitetske lige. Svake godine će biti sve bolje i organizovanije. Nisam siguran da kod nas to može da se napravi, nemamo ta finansijska sredstva i mala smo država, ali mislim da bi razvoj studentske košarke značio ne samo nama, nego svakoj zemlji“.

Nakon dve godine provedene u Jekaterinburgu, ovaj mladi košarkaš je promenio sredinu. Potpisao je trogodišnji ugovor i u univerzitetskoj ligi braniće boje Državnog tehničkog univerziteta u Uhti, gde će mu trener biti stručnjak iz Republike Srpske Zlatan Prešić, koji je tokom svoje karijere radio i u slavnom Himkiju.

„Kada sam završio drugu sezonu u URFU Uralmaš imao sam veoma loš odnos sa glavnim trenerom. Ja sam njega trpeo, on je trpeo mene. Morao je da me pusti tu drugu sezonu da odigram jer nije imao nikog drugog na toj poziciji. Po završetku sezone predsednik kluba mi je rekao da mu je trener Ježov rekao ili Milošević ili ja. Predsednik je naravno stao na njegovu stranu i tu sam prekinuo saradnju sa njima. Posle određenog vremena pozvao me je trener Uhte Zlatan Prešić i njegova pomoćnica Lejla Kravčuk, rekli su mi koji su uslovi i ja sam pristao“.

Usklađivanje sportskih i akademskih obaveza nije lako, ali Nemanja ističe da u Rusiji postoji veoma dobra saradnja između sportskih ekipa i profesora na univerzitetima.

„Izlaze dosta u susret. Potrebno je da imaš neki minimum znanja, ali razumeju dosta da imaš i sportske obaveze“.

Za kraj razgovora Milošević je uporedio svoje bavljenje košarkom u Srbiji i u Rusiji.

„U Rusiji se dosta insistira na odbrani. Više igraju srcem i borbeniji su od nas, ali mi smo realno talentovanija nacija i bolje igramo napad“, jasan je bio novi košarkaš Univerziteta u Uhti.

Ruska univerzitetska košarkaška liga nije poznata kao što je to NCAA. Utakmica između Moskovskog državnog univerziteta i MGAFK Malahovka nije gledana kao što je to finalni meč prve divizije NCAA. Kroz studentsku ligu Rusije nisu prodefilovali najbolji igrači u istoriji ovog sporta. Međutim, ova liga je iznedrila brojne igrače koji su sa ponosom nosili dres sa državnim grbom, a u budućnosti, bilo bližoj ili daljoj, možemo očekivati da će ona postati konkuretna najboljoj studentskoj ligi na svetu.

 

 

 

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstPobeda futsalera u Koimbri
Naredni tekstFutsaleri Beograda u osmini-finala!
Studiram sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo sam trenirala karate, ali sam ga nakon deset godina zamenila tekvondoom. Želja mi je da se u budućnosti bavim sportskim novinarstvom i da izveštavam sa velikih sportskih događaja.