SportIndeks.rs

Ne gubi vreme – volontiraj!

10350635_10152434228404808_3585288595133414052_n

Dopisnik : Slađana Dabizljević

Gotova je još jedna u nizu manifestacija na kojima sam volontirala. Ovoga puta bio je to humanitarno-sportski turnir „Nastavi tradiciju“, čiji je organizator, na moju veliku sreću, bio ujedno i moj fakultet, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Da ne zamere ostali organizatori raznoraznih događaja na kojima sam učestvovala jednako, ipak mi je ovo bio jedan od posebnih. Razlog tome jeste pre svega njegov humanitarni karakter i uručivanje prikupljenog novca deci sa Kosova i Metohije. I ja sam dete koje potiče odatle, kome su nesrećne okolnosti onemogućile da tamo i odrastem, pa je sve to mom udelu dalo jednu posebnu draž. Tog lepog, sunčanog vikenda, pružila mi se prilika da deci koja su ostala tamo omogućim bar delić zdravijeg i normalnijeg života. Svaki veliki uspeh počinje od malenih stvari, tako smo i mi, maleni volonteri, učinili ovu manifestaciju, zajedno sa ostalima, velikom i to govorim sa ponosom.

Zaduženja koja sam imala bila su izvršena tačno na vreme i krajnje odgovorno. Čak i mali zamor koji me je sustigao bio je sladak zamor. A kada su počele da naviru zamišljene slike nasmejane dece kroz glavu, nestao je, a vreme je proletelo pa sa njim i kraj moje smene. To sam jedva dočekala, ali ne da bih otišla kući, naprotiv. Iskoristila sam da obiđem ostale lokacije i družim se što sa starim tako i sa novostečenim drugarima. Kako sam se bližila terenima, tako je i graja, koja je dopirala odatle bila sve veća. Mislim da je mamila i najslučajnije prolaznike, da vide šta se to tamo događa. Predivna slika koja govori da ima još uvek, i pored svih nedaća, ljudskosti na ovome svetu. Svako joj je na svoj način nanosio vesele boje života. Od tih slučajnih prolaznika, najviše mališana, čija su lica bila oduševljena, do sportista i vrednih volontera i njihovih koordinatora. Atraktivna igra rukometaša, košarkaša, odbojkaša, fudbalera, odavala je posebnu čar jer je njen pravi izvor poticao iz zadovoljstva i ljubavi. Duh fer pleja je tog dana bio je sve vreme među sportistima, jer svi smo mi zapravo bili pobednici čineći ovakvu stvar. Ovoga puta, posao je trajao dva dana. Drugi dan je bio predviđen za zatvaranje, pa smo opet zajedničkim snagama, uz šalu i osmehe pripremili sve na vreme. Sa svečanim zatvaranjem došao je i kraj našeg druženja. Nego, kako Duško Radović kaže: „Na kraju svih krajeva, uvek je jedan novi početak“, to je važilo i kod nas.

Zarad novog početka, jednog od, moram se malo osvrnuti i na naslov ovog teksta u inat svima onima koji zapravo govore „bolje džabe da sedim, nego džabe da radim“. Nadam se da sam iole doprela do vaše društvene savesti to jest vaše odgovornosti prema društvu. Dok tako besposličarite, tamo negde ste sigurno nekom potrebni. Pa tako, ako želimo da ovaj svet učinimo boljim, moramo početi od nas samih. Dozvolite da vas virus bezvoljnosti i lenjosti napusti i prepustite se malo dobroti koja će vas dovesti na mesto volontera. Osećaj posle ovakvog rada je neprocenjiv. Ko ume to da poštuje uvideće njegovu vrednost i shvatiće da taj posao i nije baš besplatan.10345553_751453284875148_84926025501109754_n

Ostavite komentar!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>