Milošević i Milenković: Kad ekipa pobeđuje nije bitno gde si u hali

6

Košarkaška ekipa Visoke škole za informacione i komunikacione tehnologije ovogodišnji je šampion Lige Univerzitetskog sportskog saveza Beograda. Ekipa koja je godinama unazad igrala Drugu ligu, i na korak od plasmana u izabrano društvo, stala u poslednjem kolu, sada je u svojoj prvoj, prvoligaškoj sezoni došla do titule. Iskusnoj ekipi sa Palilule nedostajao je faktor sreće ali i igrač koji može da preuzme odgovornost. Dolaskom Petra Šakotića, i još nekoliko novajlija u tim, igra ove škole došla je do željenog nivoa. Pored terene bio je Stefan Milenković, nekadašnji prvotimac ove ekipe, a sada trener koji je Visokoj školi za ICT doneo najveći uspeh. O ogromnom uspehu, koji je i dalje glavna tema razgovora, kog i sada nisu svesni, govorili su košarkaš Slaven Milošević i trener Stefan Milenković.

 

Za nov početak, u novoj ligi, košarkaši Visoke škole za informacione i komunikacione tehnologije se nisu pripremali. Leto su proveli radno ali i uz knjigu, a u pauzama su radili na jačanju timskog duha, na partijama basketa. Međutim, Milošević navodi da su novi igrači u ekipi samo proširili timski asortiman, te da se samim tim promenila i igra. Trener ekipe, Stefan Milenković pak se osvrće na dugogodišnji sistem i tradiciju koju ova škola i ekipa poseduju.“Naš sistem se gradio godinama unazad, ništa se nije desilo slučajno, svaki početak školske godine na predstavljanju predmeta studentima, profesorka sporta Majda Medić i neko od starijih sportista iz svih sportskih sekcija, predstavi naše rezultate, uspehe iz ranijeg perioda i sve dobre strane koje imaju sportisti Visoke ICT škole i tu brucošima koji su trenirali neki od sportova šaljemo poziv da nam se priključe. Konkretno naša košarkaška sekcija je beležila sasvim dobre rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima, samo nam se nisu sklopile kockice da budemo deo elitnog društva. Gubili smo poslednjih pet ili šest godina poslednju utakmicu pred ulazak u Prvu studentsku ligu, malo na znanje protivnika, malo na naše neiskustvo, nekad nam ni sreća u odredjenim trenucima nije bila naklonjena. Prošle godine smo prešli taj stepenik i izborili se za plasman u viši rang. Ove godine smo samo nadogradili to znanje iz prethodnih sezona, plus smo pojačani od strane brucoša koji su izuzetno kvalitetni ljudi, a potom i košarkaši i jednostavno tu uspeh nije mogao da izostane”.

U polufinalu Lige savladali su Univerzitet Singidunum, i tom pobedom nastavili seriju pobeda nad favoritima. Iako im se nije dopadalo što ih mnogi i dalje kvalifikuju kao autsajdere, prihvatili su tu ulogu, i na terenu govorili trojkama, uigranim akcijama i timskom odbranom. “Do pobede je došlo pre svega velikim zalaganjem na terenu ali i ozbiljnim pristupom od prvog do poslednjeg minuta. Kada u timu imate desetak momaka koji su u nekom periodu svog života igrali košarku na visokom nivou onda je lakše izvući iz njih ono najbolje u utakmicama protiv kvalitetnih ekipa nego protiv nešto manje kvalitetnih, tu na scenu stupa naš trener, a pre svega drugar, Stefan Milenković koji radi odličan posao na motivacionom planu i priprema pred utakmicu”, objasnio je Milošević. Singidumu je zaista dobra i jaka ekipa, sa izuzetnim pojedincima na spoljnim pozicijama, nije bilo toliko lako, iako rezultat ne govori baš tako. Sve vreme su nam disali za vratom i morali smo da budemo skoncentrisani 100 posto  tokom svih 40 minuta igre. Jednostavno smo koristili naše prednosti i igrali čvrstu i srčanu odbranu tokom celog meča, po tome smo prepoznatljivi poslednjih godina, a onda iz takve odbrane i napad proradi i kontranapadima lomimo protivnike, plus u toj utakmici smo postigli preko 10 trojki koliko se sećam i odatle i pozitivan rezultat tog meča”, ističe Milenković.

 

Finale Prvenstva ovim momci donelo je i toliko željeno zlato. Iako pod pritiskom, oni su vođeni željom i trenerom, savladali Beogradsku poslovnu školu. Ovaj meč im je ujedno bio i najteži u sezoni. Sastali smo se sa Beogradskom poslovnom školom, u jednom meču punom naboja, pod imperativom osvajanja titule Studentske lige. Nije bilo lako momcima da pod takvim pritiskom, pobede odličnog rivala, koji je ušao rasterećeno u meč, jer su nas svi koji su pratili ligu ove sezone u njenoj završnici proglasili favoritima za osvajanje trofeja. Počeli smo nesigurno, ali smo se dogovorili da ako ostanemo mirni i staloženi, ako budemo radili ono što smo i u prethodnim utakmicama, da ćemo doći do pobede, što se na kraju i ispostavilo. Bilo je dosta teških rivala i u Kupu i u Ligi. Visoka elektrotehnička škola, sa kojom se često sastajemo poslednjih godina, možemo da nazovemo tu utakmicu derbijem, tu je Matematički fakultet koji nas je poslednjih godina često mučio i pobedjivao, kao i ranije pomenuti Singidunum i Beogradska poslovna škola, sa svima smo morali da se pomučimo i dobro oznojimo kako bi izvojevali pozitivan rezultat”, rekao je Milenković. Za razliku od njega, Milošević je finalnu utakmicu okarakterisao kao najtežu i najneizvesniju:“ Mi smo u tu utakmicu ušli dosta lošije nego u sve prethodne, možda je razlog za to bilo upravo polufinale Kupa protiv Singidunuma koje je bilo dan ranije i u kom smo se dosta potrošili. Najviše me raduje što smo uspeli da skupimo snage i odigramo kako umemo i kada nam nije išlo u tom finalu Lige i tu je do izražaja došao timski duh”, naveo je Milošević.

 

Motivisani tom titulom, igrači su krenuli sa ciljem da osvoje i Ligu kupa. Međutim, prepreka u finalu je bila ekipa FON-a. Loš procenat šuta koštao je Miloševića i drugare da dobiju i ovo finale. Trener Milenković je nakon snimka uočio greške koje su vodile do poraza: “Gledao sam snimak juče ponovo na youtube-u i stvarno mislim da su sitnice odlučile pobednika. FON je izuzetno organizovana i dobra ekipa, sastavljena od sjajnih pojedinaca na svakoj poziciji po minimum dva kvalitetna igrača, plus su dosta uigrani i mnogo godina igraju u istom sastavu. Čvrsti su u odbrani, a u napadu ne znate odakle sve preti opasnost, ali bili smo dostojan rival veći deo meča. Sredinom 2/4 su dva naša bitna igrača imala po tri lične greške, nismo mogli u 3/4 da budemo agresivni kao do tad. Stigao nas je malo i umor, pa smo birali loša rešenja u napadu – forsirali smo šut sa distance, bespotrebno gubili lopte na prenosu, davali im priliku za kontranapade. U postavljenoj odbrani smo ulazili u prekomerne pomoći sa pogrešnih igrača, koji su nemilosrdno kažnjavali tu našu lošu postavku šutevima za tri poena i tako nam previše odmakli za poslednju četvrtinu. Posle je i naš šut proradio, ali bilo je kasno za neki veći preokret. U svakom slučaju zadovoljan sam zalaganjem igrača i na toj utakmici i mislim da je brojna publika uživala u tom kvalitetnom i uzbudljivom meču”. Milošević ističe da mnoge šanse, koje su im se pružale tokom meča, nisu iskoristili: “ Ostaje velika žal za tom utakmicom, detalji su rešili utakmicu. Ta utakmica je trebala da se odigra još prošle godine, ali se odlagala iz nekih razloga i to nama nije uopšte prijalo zato što smo onda bili u pobedničkoj seriji i skoro tri meseca nismo imali ni jednu utakmicu pre ovog finala i bilo je logično da dođe do pada forme posle tolike pauze. Ne želim da time umanjim pobedu protivnicima, obe ekipe su se borile odlično, mi nismo koristili neke naše šanse dok oni sa druge strane jesu. Presudilo je to njihovo iskustvo, okosnica tima im je na okupu već pet, šest godina, sa druge strane samo nas dvojica ili trojica  igra svoju treću sezonu za fakultet dok su ostali svi mlađi. Odigrali su pametnije i sa manje nervoze u ključnim situacijama i zasluženo odneli pobedu ovaj put, nadam da će nam se ukazati još neka šansa da im se revanširamo u nekom finalu u budućnosti”.

IMG-20170404-WA0001

 

Košarkaše ove Visoke škole je dobra igra nosila do dugog niza pobeda, koji je trajao dve sezone. Ipak, tvrde da u njihovoj igri i u ekipi ne postoje tajne, već da je sve u timskom duhu. Radili smo naporno na stvaranju hemije i timskom duhu, svi košarkaši ICT-a od 2007. pa do danas su manje-više zaslužni za ovaj rezultat. Igrači koji završe studije godinama nakon toga dolaze na treninge i prepričavaju dogodovštine sa takmičenja, iz liga, bodre nove mlade momke da naprave što bolji rezultat. Imamo i grupu na facebook-u gde se nalaze svi igrači koji su ikada igrali košarku za ICT, razmenjujemo mišljenja, obaveštavamo kad su utakmice, rezultate, igramo zajedno MLBB biznis ligu, i funkcionišemo kao jedna velika porodica. Sada je sve došlo na svoje mesto i nadam se da ćemo još dugo biti na visokoj lestvici Studentskog sporta u košarci”, istakao je Milenković. Sa konstatacijom trenera, usaglasio se i Milošević: “Tajna tog uspeha je upravo taj timski duh koji se gradi već godinama počevši od starijih generacija, a mi tu tradiciju samo nastavljamo. Takođe, dobar deo tog uspeha ide i samim igračima koji su ginuli na terenu do poslednjeg sudijskog zvižduka na svakoj utakmici, naravo i iskusnog vođstva našeg trenera, nemaju sve ekipe priliku da imaju na klupi dobrog trenera koji poznaje tim u dušu i ozbiljno shvata taj volonterski posao”.

 

Prvenstvo USSB-a ove sezone je igralo dosta sličnih ekipa i sve su se oslanjale na timsku igru, ali je ICT uzeo trofej. Milošević i Milenković ističu da je sistem koji postoji u njihovoj školi i ekipi, napravio odlučujući korak ka tituli. “Najviše nas izdvaja to što imamo kvalitetne igrače na svakoj poziciji i to što na svakoj poziciji imamo po jednog starijeg i mlađeg, tako da možemo da balansiramo između iskustva i energije u svakoj utakmici. Naravno tu je i odlična atmosfera u ekipi i dobar trener na klupi”, naveo je Milošević. ”Dugogodišnji sistem, dakle zna se ko je za šta zadužen, požrtvovanost, zalaganje, hemija je dobra medju momcima, imamo veliki broj aktivnih igrača koji igraju u svojim timovima ili igrače koji su igrali u dobrim ekipama u mlađim kategorijama i bili nosioci tamo, pa su to iskustvo preneli i na naš tim, podeljene su im uloge i oni to za sad vraćaju jako dobro. Ove su neke stvari koje su bile presudne za dobre rezultate ove i prethodnih godina”, objasio je Milenković.

 

Međutim, ove sezone, na spisku ICT-a bilo je i novih igrača. Jedan od njih je Petar Šakotić, koji je u većem broju utakmica bio prva opcija trenera Milenkovića, kada se lomio rezultat. “Mnogo smo dobili u raznovrsnosti u napadu sa njim, on i Stefan Drobnjaj, takodje novajlija, su uneli neku novu dimenziju u našoj igri, a naravno tu smo i mi stariji igrači. Svako se tu ističe na svoj način, nekoga krene u napadu i poenterski da svoj doprinos, ali ako nekoga ne krene, on odigra dobro u odbrani, tako da svako da svoj neki doprinos svakoj pobedi”, objasnio je Milošević. Šakota je pre svega sjajan momak, svaka majka bi ga poželela za zeta, veliki radnik, ne propušta treninge i momak koji bukvalno živi za košarku, prati od NBA,NCAA, Euroleague do Druge Srpske lige i mladjih kategorija, što nije ni čudno jer dolazi iz Čačka – košarkaškog grada. Spreman je da koriguje neke lošije segmente igre, i dodao je jednu novu notu u našu ekipu. Ja se zalažem za timsku igru, pa tako ne bih izdvajao nikog. Novinarima i navijačima je najbitnije ko je dao najviše poena, ali isto tako ostali momci rade krvav posao u odbrani, neko mora da doda tu loptu, da se izbori za novi napad kada se promaši šut, poentiraju takođe i iz takve igre u svakoj utakmici iskoči neko drugi i u tome je bila naša prednost ove godine, jer smo bazirali igru na ceo kolektiv, a ne na pojedinačan kvalitet”, dodao je Milenković.

17475106_1661806713846162_1588197011_o

U ekipi vlada pozitivna atmosfera, koju su gradili na raznim terenima, od Elektrijade do terena hale u Žarkovu. Ali ovu ekipu krasi i sjajna disciplina pre, tokom i posle meča, za koju su zaduženi stariji igrači u ekipi, a naravno i trener. ”Ove godine, nismo morali mnogo da posežemo za tim nepopularnim merama, više smo radili na stvaranju atmosfere. Tu prednjače Peca kapiten i novajlija Stefan, zvani Marcus Panter koji je izbacio i jedan RAP single ”Mi šurimo sket” na osnovu jedne utakmice iz biznis lige kada je sudija izbacio Pecu nakon dve tehničke greške, pa smo iz revolta svi napustili teren, još jedan primer jedinstva i sloge u našem timu”, istakao je Milenković, dok je Milošević dodao: Za atmosferu su najzaslužniji mlađi igrači za koje je ovo sve novo i koji su puni snage i želje za dokazivanjem i otuda iz njih izvire najviše pozitivne energije, sa druge strane mi stariji smo tu da malo pripazimo na njih kada preteraju, mada se to retko dešava. Sve su to odlični momci samo ih treba usmeriti u pravom smeru”.

 

Ovi momci su igrali na raznim turnirima, inostranim i domaćim, a tada dolazi i do anegdota koje prepričavaju. Priča o Balatonu je njima jedna od najdražih. Ima brojnih dogodovština i interesantnih situacija od treninga do treninga, od utakmice do utakmice, bilo ih je baš dosta, bisera je na sve strane, a recimo na Elektrijadi u Balatonu 2014.godine u polufinalu smo eliminisali ETF Beograd i od sreće krenuli redom da uskačemo u ledeno jezero sa sve patikama i dresovima, nerazmišljajući da igramo finale uveče, na kraju smo srećom imali neku nepotpunu staru garnituru dresova, ali su patike bile nikad teže od vode i bez obzira na sve, pobedili smo FTN iz Novog Sada i osvojili trofej”, rekao je nekadašnji igrač ICT-a, a sada trener ekipe, Milenković.

 

Prisetio se Milenković i perioda kada je tek krenuo da igra za tim sa Palilule, ali i kako je izgledala prva smena igrača, kada je on zamenio uloge u ekipi. Od 2009. sam igrač ICT-a i tu sam bio dosta rasterećen uz starije drugare koji su vodili računa o svemu, kada se desila smena generacije, brojni igrači iz tog tima su diplomirali i 2012. sam preuzeo ulogu trenera igrača i to je zaista bila teška situacija za mene,tu su momci moja generacija, treba da podvikneš na njega da ga motivišeš, ne znaš kako će te shvatiti, ali uvek smo imali isti cilj, tako da smo posle utakmice te nesuglasice rešavali. Razgovarao sam sa svakim pojedinačno, video šta im smeta i pokušao da ispravim neke moje loše stvari. Od pre 3 godine sam samo trener ekipe i iz tog ugla je znatno lakše, imam pregled celog terena i mogu konstruktivno da utičem na igru i vidim realno stanje stvari, šta je dobro, šta ne valja, kad treba da uzmem tajmaut, kad i koga da zamenim. Sa te strane je lakše iz ove uloge, ali opet, pritisak je veći, odgovornost je takodje ogromna, ali je lepo, jer momci sprovode većinu stvari koje se dogovorimo i rezultati su za sada tu”.

 

Cilj ekipe su pobede, pa onda niko ne shvata Milenkovićev povišen ton kao naredbu, već savet da odigra bolje i na najbolji način opravda poverenje tima i škole. Nekako ne gledam to kao naređivanje, svi smo tu zarad nekog višeg cilja, zbog promocije tima, škole. Moj posao je da pripremim tim psihički i fizički za utakmicu, da im dam po neki koristan savet vezano za igru i šta se očekuje od svakog pojedinca na utakmici, a posao igrača je da pokušaju da sprovedu to što je stavljeno pred njih. Izgradili smo dobar odnos i uzajamno se poštujemo, pa ako nekad i podviknem, ne mislim da oni to gledaju lično, već kao neki vid motivacije i težnje za nečim boljim. Opet i od većine njih sam stariji pet, šest godina tako da me i zbog toga dodatno respektuju”.

 

Igračima pak, sa druge strane znači što imaju trenera pored terena, koji će ih usmeravati u svakom momentu. Još je značajnije, kada naglase da je to nekada bio njihov saborac na terenu. “ To nam veoma znači. 50 posto svake pobede je njegova zasluga, ako ne i više. Retko koja ekipa ima taj luksuz da ima na klupi trenera koji dobro poznaje tim i koji je bio član istog do nedavno”, naglasio je Milošević.

 

Svi sportisti sa Visoke škole za informacione i komunikacione tehnologije funkcionišu poput porodice, ali je prijaljestvo između košarkaša i futsalera najistaknutije, najčešće podrškom sa tribina. “Sa fudbalerima gajimo poseban odnos koji se gradi već godinama, generalno sa svim ekipama na ICT-u, svi smo mi jedna velika familija. Taj odnos je počeo da se  gradi na Elektrijadama koje su stvarno sjajno iskustvo za svakog studenta. Kasnije su ta prijateljstva prerasla u to da se družimo i van fakulteta i naravno da nam ta podrška veoma znači”, rekao je Milošević, dok je Milenković dodao: Svakako da znači svaki vid podrške, kad god smo u prilici pogledamo utakmice ovih drugih ,govorim u svoje ime, s obzirom da većina košarkaša ove godine upisala školu i nisu još upoznali momke i devojke iz drugih sportskih sekcija, ali biće prilike. I futsaleri su bili prilično uspešni ove godine, mogli su da dodju do jednog od trofeja ili u Kupu ili u Ligi, pošto su igrali oba finala i tamo nesrećno izgubili od dobre ekipe Singidunuma. Nadam se da će u narednom periodu kada se Nikola Zonjić penzioniše, uspeti da se okite i nekim zlatom”.

 

Ipak, u ovoj sezoni, jedini sa zlatnom medaljom u školi su došli košarkaši. Iako to ne umanjuje uspehe drugih sportskih timova, Milošević i Milenković su imali šta da poruče. “Škola generalno ne pravi razliku između različitih sportskih selekcija, što je u neku ruku i dobro zato što se svake godine neka druga selekcija istakne i time se podstiče ravnopravnost i ne dolazi do neke podeljenosti između selekcija, a sa druge strane mogli su da nas nagrade bar nekim izlaženjem u susret kada su neka polaganja u pitanju što je praksa na drugim fakultetima, ne kažem da treba neko nešto da nam pokloni ali i u prošlom i u ovom ispitnom roku mi igramo završnice Lige ili Kupa i često se dešavalo da branimo školske boje  kasno uveče, a da većina nas ima neki ispit već sutradan ujutru što nas u neku ruku stavlja u nepovoljniju poziciju u odnosu na druge studente koji ne ulažu baš toliko truda i znoja kada je pozitivna promocija škole u pitanju”, naglasio je Milošević. Milenković je, pak kao bivši student, imao neke druge želje: Sa svim direktorima i profesorima do sad smo imali dobar  odnos. Direktori su gotovo uvek izlazili u susret što se tiče finansija za takmičenja koja god da smo hteli da igramo i za koje smo bili pozvani, plaćaju nam mesta i za medjunarodna takmičenja, pre tri, četiri godine su nam finansirali i dresove, mada sad bi već mogla da padne nova garnitura. Profesori su uglavnom izlazili u susret što se tiče odlaganja nekih laboratorijskih vežbi ili eventualno kolokvijuma, pa ne vidim razlog zašto ne bi i sad. Nemam uvid u to trenutno, pošto nisam student škole duže vreme, ali definitivno smo za sada njihovi miljenici. Mislim da ni jedna sekcija naše škole do sad nije osvojila studentsko prvenstvo Beograda, a mi sami nismo još uvek svesni kakav smo podvig napravili”, zaključio je Milenković.

 

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstSingidunum ubedljiv na otvaranju Kupa
Naredni tekstFON-ovke prejake za ITS

Studentkinja sam novinarstva. Zelja i cilj su mi izvestavanja sa kosarkaskih i vaterpolo utakmica, a san mi je Novogodisnja turneja cetiri skakaonice.