Miloš Petković – Tekvondo kao stil života

860

Do početka Svetskog prvenstva u tekvondo formama, koje se ove godine održava u Kineskom Tajpeju, ostalo je još pet dana. Nacionalni tim Srbije na najvećem planetarnom nadmetanju u ovoj tekvodno disciplini u kategoriji seniora do 30 godina predstavljaće član Tekvondo kluba „Beograd“ i student Akademije fudbala, Miloš Petković.

Finalni dan USSB

 

Svoju sportsku karijeru Miloš je započeo kada je imao sedam godina, a u salu je prvi put ušao na nagovor svoje tetke, kako bi pravio društvo mlađem bratu.

„Krenuo sam da treniram zato što je i brat krenuo. Prvi klub mi je bio Zvezdara, ali sam posle par godina prešao kod Ljubiše Rakića u tekvondo klub Beograd, gde sam ostao i dan danas“, započinje priču dvadesetčetvorogodišnji Beograđanin.

 

Kao i većina osoba koje se odluče da treniraju ovu korejsku borilačku veštinu i ovaj mladić je prvo počeo da se takmiči u borbama.

„Prvo takmičenje mi je bilo 2002. godine i krenuo sam sa borbama. Nekih 10 godina sam se borio, ali sam počeo paralelno da radim i forme. Kako bih ostvario uspeh morao sam da se opredelim za jednu disciplinu, tako da sam odlučio da pređem na forme“.

Najpre je Miloš beležio zapažene rezultate na državnim prvenstvima, a potom i na šampionatima Balkana. Međutim, prvo veliko takmičenje na kojem je učestvovao bilo je Prvenstvo Evrope u Đenovi 2009. godine.

„Nekih tri, četiri godine sam bio državni i balkanski prvak. Na prvo Evrpsko prvenstvo sam otišao kao junior 2009. godine u Italiju i tamo sam došao do polufinala. Malo mi je nedostajalo da se plasiram među osam najboljih“.

Nakon Đenove usledilo je i prvo Svetsko prvenstvo na kojem je Petković učestvovao – Vladivostok 2011. godine. U Rusiji Miloš nije ostvario zapažen rezultat, ali nakon dve godine usledio je verovatno i jedan od najvažnijih trenutaka u njegovom životu.

„3. maja 2013. godine, u Alikanteu u Španiji u paru sa Ninom Petković osvojio sam bronzanu medalju u freestyle formama na Evropskom prvenstvu. To je bila prva medalja za Srbiju u freestyle-u, a mislim da je bila prva i u formama uopšte“, ističe Petković.

Koliko radosti mu je donela Španija, toliko tuge mu je doneo Meksiko godinu dana kasnije. Na Svetskom prvenstvu 2014. godine on je bio na korak od sna i plasmana u finale.

„Prošao sam bio prvo kolo, drugo kolo i u polufinalu sam radio protiv Koreanca. Kada sam završio prvu formu Keumgang imali smo iste ocene. Tada sam prvi put u životu imao tremu na takmičenju. Svi su navijali za mene, niko nije mogao da veruje da sam tako dobro odradio formu i to još protiv Koreanca. Međutim, u drugoj formi sam napravio veliku grešku koja me je koštala finala. Izgubio sam za 0,001, što je najmanja razlika kojom možeš da izgubiš“, objašnjava Miloš i dodaje: „Da sam ušao u finale verujem da bih osvojio i medalju. Koreanac je na kraju završio kao prvoplasirani, tako da mogu da kažem da sam izgubio od najboljeg“.

Rezultat u Meksiku ostavio je posledice na Petkovića, koji ističe da i dan danas pati zbog greške koju je napravio.

„Tri meseca nakon takmičenja nisam mogao normalno da jedem. Još uvek patim i nikada neću moći da prežalim. Verujem da bih osvojio medalju što bi bila prva svetska za Srbiju seniore u formama“.

Pored učešća na prvenstvima Evrope i Sveta, Miloš je zabeležio i nastup na Evropskim univerzitetskim igrama u Rijeci 2016. godine, gde je zauzeo drugo mesto u freestyle formama.

„U Rijeci je bio veliki broj takmičara iz zemalja bivše Jugoslavije. Veoma dobro smo se družili i stvarno je bilo super. Imao sam taj problem što sam radio dan nakon što smo doputovali, pa sam bio i malo umoran, ali u svakom slučaju sam veoma zadovoljan. S druge strane, kako sam ja završio takmičenje prvog dana, imao sam vremena da bodrim i naše ostale reprezentativce“.

Godinu dana kasnije usledilo je i takmičenje na najvećoj sportskoj smotri studenata – Univerzijadi koja je održana u Kineskom Tajpeju. Kako sam Miloš ističe, za ovo nadmetanje on nije bio dovoljno spreman.

„Na Univerzijadu u Tajpeju su došli svi evropski i svetski prvaci, bila je veoma jaka konkurencija. Ja nisam bio ni psihički ni fizički spreman za to takmičenje. Pored toga došlo je i do smene selektora. Više nije bilo treninga reprezentacije koje smo imali ranije, sa bivšim selektorom Rakićem“, naglašava naš reprezentativac.

Međutim, ono što će mu ostati u lepom sećanju jeste sama organizacija ovog događaja.

„Sve je bilo odlično, od prevoza, hrane, takmičenja. Nije bilo momenta da nam je nešto nedostajalo. Hala je bila ogromna i prelepa. Bio je postavljen i video bim na kojem je bio prikazivan usporeni snimak onoga ko nastupa u određenom trenutku. Stvarno je sve bilo sjajno“, jasan je Miloš.

Pre samog saznanja da će ići na Svetsko prvenstvo, Petković je učestvovao na Balkanskom šampionatu koje se održavalo u Bukureštu i na Otvorenom prvenstvu Mađarske. U Rumuniji Miloš je odbranio naslov balkanskog prvaka, dok je u Budimpešti zauzeo treće mesto.

„U Mađarskoj je bila jača konkurencija nego na Balkanskom prvenstvu zato što su došli takmičari iz Austrije, Nemačke, Norveške, iz zemalja koje uzimaju medalje na velikim takmičenjima. Uzeo sam treće mesto, ali sam očekivao drugo. Prvi je bio Sune Ostli iz Norveške. Njemu je ovo prva godina da je senior i sigurno mi je on, od mlađih, jedan od najozbiljnijih konkurenata“.

Forme nisu olimpijska disciplina, pa verovatno zato ni ne čudi što šira sportska javnost nije upoznata sa rezultatima koje naši reprezentativci ostvaruju na takmičenjima. Prema Petkovićevom mišljenju ni same aktivnosti matičnog saveza nisu usmerene ka popularizaciji ove tekvodno discipline.

„Na Olimpijskim igrama nema formi, već samo borbe, pa je to verovatno i jedan od razloga zašto nas Savez ne promoviše mnogo. Za nas često nema dovoljno sredstava u budžetu. Pre će dati borbašima nego nama. Mi nekad moramo da guramo sami sebe i finansiramo sebi većinu takmičenja. Dok je Rakić bio selektor bilo je mnogo bolje. Dok je on bio na funkciji uzimali smo evropske i svetske medalje. Kako su ga smenili nama je sve manji i manji budžet, idemo na sve manje i manje takmičenja. Mislim da je potrebno da se vrati stari selektor, ili da se postavi neko novi ko će vratiti stvari u normalu da bismo uspeli u nečemu. Treba nam neki dobar trener, ili neko ko je uzeo medalju na svetskom nivou, neko ko će da nas gura“.

Pored toga što se još uvek aktivno takmiči Miloš je ujedno i tekvondo trener, a za kraj razgovora nam je  otkrio jednu od svojih najvećih želja.

„Volim da treniram decu jer želim da ovo što ja znam prenesem na nove nade. Da neko bude uspešniji od mene jednog dana. Jedan od ciljeva u životu mi i jeste da imam par takmičara koji će uzeti jače medalje od onih koje sam ja osvojio. Tada bih veoma ponosan i na sebe i na svoj klub i na tu decu“, zaključio je Petković.

 

Kada je pre više od 15 godina prvi put stao na tatami, Miloš verovatno nije ni slutio da će skoro deset godina u nizu biti prvak Balkana, najpre u juniorskoj, a potom i u seniorskoj kategoriji. Verovatno nije slutio ni da će otiću na Evropsko, a kamoli na Svetsko prvenstvo. Međutim, ono što nije slutio se ostvarilo, pa čak i evropska medalja. Ostalo mu je samo da nadoknadi onih 0,001 iz Meksika 2014. godine, a da li će to uspeti  videćemo.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstFutsal: Najava trećeg kola lige Univerziteta u Beogradu
Naredni tekstPrekovićeva na krovu sveta!
Studiram sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo sam trenirala karate, ali sam ga nakon deset godina zamenila tekvondoom. Želja mi je da se u budućnosti bavim sportskim novinarstvom i da izveštavam sa velikih sportskih događaja.