Milan Jovanović: FON je agresivna ekipa. Ništa ne prepuštamo slučaju već mi napadamo!

233

Rukometaši Fakulteta organizacionih nauka su ove sezone osvojili SUUB i USSB ligu i tako nastavili dominaciju studentskim terenima u Srbiji, ali i van nje, pošto su trijumfovali na turniru u Istanbulu. Mnogo je činilaca uspeha ovog tima, a nešto više o samoj ekipi je rekao kapiten FON-a Milan Jovanović. Bek tima iz Jove Ilića je podelio i neke zanimljivosti o samom timu, a dotakao se i svoje karijere, kao i svoje uloge u timu.

Najskoriji uspeh su FON-ovci ostvarili u ligi Univerzitetskog sportskog saveza Beograda. Savladan je Saobraćajni fakultet rezultatom 19:16 u finalu. Na početku razgovora, Milan je istakao da je lep osećaj posle osvajanja ovog trofeja, budući da im je izmakao u prošlogodišnjem finalu sa Mašinskim fakultetom posle penala.

To je titula koju FON već generacijama osvaja, to nam je, da tako kažem, domaća liga. Redovni smo učesnici finala poslednjih 10 godina, a od tih desetak finalnih utakmica smo izgubili dve ili tri. Nekoliko sezona uzastopno smo bili prvaci, ne računajući prošlu godinu. Onda je došla poršla sezona i utakmica sa Mašincem. Tu smo bili apsolutni favoriti. Tu je bio problem što smo tako ušli u taj meč, sa stavom da smo favoriti i da je ovo naša liga. Nismo imali dovoljno želje i motivacije, dok su oni izgoreli na terenu, njima je to bila borba na život i smrt. Imali smo četiri pet razlike, ali su se oni vratili, i na kraju su imali sreće na penalima. Ali, kako se kaže, sreća prati hrabre. Zbog svega toga, imali smo veliki motiv ove sezone da vratimo tu titulu u naše vitrine. Pristupili smo toj utakmici sa Saobraćajnim maksimalno ozbiljno i sa velikom željom da vratimo tu titulu. To smo pokazali na terenu, gde smo sve vreme bili u prednosti. Bilo je oko poluvremena nekog izjednačeno, ali smo se do kraja odvojili. Iskustvo naše ekipe je presudilo, imamo nekoliko igrača koji igraju Superligu. Ekipa Saobraćajnog fakulteta je mlada, perspektivni su. Ipak, nekim greškama su nam dopustili da se odlepimo, što smo mi rutinski iskoristili. U polufinalu smo igrali sa Singidunumom. Oni su, takođe, dosta perspektivna ekipa, imaju odlične pojedince. Nisam siguran koliko s dobro ukomponovani kao tim, s obzirom na to da su se tek ove sezone oformili, ali vidi se da će to u budućnosti biti izuzetno dobra ekipa koja će predstavljati konkurente u kojoj god ligi ili kupu budemo igrali“, kaže Jovanović.

Svega nekoliko dana pre finala USSB lige, FON se sastao sa Fakultetom političkih nauka u finalu SUUB lige. Jovanović je generalno bio zadovoljan organizacijom ove „novije“ lige, sa jednom zamerkom, terminom finalne utakmice.

Pokazali su da su dosta dobro organizovani. Jedino se finale odigralo malo kasno, bilo je na početku ispitnog roka, te navijači ni jedne ekipe nisu mogli da dođu da gledaju meč. To su bili tehnički problemi na koje niko nije mogao da utaiče, biće lekcija za sledeću sezonu da se meč organizuje ranije. Sećam se prošle i pretprošle sezone naročito, kad sam ušao na teren, video sam više navijača nego što dođe da gleda utakmice Superlige. Što se tiče lige, uspeli smo da odbranimo titulu. Mi smo prvi i jedini šampioni te lige i drago nam je zbog toga što dve sezone držimo tu titulu. Trudićemo se da tako ostane i nadalje. Od FPN-a niko nije očekivao da će doći do finala. Njihov golman Petar Dodić se dobro pokazao u finalu. Iznenadili smo se kada smo saznali da ćemo sa njima igrati za titulu, ali smo znali da čim su do ovde došli, da su kvalitetni. Od njih takođe očekujem da će nam biti konkurentni narednih godina“, uz osmeh govori Milan Jovanović.


Činjenica je da FON ima najjači tim u studentskom rukometu, ali njihov kapiten je ipak bio oprezan u tom smislu, jer je svestan da se snage mogu promeniti. Istakao je i da njegovoj ekipi sledi smena generacija sledeće sezone, te da ništa nije sigurno. Jedan od takvih primera je i Rudarsko-geološki fakultet koji je prošle godine igrao u finalu SUUB lige sa FON-om, dok ove godine nije imao preteranog uspeha.

„Ove sezone jesmo bili najjači, ali pitanje je kako će sve izgledati sledeće godine. Sledi nam restruktuiranje tima. Na primer, RGF je nestao. Imali su jaz u generaciji i nisu uspeli da premoste tu tranziciju dobro kao mi. Mi smo imali taj jaz gde smo imali te starije igrače koji su mahom iz Obilića i igraju Superligu i nas mlađe igrače koji je ne igramo. Mislili smo da će nam ta tranzicija biti problem, međutim nama se to dovoljno dobro ukomponovalo da oni ostanu dovoljno dugo na fakultetu, da se mi uhodamo, te smo uspeli da napravimo dovoljno kompaktnu ekipu koja može da nastavi tako gde su oni stali. RGF to nije uspeo da uradi. Recimo, naše desno krilo Rastko Aničić je imao više obaveza nego prošle sezone jer on vodi tim rukometa na pesku. Trudili smo se da njega ne cimamo toliko, osim ako nam nije neophodan. Imali smo još dvojicu levorukih igrača Popovića i Mijatovića, pa smo gledali da ako nije derbi, njega ne zovemo. Svakako, ovo su njemu i još nekim igračima bile poslednje utakmice. Bilo je tih priča i prošle sezone, ali mislim da je sada definitivno“, kaže bek šampiona.

FON ipak nije uzeo sve moguće zlatne medalje ove sezone. Saobraćajni fakultet je uspeo da osvoji BeST, pobedivši baš tim Milana Jovanovića u finalu. FON je igrao i na međunarodnom turniru u Istanbulu na kom su trijumfovali. Iako njegov tim nije osvojio oba turnira na kojima je igrao, Jovanović je bio zadovoljan učinjenim, a istakao je i da turniri imaju veći značaj od samog takmičenja.

„Mislim da su turniri dobra stvar za uigravanje ekipe i za stvaranje kohezije. Kada se igra liga, igra se jedna utakmica nedeljno, i to igra ko može. Uvek neko ima obaveze. A turnir se igra dva, tri dana gde je ceo tim na okupu. Pušta se muzika, cele dane smo zajedno, zeza se, to doprinosi dobroj atmosferi, pogotovo ako je negde u inostranstvu. Ove godine smo bili na turniru u Istanbulu, a prošle godine smo bili u Valensiji. Na tim putovanjima se vidi kakvi su odnosi u ekipi. Tu se tim uigrava kao grupa, da tako kažem. Na turnirima nama rezultat nikad nije najbitniji. Mi smo na turnire uvek išli sa namerom da se što bolje provedemo i što bolje združimo. Naravno, nije na odmet da pobedimo. Ipak, prioretit su nam lige, tu smo uspeli da osvojimo zlata, a turniri su nam za uigravanje i dokazivanje mlađih igrača koji nisu imali šanse da se pokažu u ligi. Konkretno, na turniru u Istanbulu, igrali smo jedan meč gde smo pobedili protivnike sa desetak golova razlike. Uglavnom su rivali bili iz Turske, bilo je pet timova ukupno. Međutim, kada su oni videli koliko smo mi jači, oni su od tri ekipe napravili jednu, najbolju. Sa njima smo igrali finale, gde smo pobedili 14 razlike. Nismo se previše umarali, što je dobro jer smo svakako hteli da vidimo grad“, kaže Milan, a osvrnuo se i na onu drugu, manje sportsku, a više drugarsku stranu putovanja i turnira.

„Uvek imamo zvučnik koji nosi jedan naš igrač, pa puštamo muziku i zezamo se. Ove sezone nam je bio ritual da kada osvojimo ligu i kada slavimo puštamo pesmu „Freed frome desire“. To nam je ove sezone bila hit pesma, sad sledeće ćemo videti. Svi na neki način doprinosimo atmosferi. Uvek imamo nekog ko je najveseliji. Izdvojio bih Igora Đorđevića. On je 12 godina u rukomet FON-u. Bio je kapiten dugo. On se pita za sve. Od njega i kreće sve. Imamo još i Stojketa. Njega zezamo da je naš tim menadžer. On ne igra uopšte, ali dolazi na naše utakmice, zeza se, navija, bodri, sprda nas sa tribina, sprda nas posle meča, donosi osveženje posle utakmice. On je nekako zadužen za tu atmosferu“, rekao je nekadašnji bek Sinđelića.


Jovanović je govorio i o svojim počecima rukometne karijere. Ovim sportom je krenuo da se bavi u mlađim kategorijama Obilića, a potom ga je put odneo u Sinđelić.

„Prvo sam krenuo da treniram u omladinskom pogonu Obilića, tada sam još bio u osnovnoj školi. Onda sam napravio pauzu, a kasnije sam prešao u Sinđelić gde sam proveo pet, šest godina u mlađim kategorijama. Onda sam prekomandovan u prvi tim, gde sam proveo četiri, pet godina. Postao sam i kapiten prvog tima. Tada smo igrali prvu ligu, što je treći rang takmičenja. Potom smo pre dve sezone ušli u Super B ligu, gde smo proveli dve sezone. Bili smo mlada ekipa, međutim raspao se taj tim, pre svega jer je ta liga dosta skupa. Ove sezone smo ispali u niži rang, a ja sam se povredio na kraju prve polusezone. Išao sam dugo na terapije, pošto povreda nije bila za operaciju. Sad ne znam šta će biti, još uvek razmatram ponude, pa ću videti u kojoj ću ekipi igrati od septembra. Ne bih išao u inostranstvo, prioritet mi je fakultet, rukomet igram iz ljubavi.Teško je ovde da se dobije ponuda iz inostranstva. Mora sam igrač da se potrudi, da napravi snimak i to da pošalje, a i bitan je menadžer koji će pogurati sve to. Kod nas ne može da se živi od rukometa, igra ga onaj ko voli. Zato gledam neki klub koji je u Beogradu. Mene karakteriše dobra odbrana. Ja sam u klubu bio specijalista za odbranu. Treneri me gledaju kroz tu prizmu. Sve zavisi i od protivnika, pošto sam nizak nekada mi ne odgovara protvinik. Ipak, imam brzinu i fintu, pa mi u napadu odgovara da je protivnik viši, pa mogu i tako da ga prođem“, kaže Jovanović.

Poznato je da FON pruža veliku podršku svojim sportistima, a momak iz Mirijeva je to potvrdio, istakavši da se to pre svega ogleda u putovanjima. Mnogi misle da je sportistima na FON-u lakše da završe fakultet, ali Milan je to demantovao.

„Prvenstveno hoću da spomenem bivšeg dekana FON-a profesora Martića, koji je sada predsednik Saveta fakulteta. On je neko ko maksimalno podržava i ko je pokrenuo tu inicijativu sa sportistima. Podržavao je sve sportove. Zalagao se da se sportistima omogući sve što im je potrebno, naravno u nekim granicama. Na primer, mi smo fakultet koji može da igra obe lige. Neki fakulteti su ograničeni, što kod nas nije slučaj. Dozvoljavaju nam putovanja i organizuju ih za celo sportsko društvo. Kod nekih fakulteta samo neki timovi idu na putovanja, kod nas ceo SportFON ide. Neki kažu da nam je mnogo lakše. Nemamo beneficije što se tiče toga da ne moramo da učimo. Neki misle da ako si sportisa ovde, da ne moraš ništa da učiš. To nije tačno. Kad se uči, mora da se uči. Imamo podršku u tom smisli da će profesori organizovati popravni kolokvijum ako smo na putovanju. Pomažu nam na taj normalan način, jer smo ipak predstavljali fakultet u najboljem mogućem svetlu. Takođe, veliki doprinos našim rezultatima ima svakodnevno zalaganje Lađarevića, koji nas i vodi sa klupe svaku utakmicu“, kaže Milan, a istakao je i nekoliko stvari o samoj sportskoj organizaciji SportFON, koja je jedan od ključeva uspeha ne samo rukometne ekipe, nego svake ekipe na ovom fakultetu.

„SportFON je zasnovan kao i svaka ekipa. Mi smo jedan tim, koji je sastavljen od više predstavnika ostalih timova. Kao jedan sistem koji ima više podsistema. U SportFON-u su svi sportovi na FON-u. Imamo futsal, odbojku, rukomet, košarku, ali i plivače, tenisere, stonotenisere, čirliding. Ceo SportFON je tako napravljen da predstavnici ekipa učestvuju na sastancima i dogovaraju se. Klasična demokratija. Pričaju o putovanjima, o ponudama, o svemu što treba. Svaka ekipa ima svoj glas i sve se odlučuje glasanjem. Svi se slažemo, a i kada to nije slučaj onda se objasni. Recimo kada idemo na putovanja, organizujemo zajedničke žurke za to putovanje. Svaka ekipa dobije određenu količinu novca za hranu, piće ili nešto drugo. Ako neko ne može da plati, onda dobije gratis. Podržavamo se međusobno. To funkcioniše kao jedna zajednica, kao jedan tim.“


Kao kapiten jedne veoma uspešne ekipe, Jovanović smatra da ima veliku odgovornost. FON je izgradio pobednički mentalitet, a Milan je govorio kako sebe vidi u sklopu tog sistema.

„Smatram da imam taj pobednički mentalitet. Smatram da imam i veliku odgovornost kao kapiten. Ne samo zbog toga što sam kapiten, već jer je ovaj tim godinama unazad dominantan i jednostavno su pobednici godinama unazad. To ne može da nestane, to mora da se održi. Imam iskustva sa odgovornošću, bio sam kapiten u Sinđeliću. Tamo smo igrali Super B ligu, to nije mala stvar. Takođe, bio sam jedan od mlađih igrača, iako je bilo dosta starijih i iskusnijih. To su prepoznale starije kolege kada sam došao na FON i meni su predali traku. Videli su da mogu da iznesem to. Dosta mi je pomoglo to što su mi stariji igrači pomagali, nisu mi samo ostavili traku i rekli snađi se. Uz njih sam ostao, učio i uz njihovu pomoć sam uspeo da iznesem sve to. Kada si kapiten, ostali igrači treba da te posmatraju kao drugara. Sve je stvar dogovora, odgovornost se deli. Ako se nešto pogreši, nije jedna osoba kriva, ako se nešto dobro desi, nije samo jedan zaslužan. To je naša velika prednost, imamo timsku koheziju koja nas krasi godinama. Kako bi neko igrao za FON, treba kao prvo da bude normalan i opušten. Mi ne biramo igrače po tome kako neko igra. Imamo veoma dugačku klupu. Nisu svi igrači vrhunski. Neki od njih treniraju, neki više ne treniraju. Nama to nije bitno. Bitno nam da se taj neko uklopi u ekipu, da daje neki svoj doprinos. Neko to radi igrački, neko to radi kroz pravljenje dobre atmosfere, kao recimo Stojke koga sam spomenuo. On ne igra, ali je deo ekipe. Karakter je najbitniji“, objašnjava bek FON-a.

Sama igra FON-a je prepoznatiljva pre svega po odbrani. Kako kaže Jovanović, glavna formacija u odbrani im je 3:2:1 koja im je donosila velike rezultate i po kojoj su prepoznatljivi.

„Nama je glavna ta formacija 3:2:1. To je ta agresivna odbrana gde se stalno izlazi, prave se faulovi. To je ono što nas karakteriše, to nas opisuje. Mi smo agresivna ekipa. Ništa ne prepuštamo slučaju, već mi napadamo. Nas je ta odbrana dovela do svega ovoga. Odbrana je, kako kažu mnogi treneri, najbitnija stvar u rukometu. Napad će doći. Nije problem kada se promaši nešto, ali u odbrani ne sme da se zakaže, odbrana mora da bude na nivou. Svakome može da ne ide, da mu ne bude dan, ali se zato u odbrani uvek trudimo 100 odsto. To je ono gde mi dobijamo utakmice. Moja uloga u ekipi je da dajem sigurnost u odbrani, da tim zna da kad njihov najbolji igrač stane naspram mene, da me neće proći. Oni onda mogu da se koncentrišu na napad“, približio je Jovanović igru FON-a.

Milan je jedan od primera da se fakultetske i sportske obaveze mogu uklopiti, s obzirom na to da ima prosek 9,5. Član je i studentskog parlamenta na fakultetu, a od koga možete dobiti bolji savet za usklađivanje studentskih i ostalih obaveza nego od njega.

„U parlamentu sam jer imam neku svoju viziju kako da poboljšam uslove studiranja na našem fakultetu, iako smatram da su dobri. A što se tiče usklađivanja obaveza, zaista mi nije teško. Jednostavno i fakultet i treninge shvatam kao obaveze, imam vreme koje je odvojeno za jedno i drugo. Sve ostalo usklađujem kako mi odgovara. Nikada nije bilo teško da ukomponujem kada treba da idem na fakultet, kada da učim, da treniram ili izađem. Nekada mi se činilo da sam više vremena imao dok sam trenirao, nego sad kada sam na pauzi. Kad se napravi dobar plan i organizacija, ništa nije teško. Nikada mi nije bilo teško to što radim. Posle svakog dana, treninga, osećam olakšanje. Ja odem na trening i tamo izbacim negativnu energiju ako sam je prikupio tokom dana“ ističe Milan.

Svaki sportista ima neke momente kojih će se sećati do kraja života, a Jovanović je uz veliki osmeh to podelio. Naravno, govorio je o sećanjima iz svoje studentske karijere, a bilo je reči i o najlepšim uspomenama iz timova u kojima je nekada igrao.

„Iz karijere se sećam prvenstva Srbije iz ne znam koje godine. Sećam se da sam igrao za ’95 godište, znači godinu dana starije od mene. To je bilo iz vremena kada sam igrao u Sinđeliću. Igrali smo najveći turnir godine koji se igra kod nas u zemlji. Tu se takmiče sve ekipe iz Srbije. U mlađim generacijama se lige igraju po regionima, pa se na tom turniru sastaju prve dve ekipe iz svake lige i tu se odlučuje prvak Srbije. Mi smo bili drugi u našoj ligi i na taj turnir smo otišli kao apsolutni autsajderi. U našem timu je bilo samo trojica igrača koji su bili ’95, ostali su bili mlađi. Otišli smo na turnir i odigrali nestvarno. U finalu smo igrali sa Partizanom koji je te sezone napravio reprezentaciju za ’95 godište. Doveli su najbolje igrače, čak su bili i igrači iz Crne Gore i Bosne. Neki momci iz te ekipe sada igraju u inostranstvu, kao recimo Lazar Kukić koji igra u Španiji. U tom finalu smo Partizan dobili šest razlike, igrali smo tako da oni nisu znali šta ih je snašlo. Niko nije verovao kako smo mi njih pobedili. To mi je ta najdraža utakmica gde smo osvojili najveći pehar namenjen šampionu Srbije. Što se tiče fakultetskog rukometa, to je prošlogodišnja titula u SUUB ligi protiv RGF-a jer mi je to bila prva titula kao kapitena ekipe. To je bio jedan lep dan u mom životu“, priseća se Jovanović.

Početkom juna, rukometna reprezentacija Srbije je izborila učešće na Svetskom prvenstvu u Danskoj i Nemačkoj koje se održava sledeće godine. Srbija je bila bolja u dvomeču sa Portugalijom. Milan isitiče da ne prati previše rukomet u zadnje vreme, a iako nije gledao utakmice, imao je šta da kaže o našem nacionalnom timu.

„Sve čestitke našim momcima. Imamo veoma mladu reprezentaciju sada. Mislim da je konačno napravljena neka ekipa koja će moći dugi niz godina da bude konstantna. Mi smo dugo imali uspodne i padove u reprezentaciji. Imali smo dosta lošu situaciju, gde je dosta igrača bilo pozvano, a to nisu zaslužili i obrnuto. Ove godine mislim da je dobro napravljena ekipa. To su i pokazali plasmanom na Svetskom prvenstvu. Znam za situaciju sa Evropskog prvenstva u Hrvatskoj, gde su naši igrači prošli grupu, a da to niko nije očekivao. Oni su bili sigurni da posle grupne faze idu kući, pa su kupili avionske karte“, kaže Milan.

On je istakao i svog kolegu sa fakulteta i prijatelja  Stefana Ćirića koji je uvršten na širi spisak reprezentacije baš pred ovo Evropsko prvenstvo.

„Za njega je to bilo neverovatno iskustvo. On je dečko koji je stvarno to zaslužio, vredno radi, trenira i maksimalno se posvetio tome. Igrao je u Španiji prošlu polusezonu. Dobro se pokaza i to je selektor primetio. On je bio dobar i kada je bio ovde u Obiliću. Ipak, nije uspeo da se progura na uži spisak. Ima tu više od same sportske strane, ali o tome ne vredi pričati. To je njega samo još više motivisalo.“


Vojvodina je šesti put uzastopno osvojila titulu u Srbiji, ali je Partizan imao šansu da u poslednje kolu dođu do titule, što im nije pošlo za rukom. Milan je istakao da je tim iz Novog Sada najkonstantniji u našoj zemlji, ali je pohvalio i mladu crno-belu ekipu.

„Vojvodina je neko ko je konzistentan kod nas. Čestitam im na tituli. Partizan je dosta mlada ekipa. Dosta mojih drugara igra sada tamo. Kapiten Živković je igrao sa mnom u onoj generaciji koja je osvojila prvenstvo Srbije. Odmah sledeće sezone je prešao u Partizan. On je fenomenalan igrač. Ima još dosta mladih igrača koji su sad došli do tog nivoa i sledeće sezone im predviđam borbu za titulu“, kaže kapiten FON-a.

Milanov kolega i saigrač Rastko Aničić je osnovao tim rukometa na pesku pod nazivom Student, a Jovanović je govorio i o ovom sve popularnije sportu u Srbiji i svetu.

„Gledao sam rukomet na pesku na televiziji. Deluje zanimljivo. To je baš karakterističan sport i ne može svako da ga igra. Treba ti određen set veština kako bi mogao da ga igraš. Rastko je reprezentativac u tom sportu. On zna šta radi i predviđam im svetlu budućnost. Mislim da postoji plan da se organizuje neka studentska liga rukometa na pesku. Iskreno bih to voleo i igrao bih. Mislim da bi svima bilo zanimljivo“, kaze Milan.

U poslednje tri nedelje, Svetsko prvenstvo u fudbalu je najaktuelnija tema, a Milan je govorio i o svojim favoritima, kao i ekipama koje su ga najviše razočarale.

„Najviše su me razočarali Švajcarci“, kroz smeh je rekao Milan i nastavio: „Tu sam se iznervirao, ali ne vredi sada komentarisati. Iznenadila me je Argentina koja je loše odigrala, i Sampaoli koji ne ubacuje Dibalu. Predviđam Belgiji dobar plasman, Hrvatima takođe. Pre četiri godine sam video Nemce kao favorite, koji su igrali stvarno dobro. Ovo prvenstvo stvarno ne znam ko će pobediti“, govorio je Milan dok su deca napolju igrala fudbal i uzvikivala Lihštajner.

Milan je govorio i o svojim planovima za budućnost, pre svega istakavši timski cilj da dobro preboredi smenu generacija.

„Pre svega, želimo da dobro odradimo tu tranziciju. Da ispratimo starije igrače u penziju kako dolikuje, i da dovedemo zamene i spremimo se za paklenu borbu sledeće sezone. Sve su jače ekipe, sve je kvalitetnija liga. Moramo baš dobro da odradimo taj proces tranizicije, da se to ne oseti na terenu, to odsustvo naših najboljih i ključnih igrača. Teodorović, Aničić, Đorđević, to su naši ključni igrači. Treba kvalitetni igrači da zauzmu te pozicije i da neko od nas postane nosilac igre. Ove sezone se Turudić pokazao kao naslednik tih momaka. On je sada druga godina i na njega tipujem da će biti nosilac igre sledećih sezona. Među brucošima ima par igrača koji su takođe kvalitetni, recimo levo krilo Kovačević. On je došao ove sezone kod nas i postao je prvo levo krilo. Dobro se pokazao. Tu je i Stefanović. On nije dobio toliko priliku jer su igrali stariji igrači. On je neko ko će u narednim godinama biti nosilac“, rekao je Milan, a za kraj se dotakao i mogućeg puta u Koimbru na Evropske univerzitetske igre koje se održavaju od 15. do 28. jula.

„Prošle godine smo imali takmičenje i nekoliko pripremnih utakmica. U toj reprezentaciji je pored mene bio iz našeg tima Teodorović, Jakovljević i možda još nekoliko igrača koji su pozvani. Bilo je priče da ćemo ići, ali sada je to nešto neizsvesno, ne znam zašto. Mi čekamo poziv da vidimo rasplet cele te situacije. Ako se bude išlo, dobar deo naših igrača će ići.Što se tiče medalje, ja sam uvek optimističan. Sve zavisi od toga sa kakvom ekipom ćemo otići. Neki igrači rade, pa neće moći da odu. Takođe, tamo ima nacija koje dobro igraju rukomet, Francuska, Hrvatska, Slovenija i tako dalje koje u svakoj generaciji imaju vrhunske igrače. Prvo da vidimo da li ćemo uopšte otići, a posle ćemo razmišlaji o medalji“, završio je Milan Jovanović.

FOTO: Privatna arhiva

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstEmisija Sportindeks: Na treningu sa BHC Student
Naredni tekstIstorijski uspeh Saobraćajnog: Jedan tim- pet medalja
Student druge godine Fakulteta Politickih Nauka, smer novinarstvo. Sport shvatam kao nacin zivota, i veliki sam ljubitelj kosarke, dok su mi strani auto sportovi. Zelja mi je da ono sto vidim i cujem na sto uverljiviji i interesantniji nacin predstavim ljudima koji imaju zelju da nesto novo pročitaju.