Medalje, provod, uspeh. A sad nazad na fakultet!

85

Danas zvanično kreće nova sezona studentskog sporta. Vreme je da se podsetimo uspeha naših selekcija na ovogodišnjim Evropskim prvenstvima za studente. Košarkaške selekcije Beograda su na Univerzitetskom prvenstvu u Splitu postigle zapažene rezultate. Muška ekipa osvojila bronzu, dok je ženski tim ubedljivo osvojio turnir. Sportindeks je tim povodom intervjuisao Marka Bolitića i Jovanu Vukoje , ključne igrače svojih timova u pohodu na medalje.

67620_620465574653857_1259442946_n

 

Da li ste zadovoljni postignutim i kakva su bila očekivanja pred početak turnira?

 

Marko:  Pa ja iskreno mogu da ti kažem da nikada nisam bio na ovakvoj vrsti takmičenja i nisam znao šta nas očekuje. Ono što sam znao da će biti fizički naporno, iz prostog razloga što su u tom periodu svi nespremni. Početak priprema je tek za desetak – petnaest dana, ljudi su na odmorima, letovanjima …
Što se samog takmičenja tiče nisam znao mnogo, žreb je bio na dan kada smo mi krenuli iz Beograda i praktično nas je sve tamo sačekalo. Bili smo upoznati sa par ekipa. Znao sam da su Rusi ranije osvajali medalje i pretpostavljao sam da će Split kao domaćin da se potrudi da sastavi dobru ekipu, znao sam da su Turci dobri i to je otprilike to. Bronza na kraju jeste uspeh, ali ostaje žal za finalom. U polufinalu protiv Splita smo izgubili na jednu loptu , a to je očigledno bilo finale pre finala. Mi smo Turke koji su igrali u finalu dobili u grupi i siguran sam da bi osvojili zlato u utakmici protiv njih.

1000506_620470894653325_147010507_n
Jovana: Naša situacija je malo drugačija od muške pošto devojke već godinama osvajaju medalje, čak isključivo zlatnu medalju, tako da smo mi tamo išle kao favoriti. Ekipa je manje više ista, devojke znaju ostale ekipe i znale su kako da pristupe turniru. Ja konkretno nisam bila prethodnih godina i zbog povreda i zbog nekih obaveza sa reprezentacijom tako da sam posle 3 -4 godine sa njima krenula od samog početka. Mi smo znale da ćemo, ako odigramo na nivou, dobro proći . Dobra stvar je taj naš sprski mentalitet jer smo se mi i zabavljali, izlazili, nismo bili kao neki univerziteti koji su bili u krevetima pre ponoći. Ipak na terenu smo davale naš maksimum i to je bilo i više nego dovoljno.

 533864_620466451320436_2059003535_n

 S obzirom da ste imali samo desetak dana za pripreme kako ste izdržali ritam prvenstva ? Da li je u slučaju muške ekipe i umor bio jedan od faktora koji su odlučili u polufinalu?

Marko: Kad dođeš do te faze takmičenja, iskreno, sve se zaboravlja. Ne možemo da tražimo alibi u umoru . Izgubili smo na jednu loptu zbog naše greške i došli smo u tu situaciju zbog naše loše utakmice , posebno zbog lošeg prvog poluvremena. Što se tiče priprema, skupljali smo se, svaki dan je neko pristizao. Sigurno su mogli još neki da budu pozvani ali nisu, tražio se neko ko može da odgovori u tom trenutku i fizički, ne samo košarkaški. Na kraju je  napravljen dobar izbor, dobra selekcija, što je kasnije pokazano u takmičenju.

 

Osvojili ste i neka individualna priznanja na turniru. Jovana Popović je bila najbolji plej a Marko je izabran u najbolju petorku turnira.  Kakve su reakcije na priznanja?
Marko: Iskreno nisam ni razmišljao o tome, nisam ni znao da postoji tako nešto. Mada to uopšte nije bitno mnogo bih više voleo da imam zlatnu medalju nego da imam to priznajnje ali u svakom slučaju je lepo i nešto što se pamti.

562998_620464874653927_980390594_n

 Kakvi su utisci iz Splita ? Kakav je grad, kakva je bila organizacija?
Marko: Što se tiče grada ja ne mogu da kažem da sam ga nešto video mnogo. Mi smo se kretali od tog kampusa gde smo bili i išli smo na plažu. Jedno veče smo otišli na Rivu, na taj trg gde je bilo otvaranje i to je sve što sam ja mogao da vidim od Splita, tog centra grada a to je bila noć. Preko dana nismo imali toliko vremena, tj. imali smo izbor da li ćemo da razgledamo po gradu ili ćemo da odmaramo na plaži. Mi smo izabrali da odmaramo na plaži i punimo baterije za utakmice, a devojke su imale malo više vremena i videle više grada.
Jovana: Sa druge strane devojke su prošle Split uzduž i popreko. Iskreno baš sam iznenađena, pozitivno, što arhitekturom što odnosom meštana. S jedne strane imali smo taj neki strah od reakcije na naš naglasak, na to što smo iz Srbije. Međutim ljudi su nas jako lepo dočekali, toliko su nam izlazili u susret  i pomagali u razgledanju grada . Tako da je taj sveukupni utisak o Splitu kao gradu, manifestaciji, sportskom turniru više nego odličan. S druge strane plaža naravno, svi znamo da je to hrvatsko primorje jedno od najlepših u Evropi tako da smo mi zaista zaista uživale pored toga što smo igrale košarku i pobeđivale.

1012029_619676451399436_1376470978_n

S obzirom na ovo iskustvo da li biste se odazvali opet na ovakav poziv? Da li vam je poziv poremetio neke planove?
Jovana: Ja sam bila na prvenstvu u Novom Sadu ali sam došla direktno u četvrtfinale naknadno tako da nisam imala ovaj osećaj da sam sa timom od početka do kraja i naravno da je ovo pozitivno iskustvo i uvek bi se odazvala.
Marko: Što se mene tiče ja sam mogao da uklopim i ako je u ovom periodu ja ću se uvek odazvati samo što problem je najveći taj kvalifikacioni turnir u Srbiji. Žene nemaju toliko problema, one se uvek kvalifikuju, otprilike ostale ekipe u Srbiji prolaze slično ekipama na ovom turniru protiv njih . Nama je teže, na nacionalnom prvenstvu je jaka konkurencija, mislim da je teže bilo plasirati se na ovo prvenstvo nego doći do medalje iskreno. Recimo Niš ima jaku ekipu, oni su išli prethodne 2 godine, čini mi se da su ispadali u četvrtfinalum. Ali sigurno ću se odazvati na poziv ako se Beograd kvalifikuje.

 1003160_619688461398235_1522652464_n

Da li vam studiranje pomaže u sportu, što na terenu, što van njega?
Marko: Ja sam konkretno na fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja tako da meni svakako pomaže. U svakom pogledu. Kroz taj fakultet upoznaš rad svog tela, jednostavno ne moraš da ga posvećuješ svakome. Mogu da iskoristim sebe da sam sebe pripremim, nije mi potreban neki dodatni rad neko dodatno doplaćivanje kondicionih i ostalih trenera. U tom smislu mnogo mi pomaže. Što se tiče neke taktičke strane ne može toliko da mi pomogne jer svako u svakom novom klubu ima neku svoju filozofiju i taktiku. Najviše mi pomaže za stanje duha i tela.

Jovana: Ja sam u sferi ekonomije tako da ja apsolutno nemam dodirnih tačaka sa košarkom . Ali generalno mislim da ta diploma i sve to što ide kroz fakultet jednostavno utiče da ja sebe ili osoba da sebe izgradi kao ličnost. To dosta utiče na neku vrstu samopouzdanja Mislim da kada si potkovan i ispunjen sa te neke druge strane da to utiče na sigurnost i jednostavno i drugi igrači i treneri drugačije gledaju na tu osobu. Ali nešto konkretno primenjeno u košarci kao sportu ne.

 

 Kako usklađujete profesionalne obaveze sa akademskim i da li mislite da bi fakulteti mogli fleksibilnije da se odnose prema profesionalnim sportistima?
Marko: Da, mislimo da bi trebali. Ja mislim da bi trebalo malo da porazmisle o svojim profesionalnim sportistima koji studiraju njihove fakultete. . Konkretno mogu da kažem i za svoj fakultet i kritikujem ga ovom prilikom. Pošto nisu fleksibilni. Ne mogu da kažem, izašao mi je FSFV u susret više puta ali više ad hoc nego sistemski. Jednostavno moje profesionalne obaveze mi ne dozvoljavaju da se u istom trenutku posvetim i košarci i fakultetu . Prosto je nemoguće pošto ja imam obaveza i u amfiteatru i u sali ali veće su obaveze u sali. Ima mnogo obaveza van amfiteatra što meni otežava studiranje  jer ja već imam treninge za klub, jednostavno nemoguće je fizički postići sve to što zahteva fakultet od tebe.

Jovana: Da, definitivno ista priča. Moje iskustvo je da su profesori na moje molbe da mi se izađe u susret jer sam profesionalni sportista odgovarali negativno. Uglavnom me gledaju kao da sam ih uvredila jer ja eto hoću pored fakultata još nečim da se bavim. Tako da sam na kraju i prestala da se raspitujem za ustupke jer znam kakvi me odgovori čekaju. . S te strane definitivno vidim da to ide pogrešnim nekim tokom jer mislim da ti profesionalni sportisti koji su rešili da završe fakultet kod nas u Srbiji trebaju da budu neka ideja vodilja za sve ostale i uostalom ponos a ne nešto suprotno. Niko od nas neće nepošteno da iskoristi svoj status već hoćemo da položimo te ispite na najbolji mogući način a da se paralelno profesionalno bavimo sportom.

Sve fotografije preuzete sa zvanične facebook stranice 12. Evropskog prvenstva studenata.

1003862_619688961398185_910749392_n

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstKafana i sport ruku pod ruku
Naredni tekstStefanović tri sekunde pred kraj za prvu radost Medicinara
Zdravo ja sam Nikola i velika mi je želja da se bavim sportskim novinarstvom. Prvenstveno mi je to cilj da bih svoju najveću ljubav – praćenje sporta „opravdao“ i hobi pretvorio u profesiju. Više od svega na svetu volim košarku, pratim i fudbal a radom u Sportindeksu posebno sam zavoleo rukomet. Pišite na nikola.lalović@sportindeks.rs .Moji tekstovi