Martin Vereš: U studentskim ekipama najvažnija je dobra atmosfera i druženje, tu nema nikakve plate

583

Odbojkaška ekipa Fakulteta organizacionih nauka uspela je da sklopi sve kockice svog idealnog tima ove sezone. Nakon prošlogodišnjeg poraza u finalu Farmasi kupa u redove FON-a došao je novi libero i po rečima korektora Martina Vereša to je bila karika koja je nedostajala timu. Dobra atmosfera i podela rada na terenu faktori su koji su ekipi FON-a obezbedili najsjajnije odličje ovogodišnjeg Prvenstva studenata. Tokom celog kvalifikacionog perioda Martin Vereš predvodio je svoj tim, pa je pobeda u finalnom meču i titula MVP igrača došla sasvim spontano.

Finalni dan USSB

 

Nakon niza ubedljivih pobeda finalna utakmica USSB lige zadala je nešto teži zadatak momcima iz ulice Jove Ilića.

„Nismo se baš najbolje snašli u prvom setu, hala u kojoj smo igrali bila je velika a mnogi igrači nikada nisu igrali na takvom terenu, malo smo se uplašili, od nas se  mnogo očekivalo. Krajem seta počeli smo da se vraćamo, da hvatamo priključak mada su ipak uspeli tu da nas pobede. Drugi set smo odigrali odlično, najbolje što smo umeli, sve nam je išlo, sve što smo zamislili to smo i uspeli. Par poena u trećem setu koje smo mi dobro odigrali su odlučili pobednika, Cekić iz našeg tima imao je par dobrih blokova, a pored toga imali smo i par dobrih servisa i nekoliko dobrih odbrana. U nekim trenucima smo bili izgubljeni i morali smo da se probudimo, ali kada smo došli do svoje igre nisam sumnajo u pobedu.“

 

Put do polufinala i finala bio je dobra priprema za nastavak sezone. U duelu sa Singidunumom ekipa FON-a učestvovala je u podmlađenom sastavu i to je jedini ovogodišnji poraz koji su zabeležili.

„Pre samog polufinala odigrali smo utakmicu sa ekipom Vojne akademije i izgubili smo od tima Singidunuma. Pustili smo mleđe kolege da igraju, nisam ja igrao, zapravo skoro niko od strarijih nije igrao, nešto je kasnilo to kolo pa se igralo u četvrtak znam da niko nije mogao da dođe. Sa ekipom IKT-a igrali smo prošle godine polufinale, čini mi se da je kup bio u pitanju. Ne poznajem momke iz tog tima i ne znam da li su dosta trenirali, ali vidim da su borbeni i to im priznajem.“

Odbojkaši FON-a jedina su ekipa koja igra obe lige, ali uz dobru organizaciju koja predstavlja srž njihovog fakulteta sve je moguće.

„U drugoj ligi (SUUB) imamo sve pobede, dobili smo i Filozofe koji su nas prošle godine pobedili u borbi za treće mesto, znači da smo ove godine dosta podigli nivo igre. Dobili smo libera, Filipa, koji igra u Zvezdi  i tačno se vidi da nam je to falilo. Mi smo u napadu bili dobri uvek, samo nam je falio prijem tu su nas uvek „ bušili“ ali sad kako je on došao to više ne može tako, postali smo kompletni. Ove godine smo dosta bolji na svim pozicijama, sve pokrivamo.“

Iako je ekipa FON-a sastavljena pretežno od igrača koji se rekreativno bave ovim sportom oni su uspešno dokazali do to ni na koji način ne utiče ne njihove uspehe.

 „Iz našeg tima niko ne trenira obojku, osim libera Filipa i tehničara Nenada, ali to je svakako manjina u odnosu na ostatak tima. Ja treniram košarku, počeo sam pre dva meseca pa možda počnem da igram i to za fakultet“, kroz smešak dodaje Vereš. „Dosta je slično, imam dobar odraz pa mogu da iskoristim to i u košarci. Što se dogovora tiče to je ono osnovno koga gađamo, šta radimo, na šta svaki igrač treba da obrati pažnju. Vidimo ko je lošiji na prijemu koga treba gađati, kao i svaka ekipa pred meč. Uglavnom Lazar Glavinić to određuje, on je glavni. Treninge imamo jednom nedeljno, ali zimi malo slabije treniramo, u 4. aprilu i ujutru je, imamo u timu ljude koji su na masteru i rade pa ne mogu da stignu, a da nas dođe sedmorica na trening opet nije to to. Ali čim dođe do završnce lige moraćemo da pojačamo treninge.“

Kako bi se održao kontinuitet uspešnih utakmica mora se na vreme misliti o smeni generacija, pa su tako osvajači Prvenstva studenata već počeli da pripremaju teren budućim kolegama.

„Mislim da će ove naše mleđe generacije biti uspešne, da će nastaviti ovaj naš rad. Zapravo, mi smo tek pre dve godine postali jači tim i počeli da postižemo uspehe. Ja sam tek u trećoj godini počeo da igram, kao i Nenad, dizač, zatim su došli još neki momci, ekipa nije bila kompletna, falili su igrači. Počeli smo sad da se uzdižemo, a došle su nam i mlađe kolege, samo da nastave da rade, da dolaze. Milsim da je u tim studentskim ekipama najvažnija dobra atmosfera i da se ljudi druže, tu nema nikakve plate, nema nagrade, više je tu u pitanju druženje, ako ti je lepo sa tim ljudima ti ćeš  igrati, ako ne, odustaćeš posle mesec dana, to je tako u svim ekipama koje su uspešne. Naš kvalitet je taj što se lepo slažemo, ima nas iz cele Srbije, te različitosti su se lepo uklopile, lepo funkcionišemo. Neki od nas će uskoro završiti fakultet, pa ne znam kako će to posle izgledati, ali vidim da se i ovi mlađi dobro slažu.“

Vereš je u potpunosti zadovoljan svojom ekipom i prikazanom igrom. Menjati bilo šta u timu bilo bi suvišno, dovoljno je samo da se nastavi istim tempom.

„Nismo mnogo napredovali u igri možda koliko smo napredovali na psihičkom nivou, počeli smo više da verujemo u sebe, videli smo da možemo . Mi ove godine nemamo izgubljenu utakmicu, osim one protiv Singidunuma.  I naravno, taj dečko koji nam je došao na prijem. Te dve stvari su nam bile problem i sada smo ih popravili, dosta je lakše. Samo da nastavimo ovako i možemo dosta da učinimo. Sada mi se sve sviđa mnogo više nego prošle godine, možda zato što pobeđujemo. Prošle godine najviše nam je falio prijem i falila nam je hrabrost, vera u sebe, sigurnost. Ja sam recimo prošle godine katastrofa igrao završnice, nisam imao samopouzdanja. Tad sam imao povredu leđa, pa sam se štedeo, nisam maksimalno igrao.“

Kriva kičma u periodu osnovne škole naterala je ovog momka iz Stare Pazove da se oproba u odbojci u klubu Jedinstvo, a pošto je ljubitelj svih spotova to mu je predstavljalo zadovoljstvo.

„Počeo sam da treniram kada sam bio osnovna škola, kada su mi utvrdili da imam krivu kičmu, pa da bih je ispravio. Trenirao sam fudbal i košarku pre, voleo sam sve sportove kada sam bio manji, odbojku recimo nikad nisam igrao jer u parku uglavnom nema mreže i terena, ali svidelo mi se kada sam se upisao na odbojku, imao sam drugove tamo pa je sve bilo zanimljivije. Ništa nije to bilo ozbiljno, kao i svako dete, nisam bio tad ni visok, nisam imao potencijala, onda sam u srednjoj školi počeo da rastem video sam da mugu i malo ozbiljnije sam počeo da treniram, to je trajalo nekih sedam godina. Možda sam mogao da pređem i u prvi tim, ali je situacija u klubu bila komplikovana.“

Kada svako na terenu obavlja svoj posao najbolje što ume i kada je poverenje u saigrače sveprisutno  uspeh ekipe je zagarantovan.

„Samopouzdanje stičem ako prođem svaku loptu, ako me ne izblokiraju, to mi najviše utiče na samopouzdanje. Ekipa mi je takođe pomogla jer veruju u mene da ću ja i kada je teško uspeti da prođem, da osvojim poen. Takva je pozicija, ja sam oslobođen prijema i odbrane, naravno odbraniću ako lopta ide na mene, ali se od mene ipak najviše očekuje da pravim poene, da prolazim. Ali ja i kad napravim poen neko je morao da primi tu loptu, da podigne i mnogo mi znači to što moji saigrači imaju poverenja u mene.“

Nakon što je predvodio ekipu iz meča u meč usledilo je priznanje za sjajnu partiju pruženu u finalnoj borbi. I pored MVP nagrade svakako veći značaj zauzima titula prvaka.

„Najviše mi znači to što smo osvojili, što smo pobedili. E sad, to za MVP nagradu to je dodatna pohvala da sam bio najbolji, jeste prznanje, podstiče mi  samopouzdanje. Ipak, više mi znači da smo pobedili, a i kada bih birao da li da budem MVP ili da pobedimo  naravno izabrao bih trijumf. Posle pobede bili smo veoma srećni, jer ovo nam je prvo zlato da smo osvojili kao ekipa. Bili smo zadovoljni. Svi smo puni elana, čekamo drugi deo lige. Očekujem medalju svakako, ali postoji mnogo timova koji su jaki, u njihovim ekipama ima profesionalnih odbojkaša koje ja ne poznajem ali sam primetio da su kvalitetni“, zvršio je Vereš.  

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB