Marko Stevović: Sam na klizavom putu- „Nemoguće postaje moguće“

1154

Kada neko bicklom dođe na intervju u centru Beograda, jasno vam je da je veoma uporan i spreman na sve- jer takvi morate biti da biste glavnim gradom vozili bicikl. Marko Stevović bio je deo tima koji je Srbiju predstavljao na Zimskim olimpijskim igrama u Pjnogčangu u februaru ove godine. Ovaj momak je  sam kolima prešao 10.000km po Evropi i studije završio među pet najboljih studenata po proseku te se prva rečenica ispostavila i te kako tačnom.

 

„Baviti se skijanjem bilo gde je jako teško, ali donosi jako puno dobra sa sobom. Ljudi te čudno gledaju kada im kažes čime se baviš, jer je stvarno nemoguće trenirati,” kaže Marko na početku razgovora. ,,Počeo sam da treniram sa šest godina, dopalo mi se to što je sport na otvorenom i u prirodi. Počelo je kao obično zimovanje, zatim sam se takmičo na rekreativnom nivou, a potom se učlanio u klub kada sam sam se pkazao kao dobar. Zato mi se i svidelo.” Odlučio je da alpsko skijanje bude sport u kojim će se baviti profesionalno, svestan da su uslovi za to teški i da to zahteva mnogo odricanja. Iako je bilo trenutaka kad nije znao kako dalje, istrajao je u svojoj želji.  „Ovaj sport je gerealno vrlo surov, tako je i na međunarodnom nivou. Iako je lepo to što je sport na otvorenom, sa druge strane uslovi nekada znaju da budu ekstremni: kiša, magla, vetar…Nepredvidivo je. Potrebno je mnogo strpljenja, morate da imate dobre živce i da budete uporni.  Brzo se greške dešavaju, a uslovi su promenljivi. Bilo je trenutaka kada sam bio ograničen i finansijskim i logističkim resursima. Sport je tehnološki zahtevan, potreban je veliki tim ljudi. Dobri takmičari imaju tim od nekoliko ljudi na takmičenju, a ja sam bio sam svoj vozač, trener i serviser. Trazio sam sponzore, radio svoj PR, fundraising. Sve sam radio za svoj san i mogu da budem zadovoljan jer znam da sam uradio sve što sam mogao. Verovao sam u sebe.”

 

Svim profeisonalnim skijašima važno je da što više vremena provedu na snegu i u treningu. Sezona traje tokom cele godine. Početkom leta na našim prostorima, počinje zima u južnim krajevima pa se tako skijaška takmičenja održavaju Argentini i Čileu, što nisu uvek dostižne destinacije. „Mi treniramo na glečerima u Austirji gde isto može da se trenira preko leta. Sezona je za mene počela sredinom novembra. Takmičio sam se na međunarodnim takmičenjima kako bih poboljšao plasman na svetskoj rang listi, iako sam znao da imam normu za Olimpijske igre.” Na takmičenjima Stevović se pripremao za nastup na najvećem takmičenju ove sezone, Olimpijskim igrama u Pjongčangu.  „Posvetio sam se sticanju iskustva kroz neka teška takmičenja koja su na nivou svetskog kupa. Ttražio sam specifično iskustvo u onome što mi je potrebno, a to je bio spust. Osećao sam se bolje jer sam imao priliku da vozim određene staze, kao što je Evropa Kup u Salbahu. To su uglavnom bile brze discipline koje sam vežbao kroz takmičenja. Primetili su se razlika i napredak, ali je nedostajalo još iskustva i treninga. Ipak uradio najbolje što sam mogao u uslovima koje sam imao. Potpuno sam išao sam kolima po Evropi  i prešao 10 000km. Sad kad pomislim zvuči zastrašujuće”, prisetio se Marko.

U januaru prošle godine, Stevović se takmičio na Univerzijadi u Almatiju, a ove godine imao je priliku da bude deo 23. Zimskih olimpijskih igara. To što je bio deo olimpijskog tima Srbije donelo mu je više medijske pažnje i interesovanja za njegov rad. „Sportisti koji odu tamo su odabrani i iz roga razloga zaslužuju neku pažnju, mislim da su nas lepo ispratili i da su zimski sportovi dobili više pažnje. Bio sam pod utiskom čitavog događaja. Svi smo se družili, malo nas je bilo, ali je bilo lepo,” kaže Stevović. Tokom takmičenja, Marko je imao je peh prilikom koga je posekao bradu. Uprkos svim okolnostima, ostvario je rezultat koji je vredan pažnje. ,,Bio sam blizu ostvarenja  svog cilja – da budem u prvih 30, jer sam u alpskoj kombinaciji ušao 33. Na usporenom snimku se videlo da sam zgazio jednu kapiju i zbog toga sam dobio diskvalifikaciju. Drugi rezultat mi je bio 45. mesto,  pa 48. što nije tako blizu prvih 30, ali nije ni  loše s obzirom da je bilo 120 učesnika.”

Stevović je sezonu nastavio u Srbiji i to vrlo uspešno, osvojivši državno prvenstvo u alpskoj kombinaciji, prvi je bio i u veleslalomu, a u superveleslalomu osvojio je drugo mesto.  Naši skijaški centri organizovali su takmičenja koja su mogla da se uporede sa inostranim organizacijama, što je privuklo veliki broj skijaša. ,,Takmičenja u Srbiji su na sve većem nivou. Trke su mogle da se uporede sa onim u inostranstvu. Iako su bili nepovoljni vremenski uslovi, organizatori su sve dobro pripremili. Težinu takmičenja određuje rang skijaša koji učestvuju, a mi svojim rezultatima privlačimo ostale takmičare i mislim da iz godine u godinu sve više takmičara koji dolaze kod nas.” Ipak, ne krije da uslovi za profesionalno bavljenje skijanjem u Srbiji nisu baš odgovarajući. ,,Mi u Srbiji nemamo odgovarajuće terene za spust recimo, drugo: nama trebaju tvrde i zaleđene staze, a to ne odgovara turistima, jer mogu da se povrede. Mislim da bi trebalo da postoji poligon za treniranje u Srbiji jer imamo pristojne planine i svakako bi nam bilo jeftinije. Prezadovoljan sam time što sam imao uticaj na mlade ljude koji su sad mogli da vide otprilike svoj put – kako to izgleda i da vide da društvo prepoznaje i ceni trud i rezultate. Mnogi su mi se javili, verujem da sam ih podstakao da treniraju i da rade. Mnogo nedostaje srpskom skijanju. Najviše ljudima koji su u administraciji nedostaje iskrena želja da sport učine boljim, nedostaje posvećenost cilju opšteg boljitka – naspram ličnih ciljeva, ambicija i interesa,”ističe Marko. Kopaonik važi za najrazvijeniji srpski skijaški centar te ni Marko ne krije da mu je to omiljena planina, ali naglašava da je ipak skup i da i druge imaju potencijala. ,,Teško bih se odlučio gde u Srbiji najviše volim da skijam,ali  verovatno bi to bio Kopaonik. Mi skijaši se uglavnom baziramo na jednoj stazi i na njoj treniramo ceo dan. Ali imamo odlične planine, to je važno, ljudi bi trebalo da probaju skijanje na drugim našim planinama kao što su: Stara Planina, Zlatibor i Mokra Gora.“

Marko je završio osnovne studije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju među pet najboljih studenata po proseku. Nije mu bilo lako, ali mu je obrazovanje podjednako važno kao i sport. Zimi intenzivno skijanje, učenje tokom leta, u pauzi od priprema. To mu je donelo uspeh. „Obrazovanje mi je uvek bilo izuzetno važno i nisam želeo da ga zapostavim.  Verovao sam da mogu obe stvari da radim na vrhunskom nivou. Nisam hteo ni da studiram samo zbog imena i titule nego  sam želeo da steknem pravo znanje koje će mi koristiti. Bilo je vrlo naporno i zahtevno u smislu organizacije vremena, ali nisam nikad sumnjao da to mogu.  Iako sam znao da ne mogu uvek da prisustvujem na predavanjima i vežbama, našao sam dobru komunikaciju sa profesorima, zato sam i izabrao FEFU. Stvar je mentaliteta, šta ti želiš od studija. Moraš da stvoriš vrednost od toga i to zahteva tvoje angažovanje. Bilo je situacija da sam na putovanju čitao knjige za fakultet, ali sam uglavnom tokom leta više vremena mogao da posvetim učenju, a zimi skijanju, tako da sam cele godine bio zauzet. Podstakao bih one koji studiraju da se bave sportom, a obavezno obrnuto“, poručio je ovaj uporni momak.

Znanja koja je stekao na fakultetu upotrebio bi nakon sportske karijere. „Želim da spojim ova dva, ekonnomiju i sport. U periodu nakon završetka moje karijere koji može da se desi bilo kada. Bavio bih se preduzetništvom, možda bih osnovao firmu za sportsku opremu. Diploma fakulteta samo nosi vrednost koju joj ti daš. Ništa te ne čeka po samom završetku, potrebno je puno angažovanja, da svoje mesto zasluziš i osvojiš.“

Skijanje je adrenalinski sport, a Marko ne miruje ni kada nije na snegu. “Volim ekstremne sportve. Radio sam kao instruktor kajta i windsurfa – sportova  na vodi, to verovatno volim zbog adrenalina. Takođe, volim kulturne događaje, film, pozorišta. Imam osećaj da nedostaje izbora i aktivnosti za moju generaciju, u Beogradu. Podstakao bih svakoga da korisno upravlja svojim vremenom, konstantno se unapređuje i razvija. Meni je sport puno doneo, ali najvise mi je važan zato što razvija i duh i telo,” ističe Stevović pri kraju ovog razgovora. Marko je aktivan i na društvenim mrežama, posebno na Instagramu gde je upisan simpatičnim nadimkom “Crmpurasti”.

Nakon svih poteškoća koje je imao i bez adekvatnih uslova, Marko Stevović nastavlja da živi svoje snove i da iz sve izvuće ono najbolje. Smatra da nikada ne treba odustajati od onoga što želimo i svima daje jasne poruke. ,,Motivacija mi je da izvučem najbolje iz sebe. Uspeo sam da iz bavljenja sportom naučim  stvari koje će mi biti dobre i za druge aspekte života: upornost, motivacija, samopouzdanje. Retko ko je spreman da se provuče kroz „mučenje“. Ljudi ne bi trebalo da odustaju od svojih snova već da veruju i da pomeraju granice. Nemoguće stvari postaju moguće onda kada ih neko prvi put uradi.

 

 

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstRezultati: Rukometna liga USSB
Naredni tekstSingidunum demonstrirao silu
Studentkinja sam novinarstva na Fakultetu političkih nauka. Bavljenje novinarstvom znači ispunjenje mojih želja. Ne mogu da zamislim dan bez radija i sportskih vesti. Želja mi je da izveštavam sa velikih sportskih takmičenja. Kontakt: urednik@sportindeks.rs