Marina Radović: Mašinac i košarka za ispunjen život

858

Marina Radović je studentkinja druge godine na Mašinskom fakultetu  i košarkašica ŽKK Karaburma, gde je iz Crvene zvezde došla na jednogodišnju pozajmicu. U Zvezdi je napravila svoje prve košakrkaške korake, a od prošle sezone nastupa i za studentsku ekipu Mašinca. Radovićeva je odličnim igrama u studentskoj ligi izborila mesto u univerzitetskoj reprezentaciji Beograda, koja je prošlo leto bila učesnik Evropskih univerzitetskih igara u Holandiji.

Finalni dan USSB

 

Zašto  ste  izabrali košarku?

Za košarku sam se odlučila još u petom razredu. U to vreme moja sestra Maja je trenirala, pa sam i ja krenula njenim putem. Evo, nekoliko godina kasnije zajedno igramo za ekipu Mašinskog fakulteta.

Ko su Vaši košarkaški uzori?

Nemam nekog omiljenog igrača. Volim da gledam određene pojedince i da od svakog “pokupim” po nešto, što ću kasnije da primenim u svojoj igri.

Igrali ste u Crvenoj zvezdi, a sada trenutni nastupate u ekipi Karaburme. Kako izgleda igranje za jedan, a kako za drugi klub?

 U Crvenu zvezdu sam došla sa 11 godina i veliko mi je zadovoljstvo što sam nastupala za jedan od naših najvećih klubova. U Zvezdi sam igrla i trenirala na visokom nivou, dok je u Karaburmi  malo drugačiji pristup. Navikla sam na ozbiljan način rad,  pa i sada kada sam kapiten u Karaburmi, radu pristupam na isti način kao dok sam igrala za Crvenu zvezdu.

Marina CZ
Pored Karaburme, možemo da Vas vidimo i u sastavu Mašinskog fakulteta, koji se takmiči u studentskoj ligi Beograda. Koliko je bitan univerzitetski sport i koliko Vama znači što imate priliku da predstavljate svoj fakultet?

Igranje za Mašinac mi dosta znači. Volim tu atmosferu koju prave ljudi iz našeg sportskog društva. Svi se družimo, pratimo jedni druge i dajemo podršku. Univerzitetski sport je jako važan, jer je to način da se student opuste, zabave i druže. Znam sa kolikim nestrpljenjem moje  kolege i kolegince iščekuju vikend i utakmicu, a o sreći i radosti zbog postignutoj koša da ne pričam.

Profesionalno se bavite košarkom, ali ni pitanje visokog obarzovanja niste stavili u drugi plan. Koliko su profesionalni sport i akademsko obarzovanje (ne)spojivi?

To uglavnom zavisi od čoveka do čoveka. Ja za sada uspevam da se organizujem na pravi način. Mogu da kažem da mi u većini slučajeva i  fakultet izlazi u susret  po pitanju mojih profesionalnih obaveza.

Sa kojom košarkašicom iz Crvene zvezde, a sa kojom iz Mašinca najbolje sarađujete na terenu?

Iz ekipe Mašinca, definitivno najbolje sarađujem sa Majom Ljiljak, koja igra na poziciji plejmejkra.  U Zvezdi je situacija bila malo drugačija. Ne mogu da izdvojim nijednu igračicu, jer su se devojke stalno smenjivale, a ja sam se svakoj prilagođavala i sarađivala na pravi način.

Sestre Radović
Sestre Radović

Prošlo leto bili ste u sastavu univerzitetske selekcije Beograda, koja je nastupala na Evropskim univerztetskim igrama u Roterdamu. Kakva iskustva nosite sa tog takmičenja?

Našu reprezentaciju činilo je dosta starijih igračica, koje su posle toga potpisale ugovore za neke inostrane klubove. Morao si da odigraš najbolje što možeš, da ih ispratiš u igri i meni je bilo veliko zadovoljstvo što sam bila deo jedne takve ekipe.

Kakva su očekivanja Mašinca u ovoj sezoni? Možete li da nadmašite prošlogodišnji rezultat?

Kao i do sada, daćemo svoj maksimum. Uz podršku naših navijača pokušaćemo da ponovimo rezultat iz prošle sezone, a pozitivan duh može da nas odvede i korak dalje.

Sportsko društvo Mašinac
Sportsko udruženje Mašinac


Na šta ste najponosniji u dosadašnjoj karijeri?

Najponosnija sam na to što sam sa Crvenom zvezdom osvojila državnu titulu u juniorskoj konkureniciji. Pored toga, drago mi je što sam već posle prve sezone u studenskoj ligi dobila priliku da budem u sastavu univerzitetske selekcije Beograda. Presrećna sam što sam bila deo svega toga.

Čime se bavite kada niste na košarkaškom terenu?

Kada ne igram košarku, uglavnom vreme provodim u spremanju gradiva za fakultet, ali dosta vremena posvećujem i čitanju knjiga.

Ko su vaši najverniji navijači?

Uglavnom to su moji roditelji i dve starije sestre. Tu je i Nikola, moj dečko, koji takođe studira i  igra košarku za Mašinac.  Nikola je uvek tu da me podrži i da mi da pravi savet.

Kakvi su Vam planovi za dalji nastavak karijere?

 Sada želim da se maksimalno posvetim fakultetu, ali isto tako želim da dam i svoj maksimum u košarci. Nisam opterećena kojim će mi putem dalje ići karijera, jer se osećam ispunjeno dok studiram na Mašinskom fakultetu i uporedo igram košarku.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstMedicina srušila GRF
Naredni tekstPolicajke preslušale doktorke
Studentkinja Fakulteta političkih nauka.U Sportindeksu je od njegovog osnivanja. Voli timske sportove. Mail: dejana.popovic@sportindeks.rs Moji tekstovi