Luka Pešić – Veća je trema pred intervju nego protiv Crvene zvezde

1932

Ne može se mnogo studenata pohvaliti da uspešno gradi sportsku karijeru i uporedo postiže sve fakultetske obaveze. Ne može se ni mnogo njih pohvaliti činjenicom da su se kao klinci izdvajali i uvek trenirali sa generacijama koje su par godina starije. A ne može se ni mnogo njih pohvaliti da je na terenu čuvalo Bilija Berona ili Kevina Pantera. Ipak, Luka Pešić može! Luka je student Fakulteta organizacionih nauka, stalni član košarkaške postave svog fakulteta, kao i bek Radničkog sa Crvenog krsta. Ovaj dvadesetdvogodišnji Valjevac sa svojim klubom izborio je plasman u Drugu ligu Srbije, a kao nagrada za uspešnu sezonu došlo je i učestvovanje u Kupu  Radivoja Koraća, posle punih osam godina. Mlada i perspektivna ekipa koja broji šest studenata u svom sastavu je i ujedno jedina ekipa koja u Kupu nije imala pomoć nekog igrača iz inostranstva. U pauzi od onlajn predavanja, učenja i treninga Luka iz karantina priča o svojim košarkaškim počecima, plasmanu i utiscima nakon Kupa i kako to da nije imao tremu pred okršaj sa Crvenom zvezdom, šta mu je studentska liga doprinela i zašto daje prednost fakultetskoj diplomi naspram košarkaške karijere.

Finalni dan USSB

Odluka da se bavi košarkom ispostavila se kao prava vanškolska aktivnost i ubrzo je postala njegova ljubav kojom se i danas bavi. „Jedinstven put, možda sam bio prvi razred osnovne škole, najbolji drug iz naselja je trenirao košarku i pitao me je da treniramo zajedno. Tada ništa nisam trenirao pa sam pristao i jednostavno sam zavoleo taj sport. Počeli smo u Košarkaškom klubu Metalac, ali to je vrlo kratko trajalo, jer se cela ta škola košarke u tom periodu raspustila i onda smo prešli u drugi gradski klub koji se zvao Sodeks, kod Branka Milisavljevića. Taj drug i ja smo se odmah izdvojili, prebacili su nas u starije grupe. Uvek sam u mlađem periodu bio sa generacijama koje su malo starije od mene“. Pored Metalca i Sodeksa u Valjevu je postojao još jedan klub, Zicer. Spajanjem Zicera i Sodeksa nastao je Student, uglavnom poznat po tome što je Miloš Teodosić svoje prve košarkaške korake načinio baš u tom klubu. „To se desilo u periodu kadeta i tada nas je preuzeo Radomir Simić koji me je vodio do juniorske generacije i dok nisam prešao u Beograd. Zbog toga bih njega mogao da izvojim kao nekog ko me je prepoznao i zasigurno imao najveći uticaj na moju igru“.

Dolazak u Beograd i studentski način života uneli su mnoge promene kojima je Luka morao da se prilagodi. „Kada sam spremao prijemni trenirao sam sa ekipom Mladosti iz Zemuna. Slađan Stojković koji je tada bio predsednik kluba mi je kao najbolje rešenje, pošto studiram, predložio Radnički koji se tada borio za prvu B ligu i od 2016. godine ja sam član Radničkog sa Crvenog krsta“. Sada se postavlja pitanje kako je moguće uskladiti treninge, fakultetske obaveze, učenje i društveni život. Razumevanje kluba i podrška najbližih predstavljaju oslonac. Ipak, kao najbitniju stavku Luka izdvaja organizaciju. „Svaki drugi dan imamo dva puta dnevno trening. Obavezni treninzi su timski, oni su oko pet, šest uveče, a imamo i dve grupe za teretanu, ti treninzi su ujutru. Između idem na fakultet, na FON-u imam mogućnost da izaberem grupu sa kojom slušam vežbe što mi mnogo olakšava. Recimo, kada je počeo pripremni period drug i ja smo imali ispite u sred ispitnog roka, trener nam je dao tri, četiri dana slobodno za učenje. Svi smo studenti i fakultet je prioritet, a trener je mlad i sve to razume i nema nikakvih problema“.

Kao jedan od najvećih izazova u karijeri i nešto za šta se ekipa pripremala tokom cele sezone su kvalifikacije za Kup Radivoja Koraća. Nakon pobede nad ekipom Napretka iz Aleksinca u četvrtini finala tim sa Crvenog krsta bio je korak bliži cilju o kojem poslednjih osam godina sanja. Sledeća je bila utakmica protiv Novog Pazara i to na domaćem terenu. Desilo se upravo ono što Luka smatra svojim, do sada, najvećim sportskim uspehom, plasman na Kup Radivoja Koraća. „S obzirom na to da Novi Pazar igra i Košarkašku ligu Srbije i ABA 2 ligu, a tu su i dodatne kvalifikacije za Kup došli su nam u nekom periodu njihovog zamora. Mislim da su imali četiri utakmice u sedam dana i još dolaze na naš teren, to rečima ne može da se opiše. Sve staje u tih 40 minuta. Od prvog trenutka smo mi diktirali tempo utakmice i pobedili. Emocije su bile neverovatne“. Jasno je bilo da nakon pobede BKK Radnički odlazi u Niš, jedina želja bila je da se u toku žrebanja izvuku Partizan ili Zvezda. „Prvo su izvukli FMP a ja sam vikao „nemoj nas, nemoj nas“ i izvukli su Dinamik, posle toga izvukli su Crvenu zvezdu i molio sam se „ajmo mi, ajmo mi“ i izvukli su BKK Radnički, a taj osećaj ne umem da opišem“, kroz osmeh dočarava Luka.

Ekipa sastavljena od mladih i neafirmisanih igrača našla se pred do tada nepoznatim protivnikom, evroligašem. Tim koji je zasigurno fizički spremniji, sa značajno većim budžetom, inostranim pojačanjima i značajnim iskustvom izazazvao je razna osećanja ali ne i predaju. „Bilo je dosta šale na račun te utakmice, ali ni u jednom tenutku nije bilo onoga „E idemo tamo, pobediće nas Zvezda i idemo kući“. Stegli smo zube, pripremamo se i idemo da se borimo, a rezultat će se sam pokazati“.

Dva dana profesionalnog sportiste u čijem životu ne postoji ništa osim košarke naveli su Luku da poželi takav život. Najveći uticaj ostavio je početak utakmice. „Pevanje himne i prozivanje, publika. Svako od nas je držao za ruku po jednog dečkića i pri prozivci trčao i izvodio ga na teren. Sva ta ugašena svetla, himna učinili su da mi srce zaigra. Sećam se veče pred utakmicu, da me je cimer Marko Lazović pitao „Da li bi voleo da se baviš košarkom“, rekao sam mu kao iz topa „da“, posle utakmice, sve te emocije su to i potvrdile“.

Ni malo lak zadatak nije bio pred Lukom u toku utakmice. Zvezdaš, ali ovoga puta na drugoj strani. Morao je da da sve od sebe da njegov omiljeni igrač ne primi loptu ili da koš. „Berona sam želeo da vidim. Bila mi je uloga da čuvam njega ili Kevina Pantera. Ali Bili mi je ostavio najupečatljiviji utisak. Bitno je da kada izađeš na teren misliš da si najbolji, i ako su Beron ili Kevin Panter stajali preko puta mene ja sam u glavi imao da sam bolji, da mogu da ih sačuvam. I trener kada nas je motivisao pred utakmicu, pre nego što smo krenuli u halu rekao je „Samo ću vam reći da oni u tom trenutku igraju za Zvezdu samo zato što su u nekim trenucima imali više sreće nego vi“, i meni je to dosta podiglo samopouzdanje“.

Tempo igre ekipe iz Evrolige i momaka koji igraju Drugu ligu Srbije znatno se razlikuje. Velika prednost daje se fizičkoj spremnosti Zvezde. Takođe, neiskustvo momaka sa Krsta je još jedan od faktora koji značajno ide u prilog Evroligaškoj ekipi. Bez obzira što tri zrela igrača predvode ekipu to nije blo dovoljno da se suprotstave aktuelnom šampionu Srbije. „Zadovoljan sam, mislim da smo imali dosta dobrih trenutaka u utakmici. Mi smo utakmicu gubili u njihovim serijama od po 10:0 ili 15:0. Bilo je kao takmičenje Novaka Đokovića i Dušana Lajovića“.

Sam značaj i uticaj Kupa prikazao se u nastavku sezone. Samopouzdanje je sada na većem nivou i to se pokazalo preokretom na gostujućem terenu ekipi iz Zrenjanina. Ekipa pod vođstvom Gorana Vučkovića uspela je da u poslednjoj četvrtini u potpunosti diktira tempo igre i rezultat preokrene na svoju stranu sa postignutih 23 poena. „Dobili smo samo poslednju četvrtinu i to preokretom, ja sam igrao dobro dao sam 13 ili 14 poena, bio sam pokretač preokreta i tu bih utakmicu izdvojio ove sezone. U svakom trenutku neki drugi igrač može da donese veliki doprinos utamici, to je naša prednost“.

Uspesi ne manjkaju ni u fakultetskoj ekipi. FON je prethodne godine osvojio SUUB ligu i BeST. „Dve godine zaredom osvajamo BeST i to nam je jedna od dražih pobeda jer FON dugo nije osvajao taj turnir“. Brojne uspehe opravdava činjenica da je atmosfera u ekipi pre svega drugarska i kako Luka kaže „ne može se uporediti ni sa jednom drugom atmosferom“. Partije u dresu fakulteta i višegodišnje nastupanje u studentskoj ligi Luki podižu samopouzdanje ali i pružaju značajno iskustvo.  „U početku, više slobode sam dobijao igrajući za FON nego za Radnički. Kroz utakmice studentske lige, naročito kada je slabiji protivnik, stiče se samopouzdanje, a u sledeću utakmicu ulazimo iskusniji i bolji“.

Nekoliko puta u toku razgovora Luka je zaključio da je u ostvarivanju ciljeva organizacija najbitnija. Pri kraju razgovora i nakon neskrivenog oduševljenja dok je pričao o profesionalnoj košarkaškoj karijeri, nametnulo se pitanje čemu treba dati veću prednost, obrazovanju ili karijeri sportiste? „Obrazovanju dajem veću prednost. Profesionalno bavljenje košarkom pored dosta pozitivnih strana sadrži i dosta mana. Da bismo se bavili profesionalno sportom treba dosta sreće, da se kockice slože. Što se tiče obrazovanja sve zavisi od tebe, 5% zavisi od profesora a, 95% zavisi od tebe, da li ćeš naučiti i spremiti ispit“, zaključuje Luka.

Samopouzdanje na terenu mu ne manjka, priznaje da čak nema ni tremu prilikom takvih događaja. Ipak, ovaj intervju je izazvao dozu nesigurnosti jer se poprilično razlikuje od izjava nakon uzbudljive utakmice. „Izjava posle utakmice traje 20 sekundi, a ovo već 50 minuta. Veća mi je trema bila sada nego protiv Zvezde. Zapravo protiv Zvezde nisam ni imao tremu, ljudi mi ne veruju kada kažem, ali čekaš takvu priliku ceo život, pa kako da se uplašiš pred tako nešto? Generalno nemam tremu, imao sam je u početku, za FON recimo, ali navikao sam se na to“.

Želja iz detinjstva da postane profesionalni košarkaš još uvek živi u njemu. Uzbuđeno čeka sledeću sezonu i potencijalnu nadu da će ponovo zaigrati u Kupu Radivoja Koraća. Do tada, ostaju mnoge fakultetske i sportske obaveze kojima se treba posvetiti.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB