Kuglanje – Od faraona do Vilmoša Zavarka

1034

Kuglane su odavno prerasle u mesta za druženje i zabavu, a malo ko danas moze da pretpostavi da je Srbija u tome najbolja. Ne u druženju i zabavi. U kuglanju. Sportindeks vam predstavlja kuglanje na malo drugačiji način. Kuglanje kao sport, kao razlog odricanja da bi se stiglo do svetskog vrha.

Finalni dan USSB

 Jugoslovenski kuglački savez osnovan je 21. februara 1932. u Zagrebu. Osnivači su bili klubovi Tratina, Zora i Zvegla iz Zagreba. Prvo državno prvenstvo u Jugoslaviji održano je 1937. u Novom Sadu sa osam ekipa, dok je 1. septembra 1948. godine, takođe u Novom Sadu održana osnivačka Skupština Kuglaškog odbora Vojvodine. Fiskulturni savez Jugoslavije je prihvatio osnivanje, a prvi predsednik bio je dr Ivan Melvinger. Iste te godine je i u Zagrebu osnovan Kuglački savez Hrvatske.

Savez kuglaških sportova Jugoslavije osnovan je 1949. godine u Beogradu i objedinjavao je kuglanje, boćanje i kuglanje na ledu – karling. Od 1953. deluje kao Kuglaški savez Jugoslavije za kuglanje na devet čunjeva.

Jugoslavija je bila osnivač Međunarodne kuglaške federacije (FIQ) 27. januara 1952. godine u Hamburgu, zajedno sa Belgijom, Finskom, Švedskom, Švajcarskom, Austrijom, Luksemburgom, Francuskom i Nemačkom.

Na kuglani sa četiri staze Doma JNA u Beogradu 1953. održano je prvo Prvenstvo sveta u kuglanju na devet čunjeva. Od tog prvog šampionata sveta u kuglanju do poslednjeg održanog ove godine u Zalagersegu u Mađarskoj, Kuglaški savez Srbije okitile su 184 medalje, od toga 101 seniorska, 59 juniorskih i 24 kadetske. Od raspada Jugoslavije 1992. na Šampionatima sveta i pojedinačnim Svetskim kupovima je osvojena 121 medalja. Seniori imaju 35 odličja, juniori 40, a kadeti su se okitili sa 22 medalje. Prvu medalju (bronzanu)  u muškoj konkurenciji na Šampionatima sveta osvojio je 1953. u Beogradu Jugosloven Zvonko Kružić, dok je prva Šampionka sveta postala Jelica Šincek iste godine u Beogradu. Ta 1953. bila je pobednička godina i u ekipnoj muškoj konkurenciji. Sastav koji se popeo na svetski tron bio je: Dujam Smoljanović, Stanko Hladnik, Vlado Martelanc, Dušan Denić, Eugen Kobal i Stanko Pogepšek. Kuglašice Jugoslavije su tada bile druge, odmah iza Austrijanki.

Kratka istorija sporta
Britanski arheolog ser Flinders Petri otkrio je 1930. godine u Egiptu, u grobnici kod Luksora staroj 5.200 godina, devet konusnih čunjeva od alabastera sa četiri kugle od kamena porfira i kapijom od mermera iz tri dela. Ta kapija se i danas zadržala u ovom sportu kao graničnik za liniju prestupa kod zaleta. Danas se čuvaju u muzeju u Oksfordu a kopija je u bowling „Kući slavnih“ u Sent Luisu u SAD.

Rimski legionari su kuglanje doneli u Evropu gde je bio veoma popularan sport. Kuglanje na devet čunjeva u SAD su doneli nemački i holandski iseljenici još u 17. veku.

 Šta se promenilo u kuglanju 60 godina nakon prvog Prvenstva sveta, a šta je ostalo isto, koliko su uspešni srpski kuglaši, u kojim uslovima treniraju, koliko klubova danas u Srbiji postoji i još mnogo toga o radu Kuglaškog saveza Srbije (KSS) uspeli smo da saznamo iz „prve ruke“, od predsednika Kuglaškog saveza Srbije Uroša Dragojlovića. Priču smo započeli sadašnjim stanjem kuglanja u Srbiji.

Uredbom Vlade Srbije omogućeno je da sportisti dobijaju priznanja u olimpijskim sportovima. Formirana je komisija za donošenje zakona o dodeli nagrada za uspehe sportista i u neolimpijskim sportovima. Mi insistiramo na donošenju tog zakona. Ta uredba, odnosno regulisanje zakona, utiče na to da se mnogo mladih ljudi opredeljuje upravo za olimpijske sportove. Bez obzira na sve to, mi postižemo fantastične rezultate i to upravo zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta koje nam izlazi uvek u susret bez obzira na krizu. Moram da naglasim da bez njihovih para ne bi bilo ni kuglanja u Srbiji “, rekao nam je gospodin Dragojlović.

Takođe, uspeli smo da saznamo i šta danas ne funkcioniše baš najbolje u ovom malom sportu po popularnosti a ipak velikom po svetskim i evropskim odličjima.

Što se tiče infrastrukture i broja kuglana koje su na raspolaganju našim kuglašima, situacija je loša. U Beogradu devet klubova koristi jednu kuglanu. Poređenja radi, Bosna i Hercegovina ima više kuglana a mi imamo više osvojenih zlata. Ipak, trudimo se da kuglašima obezbedimo dobre pripreme za svetska i evropska takmičenja i dobre uslove za rad. Osnovni problem, ne samo u kuglanju nego i u ostalim malim sportovima je nedostatak terena, u ovom slučaju kuglana, ali i nedostatak stručnog kadra. Stalno ističem da je najbitnije da sa najmlađima treba da rade najstručniji“, govori za Sportindeks predsednik kuglaškog saveza Srbije.

Prisećajući se svih dosadašnjih uspeha srpskih kuglaša, predsednik KSS-a Dragojlović spomenuo je, blago se osmehujući, nekoliko puta jedno veliko ime današnje srpske kuglaške scene.

Delovaće subjektivno ali je pre svega realno. Mi imamo sportistu kakvog nema ovaj sport na svetu što se rezultata tiče.  To je naš Vilmoš Zavarko. Nijedan srpski sportista nije tako dominantan u odnosu na konkurenciju u Evropi i svetu kao što je on. U rangu je sa Novakom Đokovićem. Zapravo, nije. Nole izgubi meč, ovaj naš ne može ništa da izgubi. On je prvi na svetskoj rang listi poslednje tri godine. On je pojedinačni svetski rekorder i 14 puta prvak sveta“.

za istoriju Vilmos zavarko pored semafora sa novim svetskim rekordom

Nastavljajući da priča o uspesima svojih kuglaša, gospodin Dragojlović nije odoleo da ne napravi malo poređenje Srbije i Nemačke i tako bolje objasni čitaocima Sportindeksa o kakvom trudu i podvigu naših kuglaša se radi.

Ja uvek polazim od toga da jedna Nemačka ima deset hiljada kuglaških klubova koliko jedna Srbijica ima u svim sportovima. Polazim od toga da ima 200 000 registrovanih kuglaša u odnosu na naših 1 500. I mi postanemo svetski prvaci u sred jedne takve Nemačke, možete li da zamislite?“ objašnjava, s razlogom ponosni Dragojlović.

Na pitanje šta je presudno uticalo na to da postanemo bolji od čitave Evrope i sveta predsednik KSS-a nam je rekao:

Imamo dobru školu. Imamo ceo jedan sistem koji, što je najbitnije, funkcioniše. Postoje kampovi koji odlično rade i u koje šaljemo naše mlade kuglaše. Svi naši kuglaši su prolazili kroz te kampove i škole. Insistirao sam da sa svima njima rade najbolji selektori i stručnjaci. Zato… Beograd zaslužuje da ima još jednu kuglanu“.

Srbija je bila jedina zemlja koja je uspela da u istom ciklusu takmičenja objedini sve tri ekipne muške svetske titule: seniori (2011), juniori (2012.) i kadeti (2011). Seniori su dvostruki šampioni sveta (2009. i 2011.), kao i juniori (2010. i 2012.)

Da ovaj mali sport jako svetli dokazuju i prostorije Kuglaškog saveza Srbije na čijim zidovima uskoro neće biti mesta za nove medalje. Dok ne stignu nove medalje, čelnici i treneri kuglaških klubova i svi sportski radnici u KSS-u na čelu sa predsednikom Urošem Dragojlovićem trudiće se da održe kvalitet mladih kuglaša na najvišem mogućem nivou i da predstavljaju svoju zemlju u najboljem svetlu.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB