Kristina Vasić: “ Na DIF-u važi parola važno je učestvovati i pobediti.”

637

Rođena Valjevka koja je već u sedmom razredu sama uz bezrezervnu podršku roditelja prešla u Beograd tačnije u Crvenu zvezdu idući za ostvarenjem svojih snova Kristina Vasić danas odbojkaški i fitnes trener priča o prošloj sezoni, svojoj karijeri ali i o tome koliko je dobro i pre svega zdravo baviti se sportom.

 

“ Pošto na početku prethodne sezone DIF uopšte nije imao ekipujer je došlo do smene generacija ja sam preuzela na sebe da je napravim i krenula sam u realizaciju tog plana. Od starijih igračica ostala je samo Jovana Marčetić tako da sam morala da nađem način da priđem devojkama iz prve i druge godine, pa sam išla po predavanjima i upoznavala ih sa tim da postoji fakultetska ekipa u odbojci i da se prijave odbojkašice koje su zainteresovane. One su dolazile na probne treninge kako bih ja videla ko šta može i odmah na startu sam im rekla da su sve one u ekipi i da će sve igrati u nekom trenutku. Činjenica da smo odmah u prvoj sezoni osvojili titulu govori da nisam pogrešila u selekciji i da su to pre svega dobre devojke sa kojima se družim i van terena, a rezultat je samo produkt tog timskog duhate hemije.

 Pretprošle sezone DIF nije imao ekipu i svi su se šalili na njihov račun. Ove godine ih je okupila popularna Kika i tiho bez pompe osvojile su studensko prvenstvo sa samo jednom izgubljenom utakmicom.

Na startu prošle sezone osnovna ideja mene kao kapitena je bila nda pokušam pre svega da napravim timodnosno uspostavim sistempošto u prethodne dve sezone DIF praktično nije imao ekipu, a mene je to iskreno pogađalojer kao što vidite imamo kvalitet za velike dometeKroz grupnu fazu smo prošli sa samo jednim porazom od ekipe Bezbednosti koja je u tom trenutku zaista bila bolja i zasluženo pobedilaUsledio je prolazak grupe i četvrtfinalni duel sa odličnom ekipom Filološkog fakulteta koja je uvek pretedent da se bori za neku od medalja. U taj meč smo ušle koncentrisano i motivisano tako da smo lakše nego što sam očekivala pobedile i plasirale se u polufinale, takođe ovaj meč predstavlja i prekretnicu u stvaranju tima jer smo od tog trenutka zaista to i postale. Posle odličnog izdanja u četvrtfinalu devojke su postale svesne svog kvaliteta i činjenice da igramo polufinale, i ako to na početku sezone niko nije mogao da pretpostavi. U uzbudljivom i kvalitetnom meču slomile smo izuzetan otpor ekipe Fakulteta bezbednosti i  tako se plasirale u veliko finale, gde nas je čekala borbena ekipa Medicinskog fakulteta. Pored toga što smo igrale finale što je motiv sam po sebi imale smo i dodatan motiv da veoma uspešnu sezonu FSFV-a sa nekoliko titula mi dodatno uveličamo, a to smo na kraju i uspeli.

vremenu besparice Fakultet za sport i fizičko vaspitanje se na sve načine trudi da obezbedi uslove kako bi njihovim studentima bila čast da predstavljaju fakultet.

Podrška fakulteta bi mogla da bude malo veća što se tiče inostranih turnira pošto mi nismo imale priliku da učestvujemo na njima, a devojke kao i ja imamo veliku želju, a realno imamo i kvalitettako da se nadam da  će se nešto promeniti na tom polju. Ono što mogu da pohvalim fakultet jeste da su nam obezbedili dresove i termine za treninge , koje mi nismo koristili jer je teško uraditi nešto za sat vremena, a i jedva smo uspevali da se skupimo za utakmice, a kamoli za treninge pošto devojke imaju obaveze od fakultetskih do klubskih.

 Naravno osvrnuli smo se i na njenu odbojkašku karijeru koju je počela u rodnom Valjevu da bi potom kao veliki potencijal prešla u Crvenu zvezdu, sa kojom je osvojila praktično sve u mlađim kategorijama, zatim Radnički i na kraju Beograd.

Prekretnica u mojoj karijeri predstavlja odlazak iz rodnog grada Valjeva u Beograd. Tačnije u sedmom razredu bila je organizovana prijateljska utakmica sa Crvenom zvezdom kako bi oni mene videli. Posle utakmice su mi dali ponudu gde su moji roditelji rekli da je prihvatim kako se posle ne bih kajala, jer su oni propustili slične prilike u svojoj mladosti. Provela sam prelepih pet i po godina u Zvezdi, gde smo osvajali državna takmičenja u svim uzrastima osim u mlađem juniorskom. Usledila je pozajmica pa i potpuni prelazak u Radnički sa kojim sam uspela da uđem u Super ligu. Nakon toga još jena prekretnica u mojoj karijeri kada sam prednost dala akademskoj u odnosu na sporsku, pa nisam igrala neko vreme da bi prošle sezone odigrala za OK Beograd.  Pored ovih uspeha učestvovala sam i na dve Balkanijade u bičvoleju.”

Danas radi kao trener u dva odbojkaška kluba, kao svoje prve ljubavi i u jednoj teretani kao personalni  trener što je sada njena preokupacija.

Trenerskim poslom sam počela da se bavim kako bi prvenstveno deci prenela iskustvo koje sam stekla u dosadašnjoj karijeri, a mogu da kažem da ga imam. Osnovni cilj pored toga što ih učim da budu dobri odbojkaši jeste da ih naučim da budu dobri ljudi, jer je to najbitnije. Danas su deca vezana za kompjutere i telefone tako da se veoma slabo kreću, sa druge strane roditelji ih dovode na treninge, presvlače ih, vezuju im kosu jednostavno im ne daju slobodu, gde se ja trudim da to promenim barem u mom klubu. Sa druge strane nešto sa čim bih želela u budućnosti da se bavim jeste personalni trener, gde ni kod odraslih situacija nije ništa bolje, slabo kretanje, nezdrava ishrana dovodi do bolesti, tako da se i tu trudim da nešto promenim u navikama tih ljudi.

eri društvenih mreža i neverbalne komunikacijesve manjeg kretanja i ishrane u vidu brze hrane ljudi postaju otuđeni i bolesni, a sport je dobra prevencija i jednostavno rešenje za sve ove probleme. Zato pratite primer naše glavne junakinje i bavite se sportomizađite napoljepokrenite se.

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstNajava: Počinje odbojkaško Prvenstvo USSB-a
Naredni tekstBankari bolji od Računarskog fakulteta
Student sam Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo. Ukoliko se jednog dana definitivno odlučim da budem sportski novinar, želeo bih da pratim košarku, kao svoj omiljeni sport i sport kojem sam posvetio sedam godina intezivnih treninga. Cilj koji bih voleo da ostvarim jeste da jednog dana komentarišem derbi sa koleginicom.