Kotrljajuće kamenje- sport koji osvaja Srbiju

480

Marko Stojanović, popularni glumac i pantomimičar, se pored svojih obaveza na „daskama koje život znače“ bavi i karlingom. On je pokretač ovog sporta u Srbiji i trenutni predsednik Nacionalnog saveza za karling Srbije. U razgovoru za Student gospodin Stojanović nam je ispričao o počecima karlinga kod nas i o trenutnom statusu karlinga u Srbiji.

Finalni dan USSB

Iako je na našim prostorima karling sve popularniji, dosta ljudi i dalje ne zna njegove osnovne principe. Da li biste mogli da pojasnite o kakvom sportu je reč?

Karling je zimski olimpijski sport koji se igra na ledu i u kom je cilj imati što više svog kamenja što bliže centru mete (kućice) koja je iscrtana na ledenom terenu dužine 45m i širine 5m. Takmiče se dve ekipe koje broje po 4 člana i svaki baca po dva kamena, jedan pa drugi naizmenično sa protivničkim igračem. Karakteristično je da, unutar ekipe, svi rade sve. Svako mora da baca kamen i da „čisti“ (da bi se smanjilo trenja i ubrzao kamen). Sve u svemu, karling je nadmetanje veštine i pameti u kom pre svega dolaze do izražaja timske sposobnosti.

Otkud karling kod nas?

Kada sam 1992 bio u Parizu da učim pantomimu,  video sam karling na TV-u i “umro sam od smeha”. Pomislio sam „šta ovi čiste led i guraju tamo neke čajnike“. Dve godine kasnije, kada sam se vratio u Beograd, pokušao sam da nateram drugare da osnujemo klub, bezuspešno. 1998. sam video da je karling postao olimpijski sport i opet sam krenuo da ih ubeđujem „ajde da igramo karling, da odemo na olimpijski igre“ zainteresovali su se, ali je sve ostalo na rečima uz kaficu. Tako je bilo sve dok nisam upoznao Miodraga Kastratovića, sadašnjeg generalnog sekretara, koji je dugo u plesnom sportu i koji je znao kako se organizuju i prave sporske organizacije. 2003. Godine smo formirali jednu organizaciju, paralelno mušku i žensku, a godinu dana kasnije Karling savez Srbije i Crne Gore.

 

Kako ste se snalazili na početku?

Nakon formiranja saveza kontaktirali smo svetsku i evropsku federaciju i bugarsku federaciju. Ljubomir Belinov, generalni sekretar bugarske federacije, nas je stvarno prihvatio bratski. Bili smo njegovi gosti na evropskom prvenstvu 2004. godine u Sofiji, kada su nas primili u pridruženo članstvo Evropske karling federacije. Par meseci kasnije došao je u Beograd, doneo kamenje, doveo deo muške i ženske reprezentacije i jednog takmičara u kolicima i 18.-19. februara 2005. godine  smo napravili prvu prezentaciju ovog sporta na starom DIF-u. Došlo je preko 300 ljudi. To nas je obavezalo da krenemo ozbiljno i od tad radimo punom parom.

Prvo takmičenje na koje ste otišli bilo je Evropsko prvenstvo 2006. Kakva iskustva nosite sa tog takmičenja?

Pre tog takmičenja smo prvi put išli ozbiljno da treniramo, 10 dana u Kanadi, i tri dana nakon povratka smo seli u avion za Bazel. Bez dresova, jer je oko njih nastao “nabavno-transportni” problem. U Kanadi smo od proizvođača opreme „Goldline“ dobili opremu vrednu 5000 dolara, ali dresovi nam nisu stigli na vreme jer je trebalo da se izvezu naša imena i zastava Srbije.Tada sam hitno pozvao svoju suprugu koja je sa Miodragom kupila neke dukseve na buvljaku i odštampala imena da bi nam ih sutradan poslala po Luki Tešanoviću, koji je dolazio da izveštava. Pošto dresovi nisu bili oprani ispadali su končići i zamalo da nas izbace sa takmičenja, jer i jedan končić može da poremeti kretanje kamena a samim tim i igru.

U Bazelu smo imali veliku podršku naših ljudi. Miodrag je uspeo da pronađe našeg poslastičara koji radi u Bazelu, koji nam je, kad je čuo ko dolazimo, organizovao smeštaj, lokalni prevoz i hranu. Naš kuglaški klub iz Švajcarske je čak uspeo da skupi  500 franaka da imamo za džeparac. I, što je najvažnije, na svakom meču smo imali naše navijače.

Nikad neću zaboraviti scenu kada su, posle prve naše pobede protiv Estonije, naši navijači istrčali na teren. To je potpuno nezamislivo, jer ne sme da se izlazi na led bez odgovarajuće opreme. Takve emocije nikad nisam doživeo. Tad sam shvatio šta znači biti sportista i kako se osećaju ljudi kada ih bodre navijači.

Kakve rezultate postižete na reprezentativnom i klupskom planu?

Na pomenutom prvenstvu Evrope smo pobedili 2 meča, od 9 koliko smo odigrali. Inače na reprezentativnom planu nemamo neke posebne uspehe, pre svega zbog nedostatka uslova za treninge. To ne govorim reda radi, već smo u izveštajima Evropske karling federacije dobili potvrdu da bi, uz odgovarajući prostor, za nekoliko olimpijskih ciklusa došli i do prve evropske grupe možda i medalje. Na klupskom planu je drugačija situacija. Trenutni prvak države, klub Taurunum iz Zemuna, nastupa u drugoj ligi Slovačke, gde je ove godine osvojio drugo mesto. Ali pošto nisu iz Slovačke nisu prošli u prvu ligu. Takođe, na jedinom održanom Balkanskom kupu u Mađarskoj, naš Kraljevski karling klub je završio kao drugi.

 

Koliko pažnje posvećujete promociji i na koji način promovišete karling?

U tom segmentu smo prilično aktivni. Čak smo za potrebe promocije izmislili „kotrljajući karling“, karling na suvom, koji nam omogućava da ovaj sport predstavimo na različitim događajima. Do sada je kotrljajući i stoni karling igralo preko 15000 dece širom Srbije. Takođe, prošle godine smo napravili Beogradski karling šator, što je zvanično prvi natkriveni teren za karling kod nas. To nam, pored promotivnog potencijala, daje mogućnost da vežbamo kad su odgovarajući uslovi. Imamo i dobar odnos sa televizijom Eurosport Srbija, i kad god prenose neko takmičenje učestvujemo kao stručni konsultanti, što je za nas velika privilegija. Svetsko prvenstvo za muškarce možete pratiti na Eurosportu od 31.marta do 8.aprila, a većinu raznih informacija o karlingu i vesti iz zemlje i sveta možete naći na našem sajtu www.karling.rs. Ako želite da probate da igrate ili da pomognete ovaj sport i naš savez možete se obratiti i meni direktno na predsednik@curling.rs.

Kakva je situacija u Srbiji danas?

Naš savez ima 300 registrovanih članova. Kroz Beogradski karling šator je prošlo oko 400 ljudi. Imamo 8 trenera, 5 sudija i 4 tehničara za pravljenje leda koji ispunjavaju svetske standarde. U našoj zemlji postoji 6  klubova: „Pingvini“, „Daruma“, „Kraljevski karling klub“ i „Taurunum“ (trenutni prvaci države) iz Beograda, „Vigled“ iz Valjeva, „Domaćin“ iz Novog Sada i uskoro „Medius“ iz Niša. Nažalost, oni koji žele da se posvete karlingu većinu sredstava moraju da izdvoje iz sopstvenog džepa, ali mi kao Nacionalni savez za karling Srbije pomažemo koliko možemo. Uspeli smo čak da dvojici naših članova, koji studiraju DIF, platimo deo godišnje školarine.

Nenad Ružić

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstSport i škola u isto vreme
Naredni tekstSa Šekijem na ti
Apsolvent psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sportsko novinarstvo mi je hobi već par godina i od osnivanja sajta sam u Sportindeksu. Dišem za fudbal, navijam za dobru igru i puno golova (zvanično), a strani su mi samo borilački i auto-moto sportovi. Slobodno možete da mi se obratite na mail nenad.ruzic@sportindeks.rs, rado ću vam odgovoriti. Sportski pozdrav.Moji tekstovi