KAKO SE KALIO ČELIK: Priča o počecima futsal reprezentacije Srbije

182

Naslovnice današnjih dnevnih novina pune su hvalospeva na račun futsalera Srbije, koji su se pobedom nad Ukrajinom od 2:1 u poslednjoj sekundi meča domogli polufinala Evropskog prvenstva. Ono o čemu se neće pisati je da je Srbija u dva navrata već bila nadomak finala i da je priča istih ovih momaka počela mnogo ranije nego što se to čini, još u univerzitetskim danima.

Godine 2008. u Kopru u Sloveniji održano je 11. Univerzitetsko svetsko futsal prvenstvo. Poredak na pobedničkom postolju glasio je ovako: Portugalija, Ukrajina, Srbija. Domaćin je te godine bio prejak za nas, te smo u polufinalu poraženi od Portugalije sa 7:1. Koliko se samo paralela može povući sa tom 2008. i onim što se danas dešava. Obe ekipe koje su tada završile ispred Srbije ovoga puta su nam stajale na putu. I obe prepreke su preskočene. Ukrajina i Portugalija su eliminisane sa turnira. Došlo je vreme za revanš.

250810_futsal1

A taj revanš odigrao se u režiji, između ostalih, i dvojice igrača koji su bili deo ekipe iz 2008. godine. U pitanju su prvi golman naše reprezentacije Miodrag Aksentijević i igrač Slobodan Janjić. U timu je tada bio i golman Aleksa Antonić, danas treći golman naše reprezentacije. Na prvenstvu u Kopru Srbija je bila dominantna. Do polufinala su na četiri utakmice primili samo četiri gola i da ih je sreća malo bolje služila možda bi stigli i do finala.

EYCA Sport(1)

Naš najbolji strelac na tom turniru bio je kapiten Milan Rakić koji je dao osam od 33 gola koliko je dala Srbija, treća najefikasnija ekipa na turniru.

Pre dve godine u Poznanju zauzeli smo peto mesto i imali najboljeg igrača Svetskog prvenstva a ove smo otišli dva koraka dalje. Nadam se da će reprezentacija Srbije na univerzitetskom SP u Novom Sadu 2010. godine postići još više – rekao je nakon turnira u Kopru Rakić. Dve godine kasnije naši igrači postigli su više, ali nisu otišli dalje.

Kažu da je mnogo teže ostati u vrhu čime god da se bavite, nego do njega stići. Reprezentaciji Srbije za rukom je pošlo upravo to teže. Nakon trećeg mesta 2008. u Kopru, na istoj poziciji su se našli i dve godine kasnije u Novom Sadu.

250810_futsal6

Tada je, prema rečima Draženka Kozića, predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Novog Sada i počela da se formira ekipa koju slavi Srbija ovih dana u Beogradskoj areni. Ekipu je tada vodio današnji selektor, Aca Kovačević. U timu su ponovo bili golmani Aksentijević i Antonić, kao i još petorica igrača iz današnjeg sastava – Rajčević, Živanović, Pršić, Lazić i Kocić.

Još tada je zapravo počela da se stvara okosnica današnjeg sastava. Svi ti igrači su tada bili pripremani za podmlađivanje reprezentacije, i svi su oni bili na širem spisku A tima. Tada smo prvi put videli majstorije Kocića koji je i tada bio, a pogotovo je to danas, jedan od najvažnijih igrača našeg tima – rekao je Kozić.

Te 2010. Srbija je ponovo završila kao treća. Briljirali su Aksentijević i Kocić, kao i još neki stariji igrači koji više nisu u sastavu, ali Srbija je poražena od Rusije u polufinalu. U meču za treće mesto ponovo smo se sastali sa Ukrajinom. Srbija je bila bolja nakon izvođenja penala, dok je u regularnom delu bilo 2:2.

Bogovi futsala nepravedni prema Brazilu
Zanimljivo je da je na turniru u Kopru najefikasnija bila ekipa Brazila, sa čak 51 postignutim golom, ali da je uprkos tome na kraju zauzela tek 5. poziciju. Zasluga za to ide Portugalcima, koji su ih izbacili minimalnom pobedom od 1:0, čime se još jednom pokazalo da disciplinovana igra može „ukrotiti“ atraktivnost. Iz sličnog razloga više na prvenstvu u Beogradu nećemo gledati, možda i najboljeg futsalera današnjice, Rikardinja iz Portugalije.

Kasnije je Brazil uzeo titulu, tako da je „nepravda“ od dve godine ranije ispravljena. Sada, šest godina nakon druge uzastopne bronze, Srbija čeka da njena „nepravda“ bude ispravljena, a ovi momci da dobiju svoju nagradu koja im je izmakla dok su nastupali za univerzitetsku reprezentaciju, i konačno zaigraju u jednom finalu.

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstStudentski dani Arsena Vengera
Naredni tekstElektronci rutinski savladali PMF
Oduvek sam bio zaljubljenik u sport. Sedam godina sam trenirao kosarku, a kada sam prestao shvatio sam da bih voleo da postanem sportski novinar ili komentator.