Jovana Preković – Evropska šampionka na putu ka Tokiju

251

Na nedavno završenom Svetskom kupu Serije A na Okinavi, srpska karatiskinja, Jovana Preković se popela na najviši stepenik pobedničkog postolja i time zaokružila više nego uspešnu sezonu u kojoj je postala šampion Evrope. Upravo medalja sa Okinave, bila je povod za razgovor sa članicom karate kluba “Knjaz” iz Aranđelovca, ali za intervju sa devojkom koja je student dva fakulteta i pritom vrhunski sportista nije potreban poseban razlog. Za Sportindeks neposredno po povratku iz Japana,  o sportskim dostignućima, o tome šta je kluč uspeha, o odnosu sa trenerom i naravno o predstojećim Olimpijskim igrama, govorila je studentkinja Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i Fakulteta za sport Univerziteta Union “Nikola Tesla“.

 

Na Svetskom kupu na Okinavi osvojili ste najsjajnije odličje, kakav je osećaj biti prvi na mestu za koje se vezuje nastanak karatea?

„To je prelep i fenomenalan osećaj, prvi dan nisam ni mogla da verujem de se nalazim na mestu gde je karate nastao i baš zbog toga sam imala veliku želju da osvojim zlatnu medalju i da mi ta medalja ostane u najlepšem sećanju“

Put do finala vodio je preko višestruke prvakinje Evrope i sveta Alise Bušinger, dok ste u finalnoj borbi savladala Slovakinju Sušankovu, koji meč Vam je bio najteži na takmičenju i da li ste očekivali ovakav rezultat?

„Najteži mi je bio prvi meč protiv reprezentativke Japana, devojke od koje sam gubila poslednja dva svetska polufinala. Tako da sam bila sigurna, ako prođem nju da neću imati problem u sledećim kolima, što sam i pokazala. Naravno meč sa svetskom prvakinjom nije bio uopšte lak, ali sam stisla zube i verovala sam u sebe da je mogu dobiti i nadmudriti. Pre Okinave sam imala jos četiri lige, na kojima sam gubila u prvom kolu, zbog toga sam čvrsto odlučila da želim dobro da se pokažem”.

Stipendistkinja Fakulteta za sport Univerziteta 'Union' - Nikola Tesla
Karate federacija Srbije je u saradnji sa Fakultetom za sport Univeziteta Union ”Nikola Tesla” obezbedila fakultetsku stipedniju za Jovanu na osnovnim studijama, a takođe, njenom treneru Roksandi Atanasov dodljenja je stipendija za master studije i dodatno stručno usavršavanje.

Bajkovita godina je iza Vas, osvojili ste veliki broj medalja, ipak uspeh koji je sa posebnom pažnom ispraćen je zlato na prvenstvu Starog kontineta. Do trijumfa u finalu Evropskog prvenstva došli ste pet sekundi pre kraja meča, šta Vam je u tim momentima prolazilo kroz glavu?

„Cela ova godina za mene je bila pripremna, da prođem sva takmičenja koja imamo cele godine i da se dobro spremim za sledeću sezonu kada kreće broba za olimpijsku normu. Kroz glavu mi je prolazilo da sam ja pobednik, da ja ništa ne gubim i da ću da osvojim zlato i čvrsto sam verovala u to. Za mene je to jedna predivna stvar koja će mi ostati u slatkom sećanju”.

Kao prvakinja Evrope sada na ostala takmičenja dolazite kao favorit, kako se nosite sa tom vrstom pritiska i na koji način se mentalno pripremate za velike turnire?

„Posle Evropskog sam se jako teško nosila sa tim, nisam mogla da izdržim tu težinu medalje, bilo mi je potrebno dugo vremena da shvatim da je to samo medalja i da će ih biti jos. Svu zaslugu za psihološku pripremu ima Roksanda, ona jednostavno zna šta treba da mi kaže i tačno zna u svakom trenutku kako se osećam”.

Sezone poput ove se ne desavaju slučajno, šta je bio ključ za postizanje ovako sjajnih rezultata?

„Ključ je da svako jutro kad se probudiš misliš da si najbolji. Pored toga, naravno dobra atmosfera u celom timu koji radi sa mnom, razumevanje, verovanje u to što radimo, komunikacija i prevelika želja”.

Drugoplasirana na svetskoj rang listi
Članica karate kluba “Knjaz” se trenutno nalazi na drugom mestu WKF liste u kategoriji do 61 kilograma. Prekovićeva je u ovoj sezoni pored titule Evropskog šampiona i zlata na Okinavi, osvojila Premijer ligu u Parizu i bronzanu medalju na prestižnom takmičenju u Roterdamu.

Roksanda Atanasov te trenira od tvoje četvrte godine, kakav je odnos između vas i koliko ti znači to što je ona prošla dosta toga kroz svoju karijeru?

„Između nas vlada jedna pozitivna i pobednička energija, mnogo se dobro poznajemo i znamo šta treba da radimo u svakom trenutku. Mnogo mi znači što je prošla kroz isto, jer ima dosta iskustva i znanja kako se nosi jedan šampion sa svim pobedama i porazima, to je jedno bogatstvo”.

Pre 19 godina Vaš trener, Roksanda Atanasov, popela se na krov Evrope, sada ste Vi na tom vrhu, da li biste voleli da za 20 godina neka nova karatiskinja, pod Vašim mentorstvom, nastavi ovaj niz i kako uopšte gledate na Vaše studiranje?

„Naravno da bih volela, dosta toga sam naučila od Roksande i još ucim. Fakultet za sport “Union- Nikola Tesla” izlazi u susret uspešnim sportistima i pomaže da uspešno treniraju i uspešno završavaju studiranje, zbog toga mi je izuzetno drago da sam njihov stipendista i student druge godine, i veoma sam im zahvalna što mi olakšavaju studiranje, ja se trudim maksimalno da ispratim ispite i predavanja koliko mogu.

Prvi put u svojoj istoriji, na programu Olimpijskih igara će biti karate. Kako se osećaš povodom toga, kao i koji su tvoji snovi, nadanja i očekivanja vezana za predstojeće Igre?

„Osećam se jako motivisano i spremno za osvajanja što pre olimpijske norme, očekivanja su mi velika. Sve snage su pokrenute da se ode na najlepši događaj u istoriji karatea i da se osvoji zlatna medalja”.

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstFON-ovke šampionke USSB lige
Naredni tekstPoljoprivrednici ubedljivo do još jedne pobede
Studiram novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Obožavam plemenitu igru poznatu kao fudbal od kad znam za sebe. Želja mi je da postanem sportski novinar i da izveštavam sa utakmica Crvene zvezde u Ligi šampiona.