Jao Ming kao simbol

1300

Od prve ekonomije na svetu do ekstremnog siromaštva, od prelepe arhitekture do života ljudi u pećinama, od velikih dostignuća u IT industriji do nepismenih ljudi, od toga da više kineskih hrišćana poseti crkvu nedeljom od čitave Evrope do nepriznavanja od strane Vatikana, od Valtera i Bate do Jao Minga i još mnogo toga karakteriše najmnogoljudniju zemlju na svetu. Zvanični naziv je Narodna republika Kina, koja je najstarija civilizacija, jednopartijska i komunistička država. Ono po čemu prepoznajemo ovu zemlju su i Kineski zid, Zabranjeni grad, vredni i uporni ljudi, specifična hrana, pirinač, štapići za jelo, ali i problemi sa zagađenjem životne okoline, velikom populacijom, politikom jednog deteta … Njihova upornost, disciplina i vrednoća su im omogućili da u većini stvari na svetu budu u samom vrhu. Tako je i u sportu, uglavnom individualnom, dok su u kolektivnom nešto lošiji pa zato dovode najbolje stručnjake iz celog sveta kako bi i tu sliku promenili.

Finalni dan USSB

Mladen Gajić i Marko Gaćinović bivši igrači, a danas košarkaški treneri, kao i mnogi mladi ljudi iz Srbije otisnuli su se  u beli svet u potrazi za boljim uslovima života. Oni su svoju sreću za razliku od većine pronašli na istoku, tačnije u Guangzhou blizu Hong Konga i Huanvej provincija Huanvej, a od pre 20-ak dana u Šenženu.

Mladen, bivši student Geografskog fakulteta, je pre četiri meseca na preporuku svog kolege i dobrog prijatelja odlučio da okuša sreću i uputi se na daleki istok kako bi trenirao decu. “Njegovi prvi utisci su bili dovoljni da prelomim i kažem – To je to, tamo idem!”.

Želja da postane trener javila se još 2011. godine prilikom upisivanja fakulteta i to sasvim slučajno, a sada je nešto bez čega ne može da zamisli dan.

 “ Želja da treniram mlađe kategorije je počela kada i moj trenerski posao. Uvek sam govorio da me vise ispunjava rad sa mlađim kategorijama od rada sa već stasalim košarkašima. Jednostavno, mlad igrač lakše i i menja neke stvari od seniora, a taj osećaj “dobro urađenog posla” nakon treninga me i dalje drži. Sjajan stvar je gledati ekipu koja se razvija iz treninga u trening,” rekao je Gajić.

Da nije pogrešio sa izborom sredine govori i velika popularnost košarke u Kini, ali i upornost i posvećenost dece koja treniraju.

 Popularnost košarke kao sporta u Kini, rekao bih da je ogromna. Čak i nezamislivo nama iz Evrope. Svaka škola ima desetak košarkaških terena u svom dvorištu i salu sa svim mogućim rekvizitima potrebnim za trening. U gradu se nalazi nekoliko sportskih kompleksa sa po dvadesetak terena, jednim pored drugog, i svi su prepuni. Imao sam priliku da pripremam 4 srednjoskolske ekipe za završni turnir, sve pod pokroviteljstvom Nike-a. Od snimanja svakog treninga, priloga na nacionalnim televizijama, a kasnije i ivo prenosa svih utakmica i intervjua sa svim akterima, svaki detalj izgleda besprekorno. Naravno, doživljaj sa utakmica je posebna priča. Nezamislivo je zaista da utakmicu srednjih škola gleda puna dvorana veličine našeg Pionira, uz konstantno navijanje, najave na video bimovima, himne, gosti košarkaši itd… Tu sam najbolje osetio Kinu i košarkuStrašan osećaj! Jednostavno, Kinezi je obožavaju, naglasio je Mladen.

Da su naši igrači cenjeni širom sveta govori i činjenica da je Marko, bivši student Megatrend Univerziteta, na poziv svog bivšeg trenera Saše otišao da igra Letnju ligu, ali i da trenira mlađe kategorije u Kini.

 Svidela mi se ideja i ponuda i odlučio sam da prihvatim istu. Pre samog odlaska nisam ništa znao o sistemu i radu sa igračima kao i na kojem principu funkcioniše Letnja liga. Oni neguju neki drugačiji stil košarke od našeg sa dosta trčanja i prodora i bez puno šuta. Takođe, zapazio sam da ne posvećuju dovoljno pažnje taktici. Trebalo mi je vremena da se naviknem na taj  jak ritam utakmica i na sam stil košarke. Odigrali smo 11 utakmica za 12 dana, bilo je izuzetno naporno, ali eto na kraju kao kapiten sa Goranom i Dušanom došao sam do zlata,” prisetio se Gaćinović.

Kineska liga je do detalja preslikana NBA, četvrtine traju 12 minuta, linija za tri poena je na 7,23… U ekipu može da bude najviše dva stranca i to su uglavnom bivši NBA igrači koji su i glavne figure svojih ekipa.  Kineska reprezentacija dominira na Azijskom kontinentu, ali što se tiče Svetskih prvenstava i Olimpijskih igara tu nisu napravili neki zapaženiji rezultat.

 “Mislim da je njihov osnovni problem pristup košarci i tu ima raznoraznih stvari. Dobrih i lošihJoš uvek ne shvataju da za sve treba vreme, pre svega mislim na rad na treninzima. Sistem takmičenja nalik onom u Srbiji, gotovo i da ne postoji ,što je i osnovni problem. Naša deca dobijaju svakodnevnu pažnju svojih trenera, posvećenost svakom detalju igre, iskustvo igranja utakmica od najmlađeg uzrasta. Ovde toga nema. Klubovi ne postoje, sve je na nivou škola, a nastavnici i profesori igledno nemaju nikakvog košarkaškog znanja. Međutimhoće da e, nisu sujetni i to je ono sto im je u krvi. Uvek će dati sve od sebe, bez obzira na to koliko su umorniPočetak i kraj treninga se radi u istom ritmu, maksimalno i to je ono što se retko viđa, a u čemu treneri zaista ivajuMožda nisu preterano talentovani ili košarkaški inteligentni, nemaju onaj šarm i kreativnost na terenu koji odlikuje naše igrače, ali uvek će davati sve od sebe. Ko zna, uz kvalitetan rad i onu posvećenost o kojoj smo pričali, siguran sam da mogu da postanu ozbiljan faktor u svetskoj košarci kroz nekoliko godina,” zaključio je Beograđanin.

Srbija je, kako to volimo da kažemo zemlja košarke, dok sa druge strane Kinezi baš nisu toliko talentovani za igru pod obručima.

 Velika je razlika u pristupu ,intenzitetu i kvalitetu samog treninga. Kod nas se dosta jače i intenzivnije radi. Oni dosta rade na tome da dignu košarku na veći nivo, sa svim uslovima koje imaju sigurno im neće trebati puno vremena. Dovode mogu reci masovno strane trenere i igrače i to govori koliko su ozbiljni u toj nameri,” izneo je svoje zapažanje rođeni Podgoričanin.

  Veliki broj dece koja treniraju košarku, odlični uslovi, upornost i istrajnost, najbolji stručnjaci iz celog sveta pa samim tim i kvalitetan rad će za koju godinu dovesti Kinu do toga da bude ozbiljan faktor u svetskoj košarci. “Košarkaški tim je poput pet prstiju koje imaš na ruci. Ako ih usp sve sakupiti, imaš pesnicu. Hoću tako da igrate,”  reči su čuvenog trenera Majkl Križevski. Mladen i Marko su došli u Kinu da tu pesnicu učine ubojitom, jer je ona zasada samo pesnica sastavljena od pet prstiju koji se do iznemoglosti bore, ali bez efekata. 

 

 

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstBeST je počeo!
Naredni tekstKOŠARKA SUUB: NAJAVA FINALA I MEČA ZA TREĆE MESTO
Student sam Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo. Ukoliko se jednog dana definitivno odlučim da budem sportski novinar, želeo bih da pratim košarku, kao svoj omiljeni sport i sport kojem sam posvetio sedam godina intezivnih treninga. Cilj koji bih voleo da ostvarim jeste da jednog dana komentarišem derbi sa koleginicom.