Ivana Novokmet: Timski duh je ključ za velike rezultate                                  

728

Odbojkašice Filološkog fakulteta su na impresivan način došle do titule u USSB ligi, pošto su na putu do pehara izgubile samo jedan set od ekipe FON-a u grupnoj fazi. Nekoliko dana nakon osvojene zlatne medalje utisci su se  slegli, pa smo razgovarali sa kapitenom ekipe, Ivanom Novokmet. Ona se najpre osvrnula na to kako su oformile ekipu za ovu sezonu, a zatim i na njihov put do zlatne medalje. U nastavku se dotakla i mogućnosti da osvoje još jednu titulu pošto ove godine igraju i SUUB ligu, ali i iskustva igranja u Partizanu i Prvoj ligi Srbije.

 

Završila se sezona u USSB ligi u kojoj ste osvojile zlatnu medalju sa samo jednim izgubljenim setom. Kako su protekle pripreme za nju?                          

‚‚ Prethodnih godina nekako nigde nije moglo da se sazna da uopšte postoji odbojkaška sekcija na fakultetu, a kamoli još i da igra studensku ligu. Recimo, ja sam saznala tako što me se Marija Krunić, naša najstarija igračica, setila sa odbojkaških terena i samo mi je rekla tad i tad je utakmica dođi da igraš. Ove godine sam ja preuzela vođenje ekipe i odlučila sam da pozovem devojke, na sve moguće načine, da dođu na probni trening i stvarno se odazvao veliki broj njih, mislim oko 20.  Onda smo Nevena, zamenik kapitena, i ja odabrali njih pet ili šest. U odnosu na prošlu sezonu ostalo je nas šest koje smo izgradile tu neku hemiju i prilikom izbora novih igračica trudile smo se da izaberemo devojke koje će se uklopiti i neće pokvariti to jedinstvo.”

U vašoj grupi se nalazio i branioc titule, ekipa FON-a, te je svakako ključna utakmica bila upravo protiv njih, gde bi eventualna pobeda donela prvo mesto i uslovno lakšeg protivnika u polufinalu. Kako biste Vi ocenili put kroz grupu do nokaut faze?

 Na moju neizmernu sreću devojke su se od prvog momenta uklopile fenomenalno, pa smo tako dve startne utakmice dobile sa praktično kompletno izmenjenim sastavom, pošto prva postava nije mogla da dođe na te utakmice. U suštini meni je bilo bitno da se mi lepo družimo, a rezultati će doći ili neće, u ovom slučaju se to ispostavilo kao dobitna kombinacija. Naša grupa je bila teža od druge, iz prostog razloga što se tu nalazilo dve od tri, realno, najkvalitetnije ekipe – FON i mi. Iskreno, ja sam se donekle  pribojavala te utakmice sa FON-om, međutim, kada smo mi tu utakmicu dobili, i to posle preokreta, bila sam  preponosna na moje cure”.

U završnici lige, tačnije u polufinalu sa IKT-om i finalu sa FON-om ste ubedljivo pobedile. Kakve su Vaše impresije i kratka analiza tih mečeva?

‚‚Posle pobede nad FON-om u grupi znala sam da nas u polufinalu čeka lakši protivnik i da smo jako blizu finala. Polufinalnu utakmicu protiv ekipe IKT-a smo odigrale bez pola prve postave, jer sam htela da i nove devojke osete tu atmosferu u nekoj bitnoj utakmici, a i znali smo kakav nas protivnik očekuje i da smo realno kvalitetniji. Došlo je to finale sa FON-om i tada mi je prvo kroz glavu prošlo to čuveno pitanje u sportu „da li je moguće pobediti jednu ekipu dva puta na istom takmičenju“. Ono što nam još nije išlo na ruku je i činjenica da igramo i SUUB ligu i da smo tri sata pred finale igrale veoma zahtevnu utakmicu protiv ekipe Ekonomskog fakulteta, koju smo pritom i izgubile 2:1 u setovima. Ali, u svim tim okolnostima mi smo se dogovorile u svlačionici da što pre zaboravimo poraz i da se usresredimo na taktiku koju smo napravili Marija, Nevena i ja. Pošto smo znale da FON zaista ima odličan napad, kako kroz sredinu tako i sa strane, mi smo se dogovorile da im poremetimo prijem, jer ako nemaju dobar prijem džaba im kvalitetne igračice u napadu. Sve moje devojke ispoštovale su dogovor, znale su koga treba da gađaju kada dođu na servis i to je rezultiralo ubedljivom pobedom i osvojenom zlatnom medaljom”.

FOTO: Privatna arhiva
FOTO: Privatna arhiva

Poklopilo se da sa Vašim dolaskom na Filološki fakultet počinje „zlatno doba“ odbojke na tom fakultetu, osvojile ste tri titule u poslednjih pet godina. Da li možete da uporedite te prve dve titule, koje su osvojene u vreme kada se USSB liga igrala u drugačijem formatu, od ove treće?

‚‚Te prve godine kada sam došla da igram za fakultet u sastavu su se nalazile odbojkašice koje su bile starije pet, šest pa čak i deset  godina od mene, tako da su one imale neku svoju energiju  i te godine smo osvojile četvrto mesto. U pauzi između sezona došlo je do prirodne smene generacija i u ekipu dolaze Nevena, Ema i Jana sa kojima se poznajem jer smo  ili igrale zajedno ili jedna protiv druge i uspostavlja se neka nova hemija u ekipi koja nam i donosi rezultate u narednim godinama. Ona koja je tu bila sve vreme, i koja predstavlja sinonim za odbojku na Filološkom fakultetu, je Marija Krunić koja nam je na tu hemiju koju smo stvorile dodavala sigurnost, ona je bila i ostala naš temelj i oslonac. Svakako mislim da su prve dve titule bile osvojene u mnogo jačoj ligi nego što je ona to danas, ali mislim da je ključ našeg uspeha onda i sada to naše zajedništvo i dobro druženje i van odbojkaškog terena”.

Postižete odlične rezultate unazad nekoliko godina, jedan ste od gotovo redovnih učesnika završnica u kom god takmičenju da učestvujete. Kakva je podrška Vašeg fakulteta?

‚‚Podrška fakulteta gotovo da ne postoji, tako da se mi sami snalazimo na različite načine. Ipak, ne mogu da grešim dušu, ono što nam fakultet obezbeđuje  jesu jednočasovni termini u sali studenskog doma 4. april, ali ih mi ne koristimo pošto za to vreme ne može ništa da se uradi jer nam samo pola sata ode na nameštanje terena i zagrevanje, a kada se na to doda da nemamo ni lopte –  treninzi su neizvodljivi. Kada je reč o opremi, moram da istaknem veliku pomoć naših sponzora „Berlin bara“ u Belvilu koji su nam omogućili dresove i poklonili nam vaučer na 10.000 dinara kako bismo proslavile pobedu”.

U sezoni 2015/2016 došlo je do podele lige i nastala je SUUB liga. Koliko je to uticalo na kvalitet studenske odbojke?

‚‚Meni je mnogo krivo što je došlo do toga da se liga podeli i da nastane ova nova liga koja ne dozvoljava da učestvuju privatni fakulteti, koji su realno u ekspanziji. Stanovišta sam da su studenti svi koji čitaju knjige, uče i polažu ispite, tako da ja ne vidim razliku pogotovu što je danas prilikom zapošljavanja nebitno koji si fakultet završio već da li znaš da radiš, stoga ja podržavam obe varijante maksimalno. Mislim da obrazloženje da na Univerzijadi mogu da učestvuju samo fakulteti sa Beogradskog Univerziteta i da zbog toga ne mogu da igraju privatni fakulteti ne pije vodu, pošto sam ja osvojila ligu dva puta pa me nisu zvali da igram za reprezentaciju, nego su poslali na takmičenja neke devojke koje nisu igrale studensku ligu. Isto se desilo i prošle godine kada smo mi iz USSB reprezentacije pobedile sve pa opet nismo otišle na takmičenje, nego su poslali devojke iz Niša jer mi  nemamo podršku krovne organizacije, upravo zbog toga što postoje dva saveza, dve lige”.

Po prvi put ove godine igrate  i  SUUB ligu. Kako Vam se ona čini u svakom smislu, od organizacije do kvaliteta?

‚‚Ove sezone smo odlučile da igramo i SUUB ligu, po prvi put, u kojoj ima više ekipa a samim tim i više kvaliteta. Upale smo u veoma tešku grupu, gde su ekipe Ekonomskog fakulteta i Farmaceutskog fakulteta, ali i tu igramo dosta dobro i na polusezoni se nalazimo na drugom mestu u grupi. Kao što sam već napomenula baš pred samo finale USSB lige smo odigrale pravi odbojkaški meč protiv Ekonomistkinja i nažalost izgubile, ali smo dale sve od sebe, tako da smo pružile ruku, u tom trenutku, boljoj ekipi. Predstoji nam pauza da ispravimo sve one greške koje smo uočile i da u letnjem semestru odigramo još bolje i zadržimo to drugo mesto koje nas vodi u nokaut fazu. Naravno, cilj je da se umešamo u borbu za medalju, pošto sada posle osvojenog pehara u USSB ligi, znamo da možemo tako da imamo izazov i motiv da se i u ovom takmičenju borimo za najviši plasman. Ono što bih istakla kao manu ove lige jeste organizacija, gde nam organizatori ne odgovaraju na mejlove u razumnom roku dok od nas zahtevaju da im  odmah odgovorimo i gde nam nisu izašli u susret i odložili utakmicu protiv EKOF-a iako su znali da igramo finale druge lige tri sata nakon toga”.

FOTO: Privatna arhiva
FOTO: Privatna arhiva

Vaša profesionalna karijera je počela u Valjevu, potom ste igrali za Obilić, a onda je usledila kruna vaše karijere gde ste u sezoni 2016/2017 potpisali dvogodišnji ugovor sa Partizanom. Međutim, ove sezone niste licencirani ni za jedno takmičenje. Koji je razlog zbog kog više ne igrate za Partizan?

‚‚Posle odigrane sezone, u maju ove godine napustila sam Partizan, zato što sam počela da radim, mislim ja sam radila i dok sam bila u Partizanu ali to nije bilo toliko ozbiljno kao sada gde radim. Takođe, još jedan od razloga napuštanja je i to što su tu i povrede koje se mogu dogoditi, jer su sastavni deo sporta, tako da je jedino sigurno da ću živeti od onoga za šta se školujem, mislim nikada se ne zna šta donosi sutra, ali za sada tako stoje stvari.

U kakvom sećanju Vam je ostala ta odigrana godina u Partizanu, u kojoj ste osvojili i Kup Beograda?

 „I pored toga što nisam odradila ceo ugovor u Partizanu, htela bih da se zahvalim klubu pošto mi je omogućio da radim sa  nikad stručnijim ljudima, da budem nikad spremnija, kako na fizičkom tako i na tehničko-taktičkom planu, ali i da osetim tu atmosferu  koju prave navijači kada dođu da bodre, pre svega instituciju za koju igrate a posle i vas koji se borite za taj klub. Iskustvo u Partizanu će mi ostati u lepom sećanju”.

 

Pošto imate iskustva igranja i u profesionalnoj i u studenskoj odbojci, možete li nam uporediti studensku i Prvu ligu?

‚‚ Kvalitet ligaške odbojke je u proteklih nekoliko godina generalno drastično opao, zbog toga što su smanjena sredstva, pa će igrači pre otići i u neku ligu koja je možda i manje kvalitetnija ali za više novca. Tako da  slobodno mogu da kažem da je kvalitet tu negde, pogotovu ako uzmemo u obzir bolje ekipe u studenskim ligama, evo npr. meč koji smo odigrali protiv EKOF-a i mi je na nivou prve tri ekipe u našoj Prvoj ligi, to garantujem”.

Pored toga što ste kapiten ekipe Filološkog fakulteta, Vi ste i njihov trener, a završili ste i školu za odbojkaškog sudiju. Da li ste možda razmišljali da se u budućnosti bavite nekim od ovih zanimanja i tako ostanete u odbojci i generalno u sportu? 

‚‚Ne, ne vidim sebe kao sudiju, jer posle 15 godina aktivnog bavljenja odbojkom jednostavno ne bih mogla samo tako mirno da stojim i da sudim pec, aut, prelaz ili šta god. Sa druge strane možda se nekada budem bavila trenerskim poslom, ali isključivo u mlađim kategorijama, pošto obožavam rad sa decom, jer dok sam još bila u Valjevu trenirala sam dečicu i to mi se mnogo svidelo”.

FOTO: Privatna arhiva
FOTO: Privatna arhiva

Kako vidite klupsku i reprezentativnu odbojku u Srbiji?

‚‚Mislim da je najveći problem srpske klupske odbojke  u tome što ima malo ljudi koji su spremni da uđu u nju bez ličnog interesa i naravno finansije. U manjim sredinama opštinski budžeti su mali, a uglavnom ima više sportskih klubova tako da dok se rasporedi taj novac, koji je odvojen za sport, svaki klub dobije nedovoljno novca, a pogotovu odbojka koja nije toliko popularna. Najviše medalja mi osvajamo u vaterpolu, odbojci i košarci koji nisu profitabilni, izuzev košarke koja je možda donekle profitabilna, ali mi opet najviše ulažemo u fudbal u kojem ništa nismo osvojili,  jer su fudbaleri reklama. To je tako od vajkada i mislim da se nikada neće promeniti. Sa druge strane reprezentativna odbojka nam je odlična”.

Pošto ste dali negde primat akademskoj u odnosu na sportsku karijeru, da li ste se možda, u nekom trenutku do sada, pokajali zbog toga?

‚‚Mi ne znamo da li je neka odluka ispravna sve dok ona ne utiče na naš život, a ja još nisam došla do tog stadijuma da je neka odluka uticala na moj život. Međutim, u ovom trenutku se nisam pokajala što sam napustila profesionalnu odbojku, jer sada radim i primenjujem to znanje koje sam stekla  na fakultetu i za to dobijam novac, što ne znači da se jednog dana neću pokajati. Trenutno svoju želju za odbojkom zadovoljavam time što vikendom odem i odigram studensku ligu.  Za kraj bih preporučila svakome da se pridruži bilo kojoj sportskoj sekciji na fakultetu jer je tu nezaboravno druženje i desiće vam se momenti koje ćete pamtiti ceo život, kako na putovanjima, žurkama tako i na samim takmičenjima”.

 

 

 

 

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstSaobraćajci u finalu USSB kupa
Naredni tekstSingidunum odbranom do finala
Student sam Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo. Ukoliko se jednog dana definitivno odlučim da budem sportski novinar, želeo bih da pratim košarku, kao svoj omiljeni sport i sport kojem sam posvetio sedam godina intezivnih treninga. Cilj koji bih voleo da ostvarim jeste da jednog dana komentarišem derbi sa koleginicom.