Ivan Miljković – Treba biti spreman na stalno usavršavanje i promene!

1321

Peti najbolji odbojkaš svih vremena, a drugi najbolji korektor na svetskoj rang listi. Član startne postave reprezentacije Jugoslavije koja je na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine bila zlatna, osvajač srebrne i bronzane medalje na Svetskom prvenstvu, dva puta prvak Evrope. Klupsku karijeru započeo je u Partizanu, a najviše rezultate beležio je i u Italiji, Grčkoj i Turskoj za čiji je Halkbank odigrao poslednju utakmicu. Halkbank je u finalnoj seriji nacionalnog prvenstva rezultatom 3:1 pobedio Arkas. Četvrta utakmica odigrana je na današnji dan 2017. godine – Halkbank je slavio sa 3:2 u setovima, a kapiten Miljković postigao je 20 poena. Tri godine kasnije, posvećen je onome što je davno počeo, a morao da prekine zbog profesionalnog bavljenja sportom – obrazovanju. Student je ekonomije na FEFA fakultetu Univerziteta Metropolitan u Beogradu. Sa čime se profesionalni sportisti susreću kada dođe momenat da teren zamene nekom drugom sredinom, razmišljaju li o tome dok se aktivno takmiče, šta ostaje kada nestane taj „oblak bitnosti“ i o tome kako je jedina konstanta promena, govorio je Ivan Miljković.

Finalni dan USSB

Prelazak sa terena na tribine nije bio nagao u njegovom slučaju. Nije se našao na spisku trenera reprezentacije Srbije Igora Kolakovića 2012. godine za XXIII izdanje Svetske lige i kvalifikacije za Olimpijske igre, a klupsku karijeru završio je kao prvak Turske pet godina kasnije. Usledila je realizacija plana koji je imao još nakon završene Gimnazije u Nišu, a to je povratak školi.

„Ideja je postojala još od trenutka kada sam morao da se sa 17 godina opredelim za sport ili školovanje. Iz današnje perspektive, sport i karijera se pokazala kao ušpesna odluka. Sa druge strane, normalan život posle karijere, iako je neko uspeo možda da se obezbedi ekonomski, ne znači ništa ako se ne nastavi sa obrazovanjem. Kako zbog lično sebe, a tako i kao primer drugima da je tako nešto moguće. Znanje je jedna od retkih stvari na koje kriza zaista malo utiče u svakom trenutku života.”

Nije bilo lako uskladiti studentske obaveze sa svakodnevicom, ali uz postavljene prioritete i želju sve se može postići. Miljković je generalni menadžer Udruženja profesionalnih klubova sa sedištem u Cirihu u koji je morao da se preseli, ali to ga nije omelo na akademskom polju već dodatno motivisalo da teorijsko znanje primeni u praksi.

„Iz mojeg ličnog iskustva, uz mnoštvo obaveza koje sam imao, studiranje je predstavljalo zaista izazov. Međutim, studiranje je za mene jedan od visokih prioriteta, tako da su neke stvari morale da postanu sekundarne. Tokom studiranja sam morao i da promenim zemlju boravka, ali me ni to nije obeshrabrilo da prekinem, već dodatno motivisalo.  Nova zemlja mi pruža i neke nove mogućnosti za dodatno obrazovanje.”

Kada je prvi put otišao na FEFU pitali su ga ima li problem da bude sa devojkama i momcima koji su dvadesetak godina mlađi – odgovor je bio negativan uz obrazloženje da su na istom nivou znanja. Svojim primerom može biti samo podstrek svim studentima.

„Pretpostavljam da odlučnima da studiraju predstavlja zadovoljstvo biti u društvu uspešnog sportiste, a sada kolege studenta. Neodlučnima, kojih tokom celog toka studiranja svakako ima, mislim da predstavlja dodatni motiv i primer kako neko sa dosta obaveza i porodicom može nešto da postigne, a nekom kome je studiranje u tome trenutku jedina obaveza, predstavlja prepreku.”

Posle više od 22 godine aktivnog igranja dobio je slobodno vreme koje smatra nečim najdragocenijim, a što mu je falilo. Odlučio je da jedan deo tog vremena posveti sticanju diplome o kojoj mali broj sportista razmišlja dok se aktivno takmiči.

„Veoma mali broj razmišlja o tome. Biti sportista na određenom nivou, nivou koji zadovoljava osnovne potrebe i malo više od ostatka generacije i ličnog okruzenja, smanjuje mogućnost razmišljanja o bitnosti školovanja. Dosta je mali broj sportista koji tokom karijere razmišljaju o tome. Određeni broj se opredeli za dodatno obrazovanje posle karijere bez prethodne pripreme, ali to kasnije dosta teško ide. U sadašnje vreme, online učenje predstavlja veliku prednost, nego pre par godina. Raznorazni kursevi omogućuju usavršavanje na raznim poljima. Problem kod sportista je što oni ne mogu pronaći šta je ono što njih zaista inspiriše i motiviše.”

Svaki sportista treba biti spreman na promenu, a ta tranzicija je lakša ako na vreme razmišlja na temu šta posle i ako ima podršku okoline.

„Život uspešnog sportiste je jedan lep deo života u možda najnezgodnijim godinama odrastanja. Većina sportista misli da će tako ostati do kraja života. Međutim, sport je samo deo života i završava se po okončanju poslednje trke, utakmice ili takmičenja. Fama prepoznatljivosti traje još određeno vreme i nakon toga je većina prepuštena samom sebi. Svaki sportista treba biti pripremljen na to. Na to svakako utiče i okruženje, porodica, prijatelji.”

Imao je 17 sezona da razmisli na kojoj će poziciji igrati, kakve će korekcije praviti van terena, pa mu taj prelaz nije teško pao.

„Na neki način moj završetak je bio postepen. Prvo prekid igranja za nacionalni tim, pa zatim i za klub. Za razliku od mnogih, nisam odlagao neodloživo pa mi je zato lakše bilo da se odlučim da prekinem. Već sam u glavi imao par stvari koje sam želeo da probam i da pokušam da se oprobam u njima. Nisam imao tačnu ideju, ali lično obrazovanje, školovanje, knjige, informacije su me pripremile da budem u stanju da se oprobam u raznim stvarima. A i danas, stalan posao je pitanje daleke prošlosti. Treba biti spreman na stalno usavršavanje i promene.”

Kao ono čemu ga je odbojka naučila, a sada mu pomaže na akademskom polju izdvaja:

„Upornost, krajnji rezultat kao cilj, konkurencija, timski rad, svaki dan je novi dan, uči na greškama”, rekao je Miljković.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB