Istorijski uspeh Saobraćajnog: Jedan tim- pet medalja

510

Iako nisu stigli do šampionske titule ni u jednoj ligi, rukometaši Saobraćajnog fakulteta su ove sezone napravili istorijski uspeh.  Oni su osvojili pet medalja koliko nijedna ekipa na ovom fakultetu nije osvojila za jednu sezonu. Ovaj tim  je u takmičenje ušao tiho, skoro neprimetno, a onda za dve sezone postao jedan od najjačih timova u ligama i favorit za osvajanje. Dokazali su da crna boja dresova donosi sreću- ili su tome ipak doprinele prepoznatljive žute dukserice. Pokazali su da studentski sport shvataju ozbiljno i da njegov razvoj na Saobraćajnom fakultetu ima svetlu budućnost.

 

U sezoni 2017/18 saobraćajci su se okitili sa tri zlata osvojivši Kup Univerzitetskog sportskog saveza Beograda, međunarodni turnir BEST i Saobraćaijadu u koja je održana u Bugraskoj. U ligi Univerzitetskog sportskog saveza Beograda osvojili su srebro, dok su u ligi Sportskog udruženja Univerziteta u Beogradu osvojili bronzanu medalju.  O ovim uspesima i kako su do njih došli govorili su Petar Toković i Nebojša Prčetić.

Na samom početku sezone, ekipa Saobraćajnog fakulteta pokazala je svoj kvalitet i želju da stigne do odličja. Odlučili su da igraju na svim domaćim takmičenjima i sa svakog su poneli medalju. „Najjača sezona je iza nas, ali i ne krijemo da smo ambiciozno počeli takmičenja“, kaže Nebojša. Njegov kolega koji je tokom sezone predvodio ekipu kada su sve organizacije u pitanju, Petar Toković sumirao je celokupnu sezonu: „Prošle godine smo stigli do polufinala obe lige. Ove godine smo osvojili kup, treće mesto u jednoj i bili vicešampioni u drugoj ligi, tako da je sigurno bolja sezona od prošle i ovo je najuspešnija sezona od kad postoji rukometna ekipa.  Generalno  nijedna ekipa na fakultetu nije u jednoj sezoni osvojila ovoliko medalja. Od pet takmičenja, igrali smo četiri finala. Da se nismo ukrstili sa FON-om u polufinalu sigurno bismo stigli do finala SUUB lige, to mi je jedino žao, ali smo tu utakmicu loše odigralii samo smo krivi“, zaključuje Petar.

 

Obojici igrača je najdraža bronzana medalja SUUB lige, jer im je ona izmakla prošle godine i to od istog protivnika, Građevinskog fakulteta. Toković je istakao da je pored ove medalje, vrlo značajno  bilo i osvajanje USSB kupa „To je bila teška utakmica i zato nam je najdraža, ali i zlato sa Kupa. Kad smo to osvojili shvatili smo da možemo daleko da doguramo i išli smo na finale.“ Nakon mnogo odigranih utakmica, medalja i događaja, svakom je nešto ostalo u pamćenju kao upečatljiv  i posebno drag momenat. „Na mene je najveći utisak ostavilo osvajanje Besta, finalna utakmica protiv Fona, to kad smo osvojili bio sam presrećan. Prvi put smo igrali takav turnir, možda nije toliko značajan, ali mi je ta pobeda baš draga“, rekao je Nebojša. Petru je ipak najjači utisak poslednja utakmica, finale USSB lige. „Posle polufinala smo već bili nervozni i umorni, kraj je sezone. Odigrali smo baš dobro do poslednjih četiri minuta i onda smo napravili tri nesmotrene greške i izgubili to finale pa ostaje žal za tim.“

Najveća prepreka tokom takmičenja Saobraćajnom je bila ekipa Fakulteta organizacionih nauka koja je i osvajač obe lige. Od FON-a je SF poražen u polufinalu SUUB lige i u finalu USSB lige. „Što se tiče polufinala SUUB lige tu smo mi sami sebe izbacili, potcenili smo sami sebe, dosta loše smo odigrali. U finalu USSB lige smo bili jako dobri, ali eto, ipak smo izgubili. FON ima nekoliko iskusnijih igrača i oni donose prevagu, duže se znaju,  imaju i dužu klupu, nama fali još dva-tri igrača“, kaže Petar. Kada je reč o ostalim protivnicima i kvalitetu ekipa, smatraju da su lige bile jače nego prošle godine i da je bilo više konurentnihi timova. Izdvajaju Fakultet političkih nauka i Univerzitet Singidunum kao odlične ekipe. „Čudno, ali jedna od težih utakmica ove sezone bila je protiv Ekonomskog fakulteta u grupnoj fazi SUUB lige. Mislim da oni imaju jako dobru ekipu kada se skupe svi. Izdvojio bih uvek nezgodan FPN, ali i Singidunum“, rekao je Toković. „Singidunumu je ovo prva godina da igra, a zaista su sjajni igraju kao da su duže zajedno. Očekivali smo da će stići i do finala USSB lige. Žao mi je što nismo protiv njih igrali više utakmica“, ističe Prčetić.

Utakmice treba uskladiti sa fakultetskim obavezama,  te Toković nije krio da se u nekim trenucima teško borio sa svim obavezama i da nije lako sve organizovati. „U nekim trenucima sam osetio da ne mogu sve da postignem, dešavalo se i da ne izađem na kolokvijum posle utakmice, ali to je možda do moje organizacije.“ Ipak, nije bio jedini. Većini igrača bilo je bitno da igraju utamicu, ali su im pobede kasnije bile motiv za učenje te fakultet nije trpeo. „Mnogima u ekipi često bude bitnije da dođu na utakmicu nego na kolokvijum. Dok smo igrali grpunu fazu, utakmice su se igrale skoro svakog vikenda, ali eto, bude nam drago kad pobedimo pa nas to motiviše da više učimo. Prisutnost igrača na utakmici dovolljno govori, nama je klupa uvek bila puna,“ rekao je Nebojša.

U pojedinim trenucima, bitno je da neko pokreće ekipu i na terenu i u svlačionici. Često se izdvoji neko poznat po tome da bodri i pokreće svoju ekipu. Kod saobraćajaca je prema Nebojšinim rečima ta osoba upravo Toković. „On nas uvek pokreće, šalje motivacione poruke pred utakmicu, ali i drži govor u svlačionici. Generalno, mi kao ekipa i naše druženje, navijači koji dolaze, svi zajedno funakcionišemo i  to nas pokreće.“  Toković ipak naglašava da su ozbiljan pristup i posvećenost timu vrlo važni za funkcionisanje na terenu i da je njima odnos prema ekipi i takmičenjima ključan.  „Petrešević je jednom prilikom lepo rekao da ima tu ekipa koje su dobre i da  nismo mi nešto mnogo bolji od njih, ali je stvar da ti i studentsku ligu shvatiš kao obavezu, mi smo to uspeli. Napravili smo priču da je obavezno da dolazimo. To jeste pre svega uživanje, ali je važno da se ponašamo kao da igramo za klub, pristupamo profesionalno. Dobra organizacija na terenu i van terena je naš pokretač,“ zaključio je Petar. Posebne rituale pred utakmice nemaju, ali uvek postoji neki dogovor. Mi nemamo treninge, sretnemo se na utakmici, dogovorimo i odigramo. Fakultet može da nam obezbedi termine, ali ih mi ne koristimo. Trojica igrača iz prve postave igraju zajedno u klubu, to je  takođe značajno“, kaže Prčetić.

Utakmice Saobraćajnog fakulteta uvek su ispaćene i od strane publike, a često su tu i zastave i transparenti. Studenti ovog fakulteta daju odličan primer međusobne podrške. Petar naglašava da su u nekim trenucima navijači potrebni kao dodatni podstrek. Najvijači stvarno pomažu, posebno u nekim trenucima zamora. Kad znaš da imaš ljude koji te bodre to je dodatni motiv, a mislim da smo i zaslužili podršku jer i mi pratimo ostale sportove. Takođe, ovi momci uvek su raspoloženi za zabavu što pokazuju čestim okupljanjima i kako kažu, proslavljaju i pobede i poraze.

Ono što je mnogo pomoglo razvoju sporta na SF-u je i pokretanje Sportskog udruženja „Saobraćajac“. Ovo udruženje postojalo je i ranije, a nakon tri godine pauze ponovo su ga pokrenuli odbojkaši ovog fakulteta. Na taj način su studenti još više studentski sport pribiližili kolegama, a podršku je pružio i sam fakultet obezbedivši sve što je u bilo kom trenutku bilo potrebno. „Pohvalio bih predstavnike ostalih sportova jer je do međusobne podrške došlo pokretanjem Sportskog udruženja. To je doprinelo većem druženju sportista i kad god možemo pružamo podršku kolegama. Sve je sa udruženjem podignuto na viši nivo, više ljudi je obavešteno o utakmicama, pa i profesori. Često nas zaustave asistenti da čestitaju na uspehu.“, kaže Nebojša.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ova dvojica momaka iz Priboja znaju se još od osnovne škole. Ipak, to poznanstvo nije bilo presudno za ulazak u ekipu, a obojica su već tri godine u timu. Na pitanje zašto je ljudima stalo da budu deo ekipe svog fakulteta Nebojša odgovara:  Zato što vole određeni sport.  Ako krenem od sebe, ja stvarno volim rukomet. Mi nemamo nikakve beneficije od toga, sve to potiče iz ljubavi prema sportu, a onda i zbog druženja. Sa druge strane, Petar smatra da je to način da se i nakon upisa studija ostane u sportu. Ima dosta ljudi koji kad upišu fakultet prestanu da se bave sportom i onda im je igranje studentske lige aktivnost. Ipak, ima i onih koji su u klubovima, ali ipak žele da igraju i za fakultet.  . Za ove tri godine na fakultetu se razvio studentski sport generalno, mislim da je u ekspanziji. Sigurno da bi sportska udurženja na fakultetima doprinela još bolje razvoju.“

Glavni cilj sledeće sezone im je odlazak na neko takmičenje u inostranstvu. Nadaju se da će fakultet prepoznati uspeh kao do sada i da će im pomoći u realizaciji puta. „Želeli bismo zaista da odemo u inostranstvo na turnir. Do sada smo se van zemlje takmičili samo na Saobraćaijadi, pa nam je neko inostrano takmičenje prvi cilj“, kaže Prčetić.  Njegov saigrač ipak navodi da će se izmene u sastavu ekipe sigurno desiti. „Doći će do promena u ekipi, neki igrači odlaze, ali će doći i neki novi. Nadamo se da  to neće uticati na kvalitet ekipe i da će sezona biti podjednako uspešna kao ova, a želeli bismo da stignemo i do zlata u ligi. Želeo bih da se zahvalim svim saigračima  i da im čestitam na sjajnoj sezoni. Takođe, zahvalio bih se i svima koji su bili deo ovog tima i pružali nam veliku podršku sa tribina“, za kraj je rekao Toković.

Ovaj tim pokazao je kako zajedništvo dovodi do uspeha i da se uvek treba boriti jer:
Ko ne pušta nikog? -Saobraćajni!

 

Fejsbuk komentari