Istorija na Banjici

238

Prvo Atletsko studentsko prvenstvo u Beogradu održano je u Atletskoj dvorani na Banjici. Oko stotinak studenata učestvovalo je u ovom istorijskom takmičenju i nadmetalo se u sedam disciplina. Prvenstvo je organizovao Univerzitetski sportski savez Beograda uz pomoć Atletskog saveza Srbije i Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda.

Finalni dan USSB

 

Događaj je svojim prisustvom uveličao Leon Lukman, proslavljeni srpski atletičar i učesnik Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine. Lukman je učestvovao na prvom studentskom atletskom prvenstvu 1953. godine, a na Univerzitetskim igrama četiri godine kasnije je osvojio bronzu u skoku sa motkom. Trideset godina je bio član Atletskog kluba Crvena zvezda i karijeru je završio sa 48 godina. Nakon toga je medalje i odličja osvajao u veteranskoj konkurenciji. Ostvario se i u akademskoj sferi radeći kao profesor u Beogradu i Novom Sadu. Lukman, međutim, nije saglasan sa činjenicom da je ovo prvo studentsko prvenstvo u atletici održano u našoj zemlji.

Prvo studentsko takmičenje bilo je 1957. godine na Novom Beogradu u jednoj prilagođenoj sali. Sala je bila visoka tek oko pet metara, pa smo morali da se provlačimo između letvice na četiri metra i plafona, a doskok je bio na pesku. Ne sećam se da je od tada bilo ovakvih takmičenja, tako da bi ovo bilo drugo”.

Uslovi koji su atletičarima danas na raspolaganju su, prema Lukmanu, neuporedivi sa onima iz njegovog vremena.

“To se zvalo katastrofa. Uslovi su bili pogibejni. Podloga je bila beton, pa ako promašiš doskok, ideš pravo u bolnicu. Ovo su sada američki uslovi, a to je za nas bila misaona imenica. Uprkos tome, veliki broj mojih vršnjaka, uključujući i mene, donosio je medalje sa sa različitih evropskih, regionalnih i studentskih prvenstava. Učestvovali smo na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, a pitanje je šta bi bilo da smo imali odgovarajuće uslove”.

Uprkos nezavidnom položaju u kojem se nalazi naša atletika, Lukman smatra da će ona ipak naći svoj put.

Atletika je jako skup sport, a od nje se nećete obogatiti. Samo onih deset najboljih u svojim disciplinama mogu da zarade neki novac, pod uslovom da imaju sreće. Na primer, samo bogati mogu da se bave skokom sa motkom, pa on propada. Takođe, mnogo mladih danas usled zaokupljenosti tehnologijom i igricama ne želi da se bavi sportom, što je veliki problem. Međutim, ja verujem da će atletika napredovati, a ovo prvenstvo je korak u pravom smeru”.

Koreni problema koji izjeda “kraljicu sportova” su mnogo dublji, sistemski i počinju u najranijem dobu.

Bitno je vratiti pravo fizičko vasitanje u osnovne i srednje škole. Čovek je nastao kretanjem, a ne sedenjem. Važno je i da se studentima obezbede uslovi za trening, a ja bih i sve sportske centre dao Univerzitetima na korišćenje. Sport treba da postane obaveza u ranim fazama razvoja, jer kada čoveku date izbor, on će ići linijom manjeg otpora. Sve ovo što rade naši najbolji atletičari je njihova stvar, njihova lična ulaganja, a to nije sistemsko rešenje”.

Uprkos nedovoljnom interesovanju i ulaganjima države u atletiku, situacija je ipak svetlija nego u vreme socijalizma.

Takmičari danas velikim delom sami finansiraju svoje karijere, ali ipak postoji kakva-takva pomoć države. U moje vreme je to bilo zabranjeno, jer nije smelo biti odstupanja od života radnog naroda Jugoslavije. Ja sam morao da služim vojsku godinu dana pre odlaska na Olimpijske igre. Sve troškove smo snosili moja porodica i ja sam, a u to vreme nisu postojale nikakve stipendije i nagrade”.

Učesnike je na prvo atletsko prvenstvno nedeljama unazad pozivao Emir Bekrić, osvajač bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. godine u disciplini na 400m.

Mislim da je osnovna ideja da se promovišu rekreacija i obrazovanje, jer je ovo zaista jedan lep vid druženja. S obzirom sa ovo do sada nije postojalo mi se nadamo da će zaživeti ne samo kod nas nego i u regionu. Čast i zadovoljstvo mi je što sam promoter ovog rakmičenja”, rekao je Bekrić.

Što se takmičenja tiče, u disciplini skok u vis u muškoj konkurenciji, trijumfovao je Jasmin Halili, student Akademije Fudbala. Halili je redovni finalista različitih evropskih takmičenja u svom uzrastu, a utisci koje nosi sa ovog prvenstva su isključivo pozitivni.

Ovo mnogo znači za srpsku atletiku, pogotovo za ljude koji žele da osete kako je to biti na nekom državnom prvenstvu. Organizacija je odlična i mislim da bi trebalo da bude što više ovakvih manifestacija kako bi se pokrenula srpska atletika”, rekao je Halili.

Prvo mesto u ženskoj konkurenciji na 400m zauzela je Maja Miodragović.

Drago mi je da se napokon održalo ovo takmičenje, pogotovu što sam se nekada bavila atletikom. Uspela sam da donesem prvo mesto Elektrotehničkom fakultetu, a nadam se da će i moje kolege uspetu da osvoje medalje i svojim konkurencijama”, prokomentarisala je Miodragovićeva.

Prvo mesto u diciplini skok u dalj u muškoj konkurenciji osvojio je Jovica Božović sa Mašinskog fakulteta. Božović je bio zadovoljan svojim nastupom i nada se novom takmičenju sledeće godine.

Organizacija je zaista odlična, što me je prijatno iznenadilo. Konkurencija je bila dobra, pa sam stoga zadovoljan rezultatom. Atmosfera je zaista fenomenalna i čestitao bih organizatorima na trudu koji su uložili”, izjavio je Božović.

Nakon ceremonije zatvaranja ispred organizacionog tima Univerzitetskog sportskog saveza Beograda Anđelija Milovanović bila je zadovoljna realizacijom takmičenja.

Zahvalila bih se Atletskom savezu Srbije i Sekretarijatu za sport i omladinu Grada Beograda, koji su nam omogućili da se ovo prvo istorijsko prvenstvo održi. Čast nam je što smo bili deo istorije kao savez a i kao pojedinci. Čestitali bismo svim osvajačima i učesnicima takmičenja, ali i onima koji su bili sa nama i kreirali istoriju”, rekla je Milovanovićeva.

Pripremili Čedomir Todić i Tijana Jevtić

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB