Fudbal i žene. I ofsajd?!

318

Da li ste ikada razmišljali šta sve jednoj devojci prolazi kroz glavu kada je, kao dokaz ljubavi, povedete da gleda utakmicu sa vama i vašim društvom? I kako zaista provodi vreme dok “pomno i zadovoljno” prati fudbal pored vas.          

Finalni dan USSB

Subotnje veče i poziv od dečka da se nađemo u omiljenom kaficu. Dok prilazim ulazu u galami prepoznajem njegov glas. Osmeh mi je nestao sa lica čim sam prešla prag. Pun kafić i sve stolice okrenute u jednom smeru – ka televizoru. I na njemu utakmica.

Prvi gol, dok sam tek skidala jaknu, obećavao je zanimljivu utakmicu i za mene – osobu koja fudbal gleda samo da udovolji dečku. I to samo na početku veze. Kasnije mu lepo objasnim da će mu biti zanimljivije da utakmice gleda sa drugarima. Tome i služe, zar ne? Ali jedno što o fudbalu znam jeste: premalo akcije koju i ja razumem (čitaj: golova). Najzanimljiviji momenti u fudbalu za mene su uvek bili zgodni igrači i nervozni ili oduševljeni navijači, i tanka granica između njih.

Nakon par minuta mog prividnog zainteresovanog gledanja u sebi konstatujem – premalo Ronalda u krupnom planu da malo razbije dosadu (meni) nepoznatih igrača. Da, znam, kliše. Isforsiran je i isfuran – da, van terena, ali na terenu, u belom dresu Ronaldo postaje druga priča. Poslastica za oči i nama koje se ne oduševljavamo previše fenserima. Razmišljam nešto da se njegova devojka, naravno manekenka, vrlo opterećuje što ga mi smrtnici nazivamo isfuranim. „Ofsajd!“ viknuo je neko i prekinuo mi listanje svih Ronaldovih golišavih fotografija u glavi i ljubomoru prema Ireni, njegovoj izabranici. Plavi dečko pored prozora dobacuje ovom prvom da je pogrešio. Raspravu o tome ko je u pravu zaustavio je usporen snimak koji je presudio u korist plavušana. Blažen osmeh pobede na njegovom licu.

…Ofsajd. Sećam se kada mi je, tada potencijalni dečko, na jednoj žurci uporno objašnjavao šta je zapravo ofsajd i koliko je bitan. Naravno klimala sam glavom i pravila se da razumem. I naravno nisam razumela ništa. Međutim on je bio uporan pa je kao igrače koristio čaše ređajući ih u položaj koji predstavlja ovu nedopustivu grešku u svetu fudbala. I na kraju sam shvatila. Ali nikad, ama baš nikad nisam stekla mušku sposobnost da taj momenat uhvatim u toku igre. Prepoznam ga tek kad zamrznu sliku. I vrlo sam ponosna što znam barem to. Misao mi je opet prekinula rasprava vernih kafe navijača o golu koji je upravo dat, ili primljen, kako je kome volja. Dok oni raspravljaju ja sedim u čudu kako mi je gol promakao kada “pažljivo” gledam u ekran i “pomno” pratim utakmicu. Ali kako vreme odmiče, uhvatim sebe kako, iako gledam u ekran, više ne vidim lica igrača, već samo male bele i ljubičasto-plave mrlje koje šetaju levo-desno. Da se nešto bitno dešava shvatim tek po galami. Neki čupavi fudbaler je upao u kadar. Pobogu, šta je sa groznom, groznom frizurom a la Tarzan. Pri tom dodala bih, Tarzan je bolji frajer, i živeo je u džungli, sam, pa da mu i oprostimo, mislim se dok mi dečko prebacuje ruku oko ramena pokušavajući da mi stavi do znanja da primećuje da sam tu. Naravno, poslednji minut utakmice, zato je njegova pažnja opet usmerena na mene. Ne usuđujem se da pitam naglas, ali ko je ono beše igrao?

 

Marija Kosanović

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstUspeh sa punim stomakom
Naredni tekstSport i škola u isto vreme
SPORTINDEKS je web magazin koji ima za cilj da promoviše stvari koje nikako ne mogu da nađu zajednički jezik – sport i visoko obrazovanje. Naš cilj je da napravimo portal koji bi omogućio studentima da daju svoje viđenje sporta u našoj zemlji i da, koliko je moguće, podstakne neke promene.