Forca Grande Bologna

159

Bolonja, grad na prelazu iz središnje ka severnoj Italiji, poznata je po mnogo čemu. Najstariji Univerzitet na svetu osnovan je u ovom gradu 1088, drugo ime ovog grada je „Prestonica italijanske kuhinje“(zbog testenina), najviše građevina koje jedan grad ima pod zaštitom UNESKO-a… Mnogi slavni sportisti i sportski radnici rodjeni su u Bolonji: Kristijan Vijeri, Ondina Vala, Sara Erani, Simone Boleli, Fabio Borini, Mišel Vitali, Pjerluiđi Kolina i mnogi drugi. Ipak ovaj tekst neće biti ni o čemu što je gore navedeno. Postoji jedna skupina momaka u crvenoj Bolonji koja na pravi način predstavlja italijanski sportski žar i želju da dokažu da su najbolji.

Finalni dan USSB

U Poznanj su ove godine došli na 15. Evropsko Univerzitetsko prvenstvo u košarci da ponove uspeh iz 2017. i 2018. godine (na 14. Evropskom Univerzitetskom prvenstvu 2017. godine osvojili su zlato i prekinuli dominaciju Univerziteta iz Kaunasa, dok su 2018. godine na Evropskim Univerzitetskim igrama isto osvojili zlato posle uzbudljivog finala sa ekipom Univerziteta Bejkent). Žreb im nije bio naklonjen, u grupi su bili sa najtrofejnijom ekipom u studentskoj košarci – ekipom Univerziteta iz Kaunasa i ekipom koja je bila novajlija ali na oko je delovala neugodno – ekipom Univerziteta iz Rena. Sve je počelo kako su svi i očekivali da će početi, porazom od Litvanaca. Sudije su bile na strani litvanske ekipe i to je bilo očigledno, ali drčni Italijani su se borili koliko su mogli. Druga utakmica je bila neizvesna sve do treće četvrtine kada su kapiten Karlo Trentin i prvi plej Valerio Cuci dodali gas i praktično sami dobili ovaj duel. Zbog plasmana u grupi protivnik u četvrtfinalu morao je biti Univerzitet iz Piteštija. Mnogo teži put do medalje. Tokom vrlo neefikasne utakmice najbolji kod Italijana bili su Gabriel Fin i opet plej Valerio Cuci. Pored sreće koja ih je pogledala u poslednjim minutima, njihova požrtvovanost bila je ta koja je najviše doprinela da dobiju ovaj susret. Polufinale igrali su protiv tvrde ekipe Univerziteta iz Ruana. Francuzi se nisu dali i čak su vodili dobar deo susreta. Posle jednog tajm-auta Italijana u trećoj četvrtini sve se menja, nastaje haos na terenu. Svi iz ekipe Italijana su se upisali u strelce, uglavnom preko kontri. Zaključali su reket za visoke centre protivnika i atomskom odbranom uspeli su da dođu na korak od trećeg zlata. U tom finalu svi su čekali osvetu tj okršaj sa Litvancima. Ipak Turci su im pomrsili račune i u polufinalu odradili taj posao, pa zakazali finale sa Italijanima. Tokom finalne utakmice publika je bila na strani šarmantnih Italijana i teško da će bolju košarkašku utakmicu ovaj grad ikada videti. Obe ekipe bile su efikasne zbog neverovatnih procenata šuta za tri poena. Publika je mogla samo da uživa, nagledala se i zakucavanja i blokada i trojki iz svlačionice. U poslednju deonicu ušlo se nerešenim rezultatom, ali opet ni jedna od ekipa nije mogla da prelomi. Tek u poslednja dva minuta sudije spuštaju kriterijume i počinje fajt na terenu. Italijani su, bar je tako izgledalo, na to bili bolje pripremljeni. Uspeli su da nateraju protivnika na mnogo grešaka i to su iskoristili u kontrama. Uz to im je pomoglo što Turci nisu pogađali svoja bacanja i tako im praktično predali zlato u ruke. Osvojili su prvenstvo opet i kapiten Karlo Trentin je izabran za MVP-ja prvenstva. Ludilo je moglo da počne.

Pobeda u finalu proslavljena je na žurci do ranih jutarnjih časova. Tokom celog prvenstva kočoperni Italijani bili su najglasniji i najveseliji u smeštaju, u halama, čak i u menzi kad su išli na svaki obrok. Poziv za doručak, bar meni, bilo je njihovo horsko pevanje pesme – Force Grande Bologna. Možete samo zamisliti kako je onda izgledala ta žurka posle finala… Unosili su, svi kolektivno, neku posebnu notu na prvenstvo koja je falila pored hladnih Poljaka, Nemaca i Litvanaca. Šarmirali su volonterke, prodavačice u marketima,  kuvarice u menzi, čistačice po halama. Bek italijanske ekipe Gustavo Savio (to je onaj na slici što sedi na obruču posle finala) rekao mi je posle polufinalne utakmice da su oni došli da se zabave, da pokažu od čega su stvoreni i za šta su stvoreni. “Mi ovu igru obožavamo i volimo da je igramo lepo. Naravno neće to uvek biti tako jer volimo i da pobedimo ali želja u nama da odigramo lepo, bar jedni za druge, za nas to nikada neće nestati. To nema veze sa bilo kakvom hemijom jer ovi ljudi nisu meni saigrači i treneri, meni su oni druga porodica. A za porodicu si spreman da uradiš sve“. Preneli su duh Italije u sivi i pomalo bezosećajni Poznanj. Jedini su na utakmice išli električnim trotinetima u papučama, umesto organizovanim prevozom. Ali to nije moglo da utiče na zajedništvo ove ekipe. Jer se i tada Poznanjom orilo – Forza Grande Bologna.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstSingidunum ugasio VIŠER
Naredni tekstRUTINSKA POBEDA SINGIDUNUMA
Kao bivši košarkaš, opredelio sam se za novinarstvo kako bih na neki način ostao u sportu. San mi je da spojim sve tri ljubavi - novinarstvo, košarku i Partizan, pa da uskoro počnem da izveštavam sa Partizanovih utakmica.