Filip Damjanović – 55 poena rekord karijere!

1007

Svi smo upoznati sa situacijom koja je pogodila ceo svet, a nije poštedela ni Srbiju, pa nas je prisilila da dane provodimo kod kuće. Većina nas ima dosta slobodnog vremena,a kako „ubija“ vreme i kako se „brani“ od dosade sa nama je podelio košarkaš i student Univerziteta Singidunum Filip Damjanović. On je sa nama popričao o svojim počecima, karijeri, UNIADI i otkiro šta za njega predstavlja košarka.

Finalni dan USSB

Sedenje kod kuće, kao i većini nas, ni njemu ne prija, pa najčešće gleda filmove i razne serije.

„I meni je zaista dosadno u karantinu i da ne znam šta ću sa sobom. Ja sam navikao da većinu svog vremena provodim napolju, pa mi ovo stvarno teško pada. Izlazio sam na koš ispred zgrade u početku, ali od kada je situacija postala ovakva kakva je, sedim kod kuće i nigde ne idem. Trudim se da ne ispadnem iz forme, tako da treniram svaki dan i naravno koristim ovo vreme da učim, ali mogu da kažem da svakako imam previše slobdnog vremena“.

Na UNIADI nastupao je za ekipu IKT-a i izdvojio da je ključ osvajanja titule bio odlično pre svega drugarstvo, a zatim i slaganje na terenu. Istakao je da mu titula MVP igrača UNIADE zaista znači, ali da je timska pobeda ipak bitnija.

„Organizacija je po mom mišljenju bila na vrhunskom nivou. Od volontera, sponzora, pa do glavnih organizatora, uključujući tu i sudije i sve ljude koji su pristali da rade u sklopu celog turnira kakav je UNIADA i samim tim što se igra više sportova istovremeno, turnir je maksimalno dobro bio organizovan. Svakako da pored toliko dobrih košarkaša i momaka koje ja poznajem i van terena, odneti tu titulu kući je zaista divan osećaj, ali morao bih da pohvalim svoju ekipu IKT-a za sve što je postigla.Maksimalna podrška koju smo pružali jedni drugima bila je možda i presudna, na taj način smo davali jedni drugima vetar u leđa i na kraju osvojili turnir za koji imam samo reči hvale“.

Nakon višegeneracijskog bavljenja košarkom muških članova u njegovoj familiji, Damjanović je rekao da je bilo logično da i on krene tim putem.

„Mislim da ima više od 10 godina kako sam prvi put otišao na košarkaški trening. Bilo je to u mom četvrtom razredu i odmah sam počeo aktivno da treniram. Do današnjeg dana se nisam pokaja i trudim se da uživam maksimalno prvenstveno zbog sebe i dok god osećam ljubav prema tom sportu ne vidim izlaz iz njega ili nešto što može da me navede da odustanem od košarke.“

Prve košarkaške korake napravio je u klubu iz kraja – KK Borči, za koji opet igra posle nekoliko sezona.

„Sve pohvale imam za ovaj klub. Počev od svih trenera koji su prošli kroz njega, a svaki od njih je pre svega bio dobar pedagog, a onda i trener. Oni su imali veliki uticaj na mene da zavolim ovaj sport, uvek su verovali u mene i učili me da ne treba da osećam bio kakav pritisak i upravo tako treba da se oseća svaki sportista. Takođe su i oni zaslužni za ovo gde sam danas i za moje ponašanje na terenu. Bio sam jednu sezonu u Dimamiku i jednu sezonu u BKK Radničkom, ali sam se pre dve godine opet vratio u Borču. Tu se najbolje osećam kada igram i jednostavno imam najviše samopouzdanja kada nastupam u dresu baš tog kluba. Naravno liga je prekinuta kao i sva sportska dešavanja, pa mislim da se neće ni nastavljati i zaista mi je žao. Imali smo dobar skor, bili smo drugi na tabeli, ali sad je takvo stanje i najbitnije je zdravlje svih nas“.

Za njegov visok procenat ubačenih šuteva van linije 6,75 kao i šuteva sa distance, veruje da su najzaslužniji treneri iz njegovog prvog kluba.

„Sebe bih okarakterisao kao ofanzivca i mislim da mi ta uloga leži. Takođe smatram da mi je šut van linije 6,75 odnosno šut za tri poena najjače oružje, ali mislim da se dobro snalazim i u šutu pod košem i sa distance. Naravno moj šut nije došao preko noći, to je stvar koja se vežba i koja se trenira, nebitna je udaljenost, već je dosta bitnije samopouzdanje koje nosi igrač. Treba uvek razmišljati da će taj šut završiti u košu i ne treba se plašiti da preuzmeš odgovornost i šutneš“.

Na njegov stil igre uticali su razni košarkaši i veruje da se od svakog može nešto korisno naučiti.

„Moram da naglasim da je Luka Dončić dečko koji mi je slobodno mogu tako da kažem idol trenutno. S obzirom da smo isto godište, a kad pogledam da on igra najjaču ligu na svetu i u njoj se veoma ističe, stvarno sam imresioniran. Dok sam odrastao tu su bili evo za početak pokojni Kobe Bryant, pa onda LeBron James, a od naših igrača bih izdvojio na primer Bodirogu koji nikada nije zaigrao u NBA ali je ostavio veliki trag u Evropi“.

Košarka mu je dosta donela u životu i zbog nje živi drugačije.

Trening je veoma dobra stvar kako za fizičku spremu igrača, tako i za njegovu psihu. Znam kad su mi treninzi, kad imam kakve obaveze i onda i svoje dane lakše organizujem. Svakako se bolje osećam posle treninga, svu negativnu energiju izbacim i stvarno sam zahvalan što živim neki normalan život još od malena. Naravno na košarkaškom terenu sam upoznao prijatelje za ceo život i smatram da je to nešto što nema cenu“

U desetodgodišnjoj karijeri ima raznih momenata kojih se Damjanović rado seća, ali jedan mu je posebno drag i njega izdvaja.

„Zaista smatram da je moj najveći uspeh u karijeri 55 poena uz ubačenih 11 trojki protiv KK Zmaj u kadetskom uzrastu i zaista sam veoma ponosan kako na tu partiju tako i na svaku koju odigram zato što smatram da i iz pobede i iz poraza svašta može da se nauči i da je sve što mi se dešava za moje dobro“

Poželeo je svim sportistima da ne odustaju od svojih ciljeva i da u sportu ostanu što je duže moguće

„Što se tiče ovog teškog stanja samo bih poručio svima da se čuvaju i da vode računa kako o sebi tako i svojim najbližima i nadam se da će sve ovo što pre proći, pa da ćemo se opet gledati na nekom lepšem mestu, na primer košarkaškom terenu“, rekao je Damjanović.

FOTO: UNIADA

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB