Emilija Simić – ,,Zaječarski Vidić”

1270

Korona virus ,,hara” planetom. Prvi put u istoriji odložene su Olimpijske igre, lige širom sveta privremeno su prekinute, a imuna na novonastalu situaciju nisu ostala ni studentska takmičenja. U danima koji su za nama, Sportindeks se potrudio da pratiocima i čitaocima pruži priče sportista iz karantina, te ste mogli da čujete kako vreme provode basketašice Univerziteta iz Ciriha sestre Milenković, kao i košarkaši trenutno najistaknutijih ekipa Lige Univerziteta u Beogradu, a poslednji u nizu bio je košarkaš koji nastupa u Španiji, Bojan Nešić. Došlo je vreme da se malo odmorimo od igre pod obručima i pređemo na ,,najvažniju sporednu stvar na svetu”. U tome nam je pomogla Emilija Simić, futsalerka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, te smo situaciju sa policijskim časom iskoristili da popričamo o futsalu, fudbalu, Uniadi, ali i nekim stvarima koje nemaju veze sa loptom.  

Finalni dan USSB

 

Kao ni većini nas, ni Emiliji nije lako palo da dane provodi po kući. Lek za dosadu pronašla je u hrani i fakultetskim obavezama.  

,,Što se tiče toga kako sam, super sam. Da si me pitao pre dve nedelje rekla bih očajno, pošto su mi takvi bili prvi dani u ovom ,,karantinu”. Činjenica je da se sva sportska dešavanja odlažu do daljnjeg, nema ni fudbala ni futsala, nema utakmica, treninga, a onda su se zatvorile i teretane. Ni otvoreni tereni nisu opcija. Nema druženja, nema ničega…Tako da prvih desetak dana nisam znala šta ću sa sobom, ,,dangubila” sam iskreno i bila pravi lenjivac. E onda kad i to dosadi, vreme je za promene. Shvatila sam da je i ovo vreme stvarno dragoceno, počela sam da treniram kod kuće, da spremam ispite i usavršavam kuvanje.” 

Studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja nastupa i za fakultetsku ekipu. Prošle godine njen tim osvojio je Uniadu, a Emilija je ponela priznanje za najkorisniju igračicu turnira. 

,,Što se tiče Uniade, stvarno odličan turnir. I organizacija i atmosfera – sve je bilo na nivou. Imale smo odličnu ekipu sa mnogo kvalitetnih igračica, tako da mislim da se pitanje pobednika nije mnogo postavljalo. Nikad ne razmišljam niti jurim te individualne nagrade, jer igram ekipni sport i smatram da su i pobeda i poraz posledica igre cele ekipe, i da iza svakog MVP igrača stoji cela jedna ekipa bez koje ta nagrada ne bi bila moguća. Ali naravno, nema sumnje da mi mnogo znači. Potvrđuje dosadašnji trud i rad i podstiče na novi.” 

Ipak, na Uniadi je došlo do promene imena ekipe, te nije nastupala za FSFV nego za ekipu ,,SIND”. 

,,Imale smo poteškoće da se na vreme okupimo i kasnile smo sa prijavom, tako da je ekipa Sinda imala malo proširen sastav, ali je svakako oko 90% devojaka bilo sa FSFV-a. Ako se ove godine ponovo bude održao turnir, verujem da će neće proći bez nas.”  

Studentska liga, ni ove, kao ni prethodnih godina nije predstavljala problem za ekipu FSFV-a. Osvojile su titulu bez poraza, a Simićeva je i u tom finalu bila MVP, postigavši tri gola.  

,,Studentsku ligu obožavam. Ovo je peta godina kako je igram. Svaki put kada se skupimo za utakmicu bude zabavno, puno smeha i dobre energije. Mislim da nas baš to drži na okupu pored toga što volimo da igramo to ,,čudo” zvano futsal. A šest titula zaredom govori, da pored toga što volimo, nismo toliko ni loše. Polako dolazi do smene generacija, pa se nadam da će mlađe devojke nastaviti ovaj niz.”  

Za početak Emilijine fudbalske karijere ,,krivi” su dečaci iz njenog rodnog Zaječara. 

,,Fudbal jednostavno nije bilo moguće izbeći, pošto sam živela u kraju gde je pored mene bilo desetak dečaka, tako da su fudbal i ,,kockice” bili naša glavna zanimacija. Kao mala, trenirala sam neko vreme sa dečacima u muškom fudbalskom klubu. Pošto sam rodom iz Zaječara, 2011. sam saznala da u Knjaževcu postoji ženski fudbalski klub i tamo sam provela narednih pet godina. Godinu dana po upisu na fakultet, prešla sam u ŽFK Rad, gde sam igrala tri godine, a poslednjih godinu dana igram za ŽRFK Majdanpek, gde igram na poziciji štopera.”  

Sa fudbalom ne dolaze baš uvek i lepe stvari. Pogotovo kada se radi o ženskom fudbalu u Srbiji. Što se futsala tiče, ni tu baš situacija nije za pohvalu, međutim skorašnjim osnivanjem reprezentacije ženski futsal kreće, kako Emilija kaže ,,da se razvija ubrzanim korakom”. 

,,Trenutna situacija, nažalost, nije baš bajna. Sezona je kratka, a za vreme pauze prekidaju se gotovo sve aktivnosti u većini klubova. Finansijska sredstva koja se izdvajaju i ulažu u ženski fudbal su minimalna i sve je koncentrisano u 2-3 veća grada. Iz tih i još nekih drugih razloga potrebno je dosta sreće i odricanja da bi se igralo u nekom klubu koji zaista liči na klub i gde su stvari postavljene kako treba. Češće to pruža odlazak u inostranstvo…Što se futsala tiče, stanje je možda i gore, jer liga još uvek ne postoji. Formirana je reprezentacija, što je veliki paradoks, ali i veliki korak napred, tako da se nadam da će se ženski futsal u narednim godinama razvijati ubrzanim korakom. Svetla tačka u toj priči jeste veliki broj devojčica i devojaka koje dišu za ovaj sport, žrtvuju mnogo i sklanjaju sve po strani da bi se njime bavile, tako da dok nas je mnogo ovakvih, a jeste, nije sve tako crno.” 

Mnoge zanimljive stvari dešavaju se karijeri. Nemoguće ih je sve ,,pohvatati”. Međutim Emilija kao prekratnicu u karijeri smatra povredu kolena pre godinu i po dana. 

,,Što se tiče karijere ima tu mnogo zanimljivih stvari, događaja i ludorija. Kako to dočarati u par rečenica? Ako treba da izdvojim neku stvar koja je konkretno uticala na moju karijeru, to je onda povreda kolena pre malo više od godinu i po dana. Povreda nije bila toliko strašna, ali je svakako zahtevala pauzu od jedno dva meseca. Tada sam shvatila da mogu i moram još više da dam i radim na sebi. To je bila neka prekratnica u tom smislu. Od ta treniram više, želim više i volim ovaj sport još više.” 

 

Planovi za budućnost igračice popularnih ,,Pingvina sa Košutnjaka” su krajnje jednostavni – OBRAZOVANJE I FUDBAL! 

,,Planovi za budućnost su mi da završim fakultet i da igram što je duže moguće. Zvuči jednostavno, pa videćemo.” 

Za kraj, Emilija je podelila sa nama kako da prekratimo vreme u toku vanrednog stanja, a za trenutnu situaciju takođe je optimista! 

Što se tiče serije, ja baš očekujem sada novu sezonu serije ,,La casa de papel” za koji dan. Kod mene je to aktuelno i to bih preporučila. Mislim da fudbal mora da bude strpljiv kao i sve ostalo i nadam se da sve ovo neće ostaviti veće posledice na sport. Svakako sa nestrpljenjem čekam da se sve vrati u normalu. Sport mora da pobedi!” 

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstBojan Nešić – Život na relaciji Srbija – Španija
Naredni tekstOdređen novi datum održavanja Igara
Živim u Zemunu. Ceo život pratim sport i zato sam se odlučio da upišem novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Trenirao sam fudbal za golmana ranije, a i sada branim rekreativno. Pratim sve sportove; najviše fudbal i hokej. Navijam za Liverpul, a u hokeju za NHL tim Anaheim Ducks.