Dan 3: Marijana, kiša i Čupa čups

265

Naravno, svi koji pratitie univerzitetski sport verovatno već znate za rezultate na 15. Evropskom prvenstvu za odbojkaše i odbojkašice, ili ako ne znate možete da posetite results.eusa.eu ili volleyball2019.eusa.eu. Danas se neću previše baviti odbojkom, jer je bilo mnogo lepših stvari, a i većina ekipa koja će nastupati u četvrtfinalu je poznata bila i prekjuče.

Finalni dan USSB

 

Prošle godine imao sam priliku da dopunim spisak ljudi sa kojima sam proveo najviše vremena živeći. Naravno, na toj listi prva dva mesta zauzimaju roditelji, ako nešto bez čega i da hoćeš, ne možeš. Ali tokom mog boravka u Sloveniji na visoko treće i četvrto mesto popelo se dvoje stranih državljana, kako se to popularno kaže. Na visokom četvrtom mestu je jedan Englez (za potrebe teksta zvaćemo ga Noel), dok trenutno bronzana medalja pripada Poljakinji koja se zove Marijana.

Upravo ona je danas došla do Lođa, prešavši 200 kilometara iz Poznanja. Čast je što sam upravo ja bio povod njenog dolaska i što smo se u nekoliko sati koliko smo proveli zajedno u jednoj od hala, gledajući utakmice, sećali ne tako dalekog perioda kada smo Noel, ona i ja delili stan u glavnom gradu Slovenije.

Ta prijateljstva su najbolja „reklama“ svih programa razmene, jer svako ima jedinstvenu priliku da ode i doživi nešto što se ne dešava svakodnevno, niti se dešava planirano. I dalje smo oboje fascinirani činjenicom da su tri osobe iz različitih kultura u malom prostoru toliko dobro koegzistirali zajedno.

Da ne otkrivam detalje, jer nisu ni važni za priču, otvorila mi je oči jer mi je pokazala mesto koje sam nikada ne bih otkrio. Naravno, kao svaka čestita Poljakinja, to mesto uključuje providnu (ili ne) tekućinu koja možda u sebi ima neku određenu količinu alkohola, a zove se „Pijalnia Vodki i Piwi“ (prevod nadam se da nije potreban).

Otišavši da je ispratim na stanicu, našao sam se usred takve kiše, da mi je na momenat bio žao što sam morao da napustim salu. Ali, Marijana je Marijana. Drugo što me je uplašilo je da će opet utakmica biti prekinuta i odložena i da se džabe vraćam. Pošto nisam bio dovoljno vredan da podelim utiske prvog dana, treba da naglasim da je krov prvog dana prokišnjavao i da su dve utakmice u Sali u kojoj sam tad obitavao odložene.

Srećom, niti sam se ja istopio na kiši, niti je krov popustio i mogao sam da vidim Univerzitet u Monpeljeu kako razbija jadne Fince. Univerzitet iz Juvaskule je jedan od najsimpatičnijih u svim sportovima i nije lepo videti kada ih neko nemilosrdno gazi. Videćete već naredne godine u Beogradu.

Kada su se sve utakmice privele kraju bilo je pravo vreme da se poseti lokacija navedena u jednom od prethodnih pasusa (jer sam uvek više voleo tu reč od nakaradnog paragrafa). Poneo sam laptop i krenuo u antropološku analizu providne (ili ne) tekućine. Ne bih da zalazim u detalje, ali ako ikada dođete u Poljsku, potražite mesto iz teksta i probajte Čupa čups. Tu sam da čujem utiske.

Sutra je slobodan dan, može čovek malo da se opusti.

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB