Anja Crevar – Od hladnog bazena do svetskih uspeha

692

Na Evropskim igrama u Bakuu 2015. godine, posle nekoliko sušnih godina srpskih plivačica, na scenu je isplivala tada petnaestogodišnja Anja Crevar osvojivši bronzanu medalju u trci na 400 metara mešovito. Narednih godina ređala je uspehe u juniorskoj konkurenciji, dva zlata na Evropskim prvenstvima u Hodmezevašarhelju i Netanji 2016. i 2017. godine u disciplini 400 metara mešovito, i po jedna bronza i srebro u upola kraćim trkama, bronzana medalja na Svetskom juniorskom prvenstvu u Indijanapolisu 2017. godine (400 metara mešovito) i srebro na Olimpijskim igrama za mlade u Buenos Ajresu 2018. godine (200 metara mešovito). Uporedo sa takmičenjima sa svojim vršnjakinjama, odmeravala je snage i sa daleko starijim koleginicama i tako sticala neophodno iskustvo. Bila je najmlađi član srpskog tima na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, na Mediteranskim igrama održanim u Taragoni 2018. godine osvojila je srebro u trci na 400 metara mešovito, da bi nešto više od mesec dana kasnije u istoj disciplini zauzela sedmo mesto u finalu Evropskog prvenstva održanog u Škotskoj. U razgovoru sa nama, Anja je pričala o svojim počecima, utiscima sa  takmičenja, ali i o studijama na Fakultetu za medije i komunikacije.

Finalni dan USSB

 

Nedavno se na internetu pojavio snimak kako trenira i održava formu u kućnim uslovima, pošto normalan režim nije moguć zbog globalne pandemije virusa Covid-19. Mnogi su sa oduševljenjem pohvalili mladu srpsku plivačicu za kreativnost i upornost. Ipak, takav način treninga veoma se razlikuje od uobičajenog. „Nije ni nalik treningu u pravom bazenu jer praktično plivam u mestu. Kupila sam bazen dimenzija 3x2x0.75 i zavezala gumu oko pojasa. Ona mi omogućava da se održim u mestu i tako izgleda moj trening. Pokušavam da održim osećaj za vodu koliko god je to moguće, ali i pored toga trebaće mi dosta vremena da se vratim u zadovoljavajuću formu u pravom bazenu. Pored plivanja imam i dva treninga dnevno na suvom.“ 

Anja dolazi iz sportske porodice pošto je majka bila rukometašica, dok se otac bavio fudbalom. Takođe, starija sestra je trenirala plivanje i ona joj je bila jedan od glavnih uzora. „Ugledala sam se na nju i trudila da je stignem, kako na treninzima, tako i na takmičenjima. Oduvek mi je bila motivacija da dajem sve od sebe, nekada kao plivačica, a sada kao moja najveća podrška.“

 

Rođena Pančevka je krenula da se bavi plivanjem sa četiri godine, dok je već sa šest to preraslo na viši nivo. Trenirala je u loklanom „Dinamu“. Sa sve bržim napretkom usledili su veliki problemi. „U početku, uslovi su bili dovoljni za moje potrebe u tim najmlađim kategorijama. Kasniji napredak zahtevao je više rada i treninga, pa samim tim i bolje uslove kao što su više termina, olimpijski bazen i teretana. Hladna voda, nedostatak termina, plivanje sa građanstvom su samo neki od problema sa kojima sam se suočavala u Pančevu, zbog čega sam morala više puta nedeljno da putujem u Beograd. Generalno, u celoj Srbiji uslovi za profesionalne sportiste su uglavnom loši.“

 

Poslednja srpska plivačica koja je imala velikih uspeha, takođe je rodom iz Pančeva. Nađa Higl osvojila je zlato na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. godine u disciplini 200 metara prsno i tako ušla u istoriju našeg sporta. Poznanstvo sa njom, saveti i rezultati uticali su na Anju. „Nađu sam od malena gledala kako trenira na bazenu. Znam kroz šta je sve prošla i sa čim se borila. Tek sada kada i ja prolazim kroz slične stvari shvatam veličinu njenog uspeha. Velika mi je čast što je poznajem. Dala mi je savet da nikada ne odustajem.“ 

 

Od ranih godina bila je naviknuta na plivanje različitim stilovima. Na svim takmičenjima najviše uspeha oduvek je imala u mešovitoj kategoriji koja obuhvata sva četiri stila (leptir, prsni, leđni i slobodni). „Zavolela sam tu disciplinu i smatram da je ona prava za mene. Sva četiri stila mi podjednako dobro idu i imam sposobnost da dobro menjam ritam. Moj trener je to primetio i predložio mi je da se fokusiram na miks.“

Šira javnost upoznala se sa njom 2015. godine kada je osvojila bronzanu medalju na Evropskim igrama u Bakuu i obezbedila olimpijsku normu na Svetskom prventsvu za juniore u Singapuru uz obaranje nacionalnih rekorda. Iz sadašnjeg ugla, to joj deluje prosečno. „Ta godina bila mi je kao i svaka druga. Bila sam junior i ti rezultati sada ne mogu da se porede sa nekim seniorskim uspesima. Ni tada nisam na sve to gledala toliko ozbiljno. Naravno bila sam srećna zbog uspeha, ali jednostavno uživala sam i nisam se previše obazirala na druge stvari.“

 

Usledile su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru na kojima je bila najmlađi član tima Srbije. Predstavljala je sebe i zemlju na najvećem sportskom takmičenju i imala priliku da upozna mnoge velike sportiste. „Meni je Rio bio predivno iskustvo koje ću pamtiti zauvek. Doživela sam to kao nagradu za uspešnu sezonu jer sam te 2016. godine uzela zlato i bronzu na Evropskom prvenstvu za juniore. Išla sam tamo da steknem iskustvo i da posmatram najbolje sportiste sveta, vidim šta to oni drugačije rade i kako se ponašaju. Dosta stvari koje su mi koristile kasnije naučila sam u Riju. Imala sam posebnu želju da se upoznam sa Novakom Đokovićem i presrećna sam što sam imala tu čast.“

 

Naredne dve godine protekle su u novim medaljama na juniorskim takmičenjima. Odbranila je zlato na Evropskom prvenstvu, a kasnije osvojila i bronzu na Svetskom prvenstvu. Uporedo se navikavala na takmičenje u seniorskoj konkurenciji. Prelaz je bio težak, ali iz svega Anja Crevar je naučila mnogo stvari. „Mislim da ništa ne bih izdvojila iz 2017. godine, iako je bilo uspeha očekivala sam mnogo više. Sledeća godina bila je moja prva seniorska. Pored medalje sa Mediteranskih igara, izdvojila bih i plasman u finale seniroskog Evropskog prvenstva. U početku mi je bio težak taj nagli prelaz iz juniora u seniore. Ubrzo sam shvatila da je potrebno vremena i mnogo strpljenja da bi se uspelo na najvećoj sceni. Od te sezone sam shvatila da mogu da pariram seniorkama u Evropi, ali uz mnogo rada narednih godina. Mislim da sam većim delom spremna za takmičenje sa najboljim plivačicama. Nadala sam se da ću se pokazati ove godine, posle nešto lošijeg rezultata na Svetskom prvenstvu od prošle, ali trenutna situacija je to sprečila. Svakako da vreme radi za mene, pa ću imati prilike da se dokažem u narednim sezonama.“ 

Uporedo sa plivanjem nije zapostavila obrazovanje. Bila je đak generacije u pančevačkoj gimnaziji, a trenutno studira psihologiju na Fakultetu za medije i komunikacije. Ističe da je za nju školovanje veoma bitna stvar i da nije jednostavno iskombinovati ga sa profesionalnim bavljenjem sportom. „U srednjoj školi sam uspevala da ukombinujem sve stvari tako da ništa ne ispašta. Nakon završetka gimnazije želela sam da upišem fakultet, ali pitanje je bilo kako ću to uskladiti sa brojnim treninzima i putovanjima. Želja mi je bila da upišem psihologiju, međutim nisam naišla na razumevanje kod prodekana Filozofskog fakulteta, zbog čega sam upisala isti smer na Fakultetu za medije i komunikacije, gde imam mogućnost da neprisustvovanje nadoknadim kroz neke zadatke. To jeste olakšavajuća okolnost za mene, ali i dalje nije lako studirati uz mnogobrojne sate koje moram da posvetim treningu.“

 

I pored postojanja studentskih takmičenja u našoj zemlji, još uvek to nije slučaj sa plivanjem, za razliku od nekih država u regionu. Anja smatra studentski sport bitnim. „Imam dosta drugara sa drugih fakulteta za koje znam da se takmiče na studentskim turnirima. Mislim da je to nešto posebno i drugačije i da sport treba da bude još više promovisan među studentima. Tako bismo dobili više mladih ljudi koji su aktivni i sam sport bi više napredovao“, rekla je Anja Crevar uz želju da se organizuje studentsko takmičenje u plivanju na kojem bi i ona učestvovala.

 

FOTO: Privatna galerija

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB