Aleksa Krstić nakon svetske bronze: Želim da učestvujem na Olimpijadi

41

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu za juniore u sambou u Novom Sadustudent Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nišu Aleksa Krstić osvojio je bronzanu medalju. Krstić je na taj način doneo Srbijiprvu medalju na ovom takmičenju . On je pričao o utiscima sa ovog takmičenja, malo  bolje predstavio ovaj sport, sa kojim javnost u Srbiji nije dovoljno upoznata, ali i o svojim planovima za budućnost.

 Prošlo je određeno vreme i utisci su se delimično slegli nakon osvajanja medalje. Kako sada vidite celokupno takmičenje i ono što ste na njemu postigli?

„Celokupno takmičenje, kao i organizacija su bili na visokom nivou. Došli su najbolji takmičari iz svojih država i bilo mi je zadovoljstvo da predstavljam Srbiju na Svetskom prvenstvu“.

Ovaj sport generalno nije toliko poznat široj javnosti u Srbiji. Kako biste ga Vi predstavili? 

Sambo je u Srbiji sport četvrte kategorije. To je borilački sport koji potiče iz Rusije i predstavlja nekakvu kombinaciju džudoa i rvanja. Koliko sam čuo, očekuje sa da bude na Olimpijskim igrama posle 2024. godine.“

Šta Vas je privuklo da trenirate baš sambo, a ne neku drugu borilačku veštinu ili neki drugi popularniji sport?

 „Ja prvenstveno treniram džudo još od 2003. godine, a sticajem okolnosti, moj klub, Univerzitetski džudo i sambo klub „Kinezis“ je 2014. godine odlučio da se registruje i kao sambo klub, prvenstveno zbog sličnosti sa džudom pa sam tako i ja počeo da treniram i sambo.“

Sambo je specifičan sport pošto predstavlja mešavinu drugih borilačkih veština, a pored toga postoje i različite vrste. Možete li ih ukratko predstaviti?

 „Postoje tri vrste samboa: Sport Sambo, Kombat Sambo i Fristajl Sambo. Prvi, kojim se i ja bavim, je kombinacija džudoa i rvanja, drugi je napravljen za vojsku i čini miks borilačkih sportova dozvoljenim udarcima i šutevima i na kraju, Fristajl Sambo,koji  je napravljen u SAD-u i ima neka svoja drugačija pravila.“

FOTO: Privatna arhiva
FOTO: Privatna arhiva

Kao mladom i uspešnom sportisti ,ali i studentu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, verovatnoVam je  komplikovano da kombinujete i akademsko usavršavanje i profesionalno bavljenje sportom Kako se nosite sa tim?

 „Da bi postizao slične rezultate potrebna su mnoga odricanja. Treninge i fakultet usklađujem tako što sam izlaske sveo na minimum. Posvetio sam se najviše treninzima, a preostalo vreme koristim za učenje.“

Nakon dodele medalja ste rekli da je ovo veliki podstrek za buduće rezultate. Kakvi su planovi za budućnost?

 „Najviše bih želeo da ostvarim slične rezultate i u seniorskoj konkurenciji, a naročito bih to voleo da se dogodi u džudou, kojeg duže vreme treniram.“

 Možemo li jednog dana očekivati Vaše ime na spisku putnika za neku od narednih Univerzijada ili Olimpijada?

 „Najveći želja i cilj su mi da učestvujem na Olimpijadi prvo u džudou, a kasnije i u sambou. Što se tiče Univerzijade naravno da bih voleo da učestvujem i da u najmanju ruku ponovim ili čak prevaziđem uspeh moga trenera Nikole Miloševića koji ima bronzano odličije sa tog takmičenja.“

Fejsbuk komentari

PODELI
Prethodni tekstVišeru pobeda posle produžetaka
Naredni tekstKošarka: Rezultati prvog vikenda USSB lige

Student sam Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo. Ukoliko se jednog dana definitivno odlučim da budem sportski novinar, želeo bih da pratim košarku, kao svoj omiljeni sport i sport kojem sam posvetio sedam godina intezivnih treninga. Cilj koji bih voleo da ostvarim jeste da jednog dana komentarišem derbi sa koleginicom.