SportIndeks.rs

Aleksandar Ćosić: Da igram sa Singidunumom protiv mog bivšeg koledža izgubili bi 40 razlike

received_1842043792489119

“Ćosić će pokušati za tri iiii TROJKAAA”, da utakmice studenske lige imaju televizijski prenos nebrojano puta tokom prošle sezone komentatori bi izgovarali ovu rečenicu, međutim kako kaže stih jedne pesme „nije ti ovo Amerika“. Naravno da nije, jer svima je dobro poznato koliko je tamo popularan univerzitetski sport, i ono što je još bitnije,  koliko je kvalitetniji od našeg.

Upravo o univerzitetskom sportu, o tome koliko smo miljama daleko od Američkog nivoa, kao i kako je biti sam u dalekoj zemlji okružen neznancima govorio je jedan od protagonista igre Univerziteta Singidunum, šampiona Kupa USSB lige, Aleksandar Ćosić.

Ovo Vam je bila prva sezona u studentskom sportu kod nas, koliko ste zadovoljni postignutim?

“Veoma sam zadovoljan prošlom sezonom, individualno sam bio jedan od nosećih igrača, timski se može reći da sam zadovoljan, mada mislim da smo mogli malo bolje da odigramo u ligi. Osvojili smo kup – za koji smo znali da imamo kvalitet da ga osvojimo. Ostaje žal za tom ligom, jer smo zbog naše neinformisanosti koliko ekipa prolazi dalje iz grupe igrali jednu utakmicu sa pola gasa i to nas je koštalo prolaza. Takođe, ova sezona mi je pomogla da steknem dodatno samopouzdanje, da uzmem neke šuteve koje možda u klubu ne bih uzeo”.

received_1841155685911263
Kako Vam deluje organizacija celokupne lige, kao i kvalitet samog takmičenja?
“Vidi se želja ljudi da se liga razvija. Pošto mi je ovo prva sezona, čuo sam od drugara kako je ranije bilo i deluje da su se stvari poboljšale, ipak definitivno nije pomoglo to što su se dva sportska saveza razdvojila. To jednostavno nije smelo da se desi, manje je dobrih igrača na jednom mestu, samim tim pada kvalitet takmičenja. Liga mora još puno da radi. Što se tiče samih igrača i njihovih kvaliteta ima stvarno dobrih košarkaša, ali definitivno je da postoji veliki jaz između timova – izdvajaju se se dva, tri fakulteta koji imaju vrlo dobre sastave , dok sa druge strane postoji određen broj ekipa koje već na zagravanju pokažu da nemaju adekvatno košarkaško znanje”.
Koji su to propusti, po Vašem mišljenju? 
“Meni je najviše smetalo što dresovi nisu bili obavezni za svaku ekipu, moglo je da se igra i u markerima i u šarenim majicama. Smatram da su dresovi neophodni, kao sretstvo raspoznavanja. Takođe nekoliko ekipa je igralo bez trenera, što nekome sa strane ako gleda deluje dosta neozbiljno – kao da se ekipa okupila ispred zgrade. Fali da univetziteti uzmu malo više ponosa u sportu, da odvoje neki novac, nisu potrebne neke velike svote, neka plate dresove za ekipu, termine za trening. Mnogo ekipa je ove godine sebi plaćalo termine, ne dobijajući nikakvu pomoć od fakulteta. Mislim da toliko novca imaju”.

Sa druge strane proveli ste godinu dana na koledžu Union u Džekson Tenesiju, kako ste videli američki univerzitetski sport i koliko smo daleko od Amerikanaca?
“Oni su koledž sport stvarno podigli na jedan nivo, da je čak popularniji i od profesionalnih liga, baš smo dosta daleko od njih pre svega kada govorimo o finansijskom aspektu. Kao što je naša zemlja vrlo teško može da se poredi sa Amerikom, e baš takva je razlika i u univerzitetskom sportu. Novac je presudan, da ga mi imamo kao Amerikanci svakako da bi i mi imali kvalitetniji sport. Nedostaje nam bolja infrastruktura, fali i znanja. Univerziteski sport sa druge strane u Americi je doveden kao što sam rekao do jako visokog nivoa, nudi ogroman kvalitet i ljudi se odlučuju da umesto da putuju po nekolio stotina kilometara da bi gledali NBA timove oni se odlučuju da vreme posvete koledž sportu. Pritom za univerzitetsku košarku mnogo ljudi kaže da je lepša za gledanje – iz prostog razloga jer se igra sa mnogo manje izolacija, takođe ima manje držanja lopte kod jednog igrača, bolja je atmosfera. Izdrađen je kult univerziteta i tog ponosa. Naravno univerziteti su bili dovoljno pametni i iskoristili su to, napravili su sjajan marketing i sada ne možete da prođete uliciom ,a da ne vidite nekog sa duksom ili majicom okolnog univerziteta. Veoma smo daleko od njih”.
Igrali ste drugu diviziju NCAA , kakvi su Vam utisci, kakav je kvalitet te lige i kolika je razlika u odnosu na USSB ligu koju ste igrali prethodne sezone? 
“Pre svega organizacija je na vrhunskom nivou, čak bih smeo da kažem da je bolje organizovana i od KLS-a. Velika je razlika, ljudi često čuju to divizija dva i misle da je slaba, ali to nije tako. Uglavnom, momci imaju isto košarkaško znanje kao i košarkaši iz divizije jedan, samo je problem što nemaju dimenzije, odnosno adekvatnu visinu za određenu poziciju, ali je znanje veliko. Treneri znaju puno i nisu uopšte alavi, iako bi vrlo lako mogli da treniraju ekipe u diviziji jedan oni se odlučuju da ostanu, veoma su privrženi. Nisu kao srpski treneri. Razlika je ogromna u odnosu na USSB ligu. Evo primera da ja sada igram sa Singidunumom protiv mog bivšeg koledža mislim da bi nas pobedili jedno četrdeset razlike”.
Koja je razlika između NCAA divizije jedan i divizje dva?
“Glavna razlika u odnosu na diviziju jedan je to što se tamo malo više trenira. Kada odete u diviziju jedan, to vam je kao da ste četiri godine profesionalac u Evropi, tu se često radi što naravno NCAA ne sme da sazna, momcima se toleriše izostanak sa časova i prave se slični ustupci. Dok je kod nas malo drugačije treniramo od 2 do 3 puta dnevno, ali imamo vremena i uveče da izađemo i da se družimo, dok su oni maskimalno posvećeni košarci. Oni sa druge strane imam osećaj da po ceo da treniraju’.
Koliko je obično bilo ljudi na  tribinama na utakmicama Vašeg koledža?
“Mesto u kom sam ja bio je malo manje i svi su navijali za naš univerzitet. Na našim utakmicama je bio u zavisnosti od jačine protivnika od 500 do 1000 ljudi na slabijim mečevima, a na jačim utakmicama od 1500 do 1800 ljudi. Studenti su imali ulaz za džabe, dok sa su naravno drugi ljudi plaćali ulaznice. Dolazi su ljudi sa različitih strana, ali uglavnom je publika bila iz okoline Jugozapadnog Tenesija je dolazio da nas gleda”.
Kakva je bila medijska ispraćenost vaših utakmica i uopšte cele NCAA divizije dva?
“Medijska propraćenosti je na primer bolja nego što je ovde KLS ispraćen. Bilo je televizijskih prenosa koji su išli na lokalnoj TV stanici, bilo je i radio prenosa, u novina se stalno pisalo i to ne samo za naš grad, nego i za širu regiju. Takođe pred svaku utakmicu se dobija prospekt na tri strane sa slikama svih igrača. Meni je potpuno neverovatno bilo to što sam čak potpisivao i autograme, prepoznavali su me na ulici, prosto nisam verovao da sam tada sa svojih devetnaest godina došao u situaciju da mi deca traže da im dam autogram. Do skoro sam ja to tražio drugima, sada su ljudi to tražili meni svakako da mi je prijalo”.

received_1841157509244414
Kako Vam deluje medijska ispraćenost univerzitetsdkog sporta kod nas?
“Ispraćenost univerzitetskog sporta u Beogradu je vrlo dobra. Vidi se želja , vidi se da su ubačeni detalji kao što su intervjuisanje igrača nakon utakmica, tekstovi izlaze u kratkom roku. Primera radi za KLS se to i radi, ali za sve lige ispod toga gde se igra ozbiljna košarka to ne postoji. Studenskom sportu kod nas možda fali kvalitet, ali je mediska ispraćenost na visokom nivou. Medijski je mnogo bolji kvalitet, nego što je igrački kvalitet”.
Kako je biti sam sa druge strane okeana, kako ste prihvatili multietničnost, novu kulturu?
“Kada sam prvi put bio u Americi na četvrtoj godini srednje skole imao sam u ekipi 5,6 Srba i nisam osetio to. Dok kada sam otišao na koledž Union bio je to veliki kulturni šok za mene, smatrao sam da to nemože meni da se desi i da ja mogu da se prilagodim svemu, ali me je ipak sve to pogodilo. Oni su mnogo pobožniji, da li stvarno ili ne ne bih ulazio u to, ali za svakog studenta je bilo obavezno da dva puta nedeljno ide u njihovu crkvu. Ukoliko neko ne bi ispunio tu kvotu, ne bi mogao da završi semestar. Nebitno što sam ja pravoslavac morao sam da idem u crkvu, kao i muslimani i svi ostali studenti različitih vera . Međutim jednostavno morao sam da idem, jer su to bili njighovi uslovi i ja sam morao da igram kako oni sviraju. Sve to mi nije delovalo mnogo duhovno, ta njihova crkva mi više liči na neku svečanu salu”.
Ove godine opet idete u Ameriku na koledž, ovoga puta u istočni Vajoming. Kakva su Vam očekivanja od nove sezone?
“Uvek imam puno samopouzdanja oko moje igre i mislim da ono što radim na mojoj poziciji da se to prenosi na ceo tim. Očekujem uspešnu sezonu kako na individualnom tako i na timskom nivou. Mislim da mi više odgovara američki stil košarke od evropskog, više mi odgovara da se brže igra da se više šutira, više trčanja. Nadam se da ću ispeti na kraju sezone da igrama obezbedim transfer na 3 i 4 godinu koledža”.

Ostavite komentar!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>