Uspeh sa punim stomakom

272

             Evropa, godina 2012: nacije se ponose svojim najboljim sportistima, dive se modernim gladijatorima kao što su teniseri, veličaju timske sportove poput košarke, fudbala, vaterpola. Svet slavi Novaka Đokovića, deca pred zgradom koja “pikaju” fudbal žele da budu kao Leonel Mesi, Usain Bolt je zadao domaće zadatke generacijam koje tek dolaze. Dok se svi sportisti pripremaju za Olimpijske igre koje će ovog leta biti održane u Londonu, postoje i oni koji granice svoje izdržljivosti testiraju na veoma neobičan način.

Finalni dan USSB

            Amerika, leto, ostrvo Koni Ajlend, godina 2012: “Ko će ove godine osvojiti titulu najvećeg proždrljivca?” pita se komentator televizije ESPN dok se oko njega vodi borba u brzom jedenju hrane. Ne, nije šala.

            Poznato je da sportovi koji u Americi doživljavaju procvat, u Evropi, a posebno u Srbiji zemlji na brdovitom Balkanu, nisu mnogo popularni. U prilog tome ide i činjenica da na utakmicama američkog fudbala, koje se kod nas održavaju, na ulazu na stadion dobijate i pravila kako biste uopšte mogli da partite meč, a da ne govorimo o golfu koji kod nas verovatno nikada neće ni zaživeti, jer smo kao zemlja previše siromašni za sport bogatih. Dakle, kada prosečan Srbin nije zainteresovan da nauči pravila nekog sporta, zamislite kako bi odreagovao kada bismo mu rekli da u Americi postoji takmičenje u kojem se sportisti nadmeću za najvećeg proždrljivca. Kada biste pivopiju koji prati derbi Partizan – Crvena Zvezda obavestili da se na Koni Ajlendu svakog 4. jula sastaju ljudi koji za 10 minuta mogu da pojedu reko pedeset pica ili ćufti i da za to pritom dobiju i nagrade, jer se taj vid zabave u njihovoj zemlji ubraja u sportove, vaš sagovornik bi samo “prevrnuo” očima i uz osmeh dodao da to samo u Americi i može da bude sport. U trenucima kada su Srbi u nezaboravnom sportskom danu igrali tri finala, kada se himna Bože pravde čula na dva kontinenta, nikome ne bi palo na pamet da se takmiči u ovom “bizarnom” sportu.

 

            Iz zabave ili da bi pokazali u kojoj meri mogu da iskontrolišu svoje telo i održe samokontrolu Džoi Čestnat, Patrik Bertoleti, Kobajaši su takmičari koji za deset minuta pojedu brze hrane koliko neko ne pojede ni za dva meseca. Iako može za 10 minuta da pojede 54 hot dogova Patrik Bertoleti ne može da se pohvali titulom čoveka koji najbrže jede. Kao pobednik od 2001. do 2006. godine u jedenju hot dogova pica, testenina i druge brze hrane dominirao je Kobajaši, da bi od 2007. započela dominacija Čestnata koja traje do danas. Čestnat (26) koji ima nadimak Čeljust svoj rekord je postavio 2009. godine kada je za 10 minuta pojeo 64 hot dogova. Kada je pobedio, na pitanje kako se oseća, uspeo je da kaže: “OK sam!” On je morao pre takmičenja da popije i dozu lekova  za varenje koji sum u pomogli da izdrži napor i da telo ne  optereti više nego što treba.

            Ako ste pomislili da se pipadnice lepšeg pola suzdržavaju od hrane jer vode računa o svojoj liniji, prevarili ste se. Da nas ubedi u svoj “talenat” u ovaj “sport” uspela je Sonja Tomas, poznatija pod nadimkom Crna udovica. Ona je uspela da pojede 40 sendviča za 10 minuta. Postavlja se onda pitanje: “ko kaže da žene nisu ravnopravne sa muškarcima?”

            Ovo neobično takmičenje započelo je davne 1916. godine kada su iz zabave četiri imigranta došla na ideju da se takmiče u brzom jedenju viršli, a nagrada je podrazumevala da je onaj koji pojede najviše, najveći Amerikanac. Kasnije se ova zabava pretvorila u sport, pa se danas na nacionalnom takmičenju nalaze samo oni koji pobede na kvalifikacionim turnirima koji se održavaju širom Amerike. Danas je to događaj koji je izuzetno medijski propraćen, jer televizija ESPN vrši direktan televizijski prenos, a pored toga vrši se i marketing mnogih moćnih kompanija kao što su Koka kola, ESPN, kečap marke “Heinz” i tako se stiče veliki novčani prihod. Pod pokroviteljstvom Major League Eating tokom godine obavi se 80 takmičenja u kojima se takmičari bore za titulu onog koji može da pojede najviše hrane za što kraći vremenski period. Svoju kulminaciju takmičenja doživljavaju svake godine na nacionalnom takmičenju jedenja hot dogova.

            Koliko god mi smatrali da ovaj sport može svoje mesto da nađe u rubrici koja se bavi zanimljivostima, a njeni takmičari u emisijama Verovali ili ne, odnosno Bez komentara, imena nekih od njih ostaće zapisana u Ginisovoj knjizi rekorda, a ako se to i ne desi, nijedan od njih neće ostati gladan. Ko onda može i sme da kaže da put do uspeha nije preliven kečapom i senfom?

Jelena Medić

Fejsbuk komentari

Finalni dan USSB
PODELI
Prethodni tekstMersisajd derbi – Dokaz da može i drugačije
Naredni tekstFudbal i žene. I ofsajd?!
SPORTINDEKS je web magazin koji ima za cilj da promoviše stvari koje nikako ne mogu da nađu zajednički jezik – sport i visoko obrazovanje. Naš cilj je da napravimo portal koji bi omogućio studentima da daju svoje viđenje sporta u našoj zemlji i da, koliko je moguće, podstakne neke promene.